- Е овде мајсторе , ево ту  , може ?

- Може . Идеш у Манастир ?

- Аха.

- Ајд пријатан ти боравак.

-Хвала мајсторе , него кад бус поново овуда пролази ?

-Сутра у ово доба ,  тако пре вече, увек у ово доба...

-Збогом !

-Ђееењаааа...

 

 

...

 

 

- Помаже Бог бако !

-Ееее , Бог ти помогао мали.

- Јел овуда право за манастир?

- Јесте, ево и ја идем .

-Аха , па онда могу с вама?

- А ко ти брани ?

- Видиш кад сам прошли пут био није било овог пута.

-То ти је онај лопов направио.

- Који лопов бако ?

- Онај из општине. 

- Значи имате лопове у општини , јел?

- Немамо лопове, имамо само њега.

- А какав је то он лопов , јел велики или мањи?

- Велики, велики, али се не види , па је онда мали...

- Како то?

- Лако, није освано у новине па је мали, ал краде на велико. Ми смо имали фабрику овде, сад је нема, он је купио. Имали смо малињаке, сад их нема , он их купио. Имали смо задругу , ни ње нема јер је лопов купио...

- Па није он мајко онда лопов него добра муштерија. А што сте му продали то све? 

- Ко је смео да му не прода ? Мислиш ти мали да је он то поштено платио? Не знаш ти, ниси ти одавде па не знаш.

- Ма знам , исто је тако то свугде, и код нас купују шећеране за један динар.Све је то исто. Него што је он ово асфалтирао , да се искупи за грехе , јел ?

- А! Какве грехе ,  тај се не каје ни да убије?! Направио је пут зато што шурује са поповима.

- Е сад ћеш бако рећи како су и попови лопови ! Хехехехе !

-  Нису сви. Они главни јесу , а они мали нису.

- Па ту су бако калуђери , шта ће њима паре?

- Дете ти си стварно будала! Ето сад си бабу наћеро да лаје. Ако је посто калуђер , није престо бити човек. Сви воле паре.

Него мали код кога ти идеш ?

- Па идем нако на конак и да се видим са оцем Макаријем , и тако ...

- Макаријем ?! Оним маторим коњем, шта ћеш код њега , он је излапео скроз?

- Добро је бако , ајд сад стварно ми је доста  информација за данас...

 

 

...

 

 

Прилазимо манастиру , али бабиним путем , значи не идемо на главну капију него около с леђа... неко у двришту цепа дрва  , видим отац Макарије . Огроман човек, дуге седе браде, плавих продорних очију којима не можеш ништа сакрити. Енергично удара секиром по дрвима, као да је младић . Нешто гунђа , прекида повремено , па опет наставља , то одзвањање секире је једини звук који допире из манастира који лежи у овој котлини обраслој у џунглу дрвећа . Природа набујала од многе кише, све шљашти колико је зелено, али нема много влаге као код мене у равници, иако је и овај дан кишни , те повремено сипа нека кишица , чисто да те подсети да неће скоро да се разведри.

 

Отац Макарије нас је запазио , па застао.

Баба му прилази и почиње да се дере на њега:

-Удри , удри , кад ниси тео школу да гулиш а ти гули кору с  дрвета. Мого си бити владика а вако си обичан калуђер , потрчко по старе дане! Будало једна матора! Тако ти и треба.

Отац Макарије је гледа незаинтересовано , мислио сам да је игнорише у потпуности. Баба наставља да виче све гласније, ситуација постаје све блесавија.Мени сад незгодно стојим ту пред оцем Макаријем , нит прићи нит ићи, ова баба никако да завеже...

Утом Макарије удари у смех.

А баба се ућута и престаде да галами и џангриза.

Затим се и она насмеја, а отац проговори:

- Е баба зато сам те и оставио и отишао у манастир ! Да сам остао с тобом још коју годину , сад би ми ови моји калуђери служили помен , а овако сам газда иако немам жену над главом.

Обоје се насмејаше на то.

Затим се окрену баба према мени и вели оцу :

- Ево и овај мали је дошо код тебе, сигурно и он оће да побегне од своје жене.

Отац Макарије се рукова са мном , уместо да ми да благослов, некако све народски се понаша, и рече ми да га сачекам у гостопримници.

Затим њих двоје нешто наставише да причају , више млатарају рукама и гестикулирају него што говоре. Некако ко двоје мале деце се разговарају простодушно и бучно.Отац Макарије је ту из суседног села , дошао у манастир кад је манастир опустео, договорио се са бабом и она остала кући а он у манастир , после десет година око њега се окупило братство , невелико али вредно, десет људи , мало ли је...

Питам се како би ове српске зезанције доживели неки други православни народи, рецимо Грци или Руси, можда би се саблазнили... 

 

 

...

 

 

У гостопримници.

 

Улазим у гостопримницу , нека џгољава девојка седи , намргођена, у некој ге-16 "побожној" пози , ћути .

- Помаже Бог - кажем.

- Добар дан - одговори она.

- Добар дан - поновим , реко боље да јој не контрирам ко зна кака је.

Седимо тако ћутимо , глупа атмосфера, мислим се боље да ништа не говорим.

Утом она:

- А ти си богослов , јел ?

- Не , нисам.

- Богослови су веома горди !

- Не знам... како који... шта знам.

- Јесу , јесу , мисле да све знају, и да свима могу делити савете.

Тајац , ћутимо, не знам шта би јој рекао.Да с њом нешто није уреду , јасно је , ал како се поставити нејасно је...мало касније опет она почиње:

- Јел знаш игумана?

- Па упознали смо се , једаред...

- Он је просто свет човек! Он тако зрачи позитивном енергијом као да је Дух Свети на њему.

О реко у себи - почело је - сад ће да ми прича неке небулозе...

Срећом у том моменту долази један искушеник и зовне ме именом да пођем са њим, уф реко спас у задњи час, већ се почело смркавати, ко зна како би се завршлио са овом рибом до краја...

 

Одем код оца Макарија , направимо дил за мој мали посо , и попијемо по једну ракицу, попричамо тако по мало о свему , утом клепало за вечерње, идемо на службу, а после на вечеру па у креветац...барем сам ја тако мислио.

 

На вечерње у Цркву видим дошло баш доста људи .Појма немам , реко ,можда је неки локални празник за који не знам.

Никакав локални празник , него се тако потрефило.

Дошли разни ликови и после вечере се заподену дискусија од Кулина бана па на овамо. Те ко је новотарац , те ко је старотарац. Ко је први почео , иначе ово је старо српско питање , то - ко је први почео, а на то питање обично нема одговора.Да ли су екуменисти унијати или су ревнитељи етнофилетисти , и све тако и томе слично.

Видим ја нема томе краја , устанем , поздравим се са свима и на пајкење...

Таман уђем у гостинску собу  и наместим креветац , кад ето ти једног од полемичара, наводно и њему се досадило а био је најгласнији , мора да су га ови други испокопавали. Одмах је почео како то ето њему све дојадило , али засигурно су екуменисти криви за све , па Боже његов , они су први почели да шурују са папом...

- Не знам ти ја то брате , мени сте ви сви исти .

- Који ми ?

- Па мислим богослови, сви ви причате неке речи које слабо ко разуме.

- А не , грешиш брате , нисмо ми богослови , знаш има ту разних људи , нису сви богослови, али истина се не сме сакрити , мора се знати , то је права вера- истина.

- Шта знам , не знам ти ја шта је истина, ко ће то знати...

- Па добро , Христос је истина брате, то је наша вера, а не папа , како ови екуменисти уче.

- Не знам ти ја то , лепо ти кажем , ја се не дружим са тим комунистима , нисам се никад ни дружио, и те политичке приче мене смарају.

- А брате видим ја да си ти неупућен, то нису комунисти , него екуменисти , то је једно ново зло у Цркви , они хоће да нас све продају папи...

- Е бураз , нисам ја овде дошо због тијех екомуниста , уморан сам од пута , па ако може да ћутиш мало ...тако до ујутро , важи !

 

Ништа брате док не подвикнеш , ови нови православци сви ко да су из јеховиста прешли, само мељу безвезе.

 

 

 ...

 

 

 

Прво клепало ... једва га чујем ... ал тандрче мајко моја, уши ми проби ... недавно сам био у манастиру ал никако да се навикнем ...

Друго клепало ... шта да радим, можда да устанем сад, не знам ... ево га иде овамо... ал одзвања овај ходник , требали су неку изолацију да ураде , уши ми одзвањају ... ево га стао је пред врата, неки безобразан калуђер , баш се намерачио да нас пробуди ...аааа ништа , устаћу , шта ћу...

 

Устајем полако, видим други се у соби мешкоље на креветима , сви су чули друго клепало , није било могуће не чути га. Облачим се  , јутро је свеже, хладно је , тишина, чује се понегде шкрипа врата низ манастирски ходник ... то калуђери излазе из келија на јутарње . Излазим из собе и низ двориште па у Цркву . Још је мрак , скоро да се ништа не види . Улазим у Цркву , слабо светло свећа и кандила осветљава иконостас и олтарски део Цркве. Калуђери су већ за певницом и у олтару , а један део стоји у броду Цркве, једва се назиру у мраку . 

 

Треће клепало . Почиње јутрење . Калуђери поју тихо , поспано . Свештеник се креће тихо по олтару , готово неприменто.Улазе у цркву нови , који су тек устали.

Свеже је у Цркви , мирис тамјана је јак на чистом ваздуху.

Јутрење се ближи крају , почиње литургија . Први зраци светлости пролазе кроз Црквени прозор и слабо обасјавају брод Цркве и олтар. Чују се прве птичице . Још није свануо  , али се већ све види у Цркви.

"Тјело Христово" - се поје , најрадоснији тренутак литургије. Прво се причешћују калуђери а затим мирјани такво је правило , међутим само један калуђер приђе и причести се, а ја пожурих па стадох испред свештеника да се и ја причестим, шта ћу тако сам научио код нас по парохијама ако не дотрчиш на време оде путир...јеромонах ме гледа бело па вели:"Немош ти , иди..." у реко брате ша је ово...прилази ми један од калуђера па вели "Е брате немој да се збуњујеш овај што се причестио њему је данас имендан а ми служимо сваки дан ал не причешћујемо сваки дан , такав је типик али сутра се можеш причестити ако останеш на конаку."

- Аха , па добро , нисам знао...- рекох.

Већ је свануло , осам је сати , а у четри смо устали.

 

 

 

...

 

 

 

После јутрарње службе и литургије , доручак , заправо то је ручак.

Манастирска трпеза , ма колико да је богата или сиромашна , увек је екстра укусна.

Испред цркве стоји она џгољава девојка од јуче из гостопримнице. Рекох јој - Добар дан!

- Добар дан  !- вели она . - Ти си још у манастиру ?

- Да  , још сам овде.  - кажем - А ти ?

- А ја данас идем, било ми је тако дивно , исповедила сам се и била на конаку код мати Ирине а сад идем да узмем благослов па идем кући.-Рече џгоњава

- Ето баш лепо ( и патетично мислим се у себи) , а где живиш? - Упитах, онако ради реда  и градске чистоће, ништа немислећи( а то је баш проблем).

- У Београду живим , ја сам прво била код јеховиста а онда код Акакија , а после сам ишла ...

- Добро , добро - прекинем је ја - не мораш се мени исповедати , океј сад си ту где си ето хвала Богу  , добро је испало.

- А јел имаш ти телефон брате па да се чујемо- пита џгољава.

- Мааа неее , ма јок , ја ти живим на салашу , тамо нема ни фиксни ни мобилни , ништа , оно пустиња -  А онда завучем руку у џеп и искључим звук на мобилном .

- Јао па то је баш дивно , ти живиш као пустињак, а где је твој салаш ?

Ето ти сад, никако да се искобељам од ове удаваче, срећом зовну ме игуман и ја јој руком даде знак да журим те побегох.

- Брате - вели игуман - ајде иди до моје бабе јуче си је упознао , даће ти у кујни адресу , треба  хитно неко да оде , јел знаш да возиш ?

- Знам , али ...

- Одлично , ево ти кључеви , тамо су код бабе неке свеће од воска па ми их дотерај , нема нико овде од мојих ( тако зове калуђере) ко зна да вози , ови су једни отишли у град а ови други још нису дошли од владике- рече Макарије

Ништа прихватим се ја кључева , иако му нисам стигао рећи да нисам возио последњих 7 година, одем до кујне узмем адресу и ајде.Седнем у кола , убацим кључеве уватим мењач убацим прву , гас , кад пук у неке кутије срећом картонске које су биле иза мене . Па што иде у рикверц кад сам убацио у прву? Гледам онај мењач и онда сконтам да је залепљен из два дела с тим што је горњи део залепљен наопако тако да су збрчкани и рикверц и брзине. Брате ко ће се сад снаћи и са оваквим мењачем отићи до села...Ништа најбоље је да не гледам у њега, идем кроз село полако , несигурно , људи се склањају, неки вичу :"Види будалу не зна да вози" други вичу "склањајте се људи овај ће убити некога" и некако једва дођох до бабе.

Утоваримо свеће , једва се ја некако вратим , и правац на конак мало да се одморим од стреса.

А у конаку лудница , опет она екипа од синоћ ту се развила полемика , сви се зајапурили и чуди ме баш како се до сад нису потукли с обзиром да су сви Срби.

Завучем се у једну празну келију и одремам мало...

 

...

 

- А ти брате који си ? -Прилази ми неки калуђер

- Ма ја сам ту послом, мислим нисам од ових пацијената...

- Како мислиш пацијената?

- Ма ових разних ликова што смарају.

- Аха , ти значи само послом, ништа молитва, исповест , брига за душу?

- Ма јок! А ти како си ти доспео у овај манастир?

- Право да ти кажем био сам нешто болестан, и доктор ме пошаље у бању овде у близини.Једном тако сам шето од бање у овом правцу и видим манастир.И тако ... упознам се са игуманом и ето ме сад овде.

- Значи упецо те Макарије ?

- Па јесте упецао ме је.

- Упецао те ко сома !

- Ето кад ти кажеш ко сома...

- А видим смирен си оно баш поштено?

- А ја видим да си ти неки панкер.

- Па ето калуђеру шта да радиш , нисмо сви сомови.

- Ето брате шта ћеш , имао сам доброг рибара.

- Е јес вала баш је добар.Него држ се ти  свога рибара ,нисам ја на далеко видо тако доброг рибара.

- Па да знаш брате панкеру ниси ти баш ни луд.

- Па и нисам. Него где се овде може скувати кава , нешто ме глава боле?

- Иди горе имаш на крају ходника једну малу кухињу , имаш тамо и кафу и решо , и чај ако баш хоћеш.

- Е хвала ти бураз , одо ја сад , кад ће игуман бити слободан тео би мало са њим да диваним?

- Види после вечерњег.

- Важи , ајд,помени.

- Хоћу.

 

...

 

Попењем се у ту малу кујну кад тамо већ седе нак двојица  коју сам очигледно прекинуо у њиховом неком дивану. Видим да ме гледају испод ока , вероватно чекају да одем па да наставе, али ја решио да кувам кафицу. Што су они дуже ћутали ја све спорије и на тенане припремам. На крају да прекинем глупу атмосферу понудим их кафом. Чим сам их понудио кафом и они пристали , одмах су се распричали и са мном и међусобом.Видиш ти колико кафа спаја , исто ко и ракија.Нема заједничарења без кафе и ракије.

- Јели брате - Проговара онај риђи  - Јеси и ти на конаку?

- А ево још вечерас и бегам.

- Што јел нешто неваља?

- Ма каки све је потаман.

- Па што бегаш , несвиђати се?

- Не , велим све је потаман.

- Онда остани још мало.

Видим ја да овај неће да сјаши па се окренем погледам га значајно :

- Јел а што би осто , знаш неки разлог ?

- Разлог ти је брате то што си овде на благословеном месту.

- Аха а кад одем кући бићу на опогањеном месту јел?

- Нисам то рекао , него ипак је ово манастир.

- Па шта ако је манастир, значи не треба да идем кући?

- Немој брате да се љутиш , него овде је добро за душу, благодат , чувају нас молитве светих отаца и искушења су мања.

- А и саблазни ...- Укључује се други .

- Е сад ко ће то знати, искушења има свугде и у манастиру и кући - Велим ја.

- Јесте брате , тако је , али свет је начисто пропао , свугде су саблазни и искушења- додаје риђи.

- Такав је свет, од кад ја знам за њега- Велим.

- А није брате , грешиш, сад су друга времена, тешко је сад у свету .- Каже риђи - Ево баш смо сад причали ја и брат како су одасвуд кренуле саблазни и искушења, рецимо ти педери што праве параде, па онда какав нам је народ, па ни попови нису ништа бољи.

- Јесте брате , баш то сам почео причати , код мене поп вози неког аудија , неки најновији брате са затамњеним стаклима, само прозуји кроз село, ни са ким није у добрим односима, дружи се са неким мафијашима.

- А ни попадије ништа неваљају јел? - Упадам ја.

- Аууу брате да ти знаш какве су тек ове данашње попадије , а одакле си ти ?

- Ја ,  ја сам ти пао с марса , видиш да ништа од свега тога не знам.- Рекох

- Озбиљно те брате питам , није нико рекао да ти не знаш , мислим причамо онако , јели немој одмах да се љутиш... - Каже риђи.

- Та шта би се љутио, идем ја да закувам кафу , саћу ја. - и одем а одшкринем врата да чујем шта диване ова два балвана.

- Шта ће човек , нису му се отвориле духовне очи- Каже риђи

-  Јесте ,а  види се да није лош човек , само је мало збуњен - додаје његов саблажњени колега

- Брате , улазим ти ја тако код оног нашег попа требао сам с њим нешто да видим, а матора попадија дигла ноге увис и тамо нека жена је нешто маже по ногама , знаш шта ради ?- Пита риђи сав унешен у свој доживљај

- Шта брате?- Упио се овај други уз њега да чује.

- Д Е П И Л И Р А    Н О Г Е ! Брате ... кад нисам пао низ онај степеник, еј замисли матора попадија депилира ноге, звала ону педикирку код себе кући , еј у парохијски дом је звала , да се не брука тамо у граду пред светом.

- Ма није то ништа , знаш да мој парох има брата такође свештеника, пази он је био јако дебео човек имао је преко 200 кила, тај његов брат , и долази пре неки дан ја га нисам познао, смршао једно 80 кила. Питам ја нашег свештеника како је смршао његов брат а овај каже да је узео неког нутриционисту , еј замисли поп узео нутриционисту уместо да пости ко сав свет и овај му одредио неку дијету, еј замисли дијету уместо да пости ко сав свет и тако пола године је држао ту дијету , и преполовио се. Замисли ти брате докле је то дошло поп узео нутриционисту.

- О Боже ово су стварно последња времена- Додаје риђи.

- Јесу брате , а кажу биће још горе - вели овај његов саблажњени компањон.

Утом ја изађем са кафицом , послужим их , правим се глув , више луд него глув јербо "таква су времена", мора се...

 

...

 

 

Са игуманом сам се видео после вечерњег , он је нешто петљо на компу , реко да су она двојица сад овде у његовој келији ал би се саблазнили да виде овај лапитопи.

- Е брате па причај шта има код тебе ново, оћел бити рата тамо код вас скоро?

- Та иди оче каквог рата  , само ми још то фали на ову кризу.

- Ма шта знам, нешто ми се чини да ми ко народ никако да дођемо себи док не запуцају на нас.

- Таман посла оче да је тако да се мора пуцати на нас да би се спасили.

- А изгледа да је тако.

- Јели оче који су ти ово ликови по манастиру , ди си их покупио?

- А дошли јадни сами, неки по препоруци , неки набасали и тако.

- А што су вако шутнути?

- Хм - Насмеши се игуман - А ко данас није шутнут, шта је, као да ти немаш додира са таквима тамо код тебе , сви су данас шутнути, наш народ је изашао из себе и сад је ван себе. А тешко га је сабрати. А кад човек изађе из себе , онда више не види себе, него само види друге .Циљ брате наше мисије поповске данас јесте да сабирамо људе и да се онда они сами саберу Божјом помоћу .А знаћеш да је народ почео долазити себи , кад комшија поново почне да примећује комшију и кад буде све мање породичних свађа и трагедија.

 

 

 

- Ја бих узо неку њиву или неку кућу на неком брду и нешто оваца и ту би живео.

- Па да то је баш нако идилично , овчице и шума и планина , милина једна , имаш дрва, меса , млека , их шта ти више треба.

- Ма какве бре овце теби би овце поцркале а њиву ни не знаш да радиш.

- Без пијаће воде џаба ти и овце и све , мора се наћи неко место где ће бити пијаће воде.

- Шта ти вреди вода ако немаш  оружје да браниш извор?

- А шта мислите да се рецимо направи једна мања заједница , оно наоружамо се до зуба скупимо свега шта имамо и теко некако прегурамо те три и по године?

- Ко каже да је то само три и по године, шта ако је 350 година, ко ће то преживети...

- Свети оци лепо кажу три и по године , што си ти увек најпаметнији.

- А ја мислим  да тога неће ни бити , то су неке руске приче о крају света , ја у то неверујем , ваљда би попови и владике нешто казали о томе.

- Ма да казали би , како да јок, казали би кад би и они знали , видиш да немају појма ни о чему.

- Ево кажу да је пуко евро , нешто Кинези дотурају капитала европљанима да изгурају ал шипак нема ништа од њих.

- Супер и нек пукне ко их шиша , нек се и они мало пате.

- Шта ти мислиш бураз ако пукне евро да ће нама бити добро ?

- Како год да нам буде , биће нам боље нег њима.

- Чобане бре ! Ако евро пукне и наше девизне резерве су пукле онда ни динар неће ништа вредети , која си ти бре будала , па ако евро пукне ми нећемо имати леба бре да једемо.

- А шта овако га као имамо?

- Е ајде не шукетајте превише сви, озбиљно је уздрман евро , ево чујем да Јевреји купују злато већ увелико, значи заборавите на девизе, новац неће више ништа вредети.

- Јели црквењак шта ти мислиш о томе, ти си вако из цркве ваљда имаш боље информације?

 

- Пази немам појма , ако евро пукне пући ће и динар то је јасно, кажу да је евро на почетку имао око 7% покрића у злату а сад има око 1%, ако пукне динар чиме ћемо трговати , то је питање? Него ајде ти Маре наручи по још једну ракиицу свакоме идем ја до клозета.

Враћам се назад у кафану , видим дошо и стари прота ( онај мрачајски-достојевски) , саватали га ови моји клошари па сео с њима.Прота се нешто разгаламио а они се ућутали.

- Оооо црквењак ђе си ти болан ?

- А ево ме прото , ош попити нешто?

- Ајде реци оној малој да ми скува један чај.

- Што да ниси болестан  , ајд попи ракију.

- Ма немогу ти ја вако рано ракију , нисам болестан, е какви сте ви Срби , чим неко тражи чај одма мислите да је болестан.Него шта је рећи , видим да си сав народ овде заразио тијем твојим причама са инетрната, какав болан антихрист какви бакрачи , имали смо ми два антихриста оног ћопавог и онаг са ћубицом, нама Србима не треба више ни један , а тај неки нови ако дође нек иде мало у Америку.

- Нису то заразе оче прото , то су ти чињенице, то што сте ви сви ретро па не знате ни да упалите комп , нисам вам ја крив, читате само оно што се у новинама сервира...

- Ма не читам ја болан ништа , ту сам , жив са, имам и ја очи да видим...

- Јес а ди су ти очи да видиш шта се дешава у Кини?

- А шта ће ми очи да видим Кину кад Кинеза има и ође, да им је добро било тамо они би остали тамо , не би дошли вамо, и ето ти шта мени моје очи говоре а теби ти твоји интернати да их имаш стотину то неби никад казали.

- Уф ал ти је философија , не би дошли да им није било добро, па ето што си ти дошо , вазда вичеш како ти је у Босни било боље?

- Ајде мучи лало , мене су оћерали пушком а Кинез је сам дошо с комбијем и још доћеро робу. Него шта чујем овај би бјежо у шуму а овај би купово овце, хехехе , е дјецо ал сте  ви докони , немате паметнија посла него о атихристу размишљати.

- Попе боље да ми сад мислимо него кад он дође - Јави се Чеда .

- Јесте , боље је бити спреман , и нешто смислити унапред... - Додаје Маре.

- Ма шта болан спреман , шта знати унапред? Шта ви мислите да је нолки народ за време Итлера био манит па ништа није знао ? Јес вала ви сте сада паметнији од ваших ђедова имате те интернате и те нокије само чукате у то типке и мислите да све знате а не знате ништа. Ђаво кад дође по своје он не долази са најавом , нити труби пред собом. Шта год ви сад смислили џаба вам, јер не можете ни наслутити како ће то изгледати, зато вам је боље манте се ћорава посла. -Рече прота .

- Па како онда да се сремимо оче? - Упита Квиско.

- Чуј болан Квиско , како год се спремо прво поспреми душу, иди се ти лепо исповједи зато што си зеленаш , па онда врати свима шта си им узо , па остави ону твоју женицу на миру кад си се већ развео нек иде она својијем путем, па  лепо дођи на литургију , одпости посте и причести се, па и ако умреш тог момента знај да си се спасо.

- Еееее знам ја вас попове, јес остави се свог посла а дођи мени донирај ми аудија- Рече Квиско . На чега се сви насмејаше.

- А ето како оћеш , ја сам своје реко- Вели прота.

- Ма добро бре људи , није сад то питање, већ евро стварно има изгледа да пукне, мислим шта ћемо радити кад пукне, мораш имати неки капитал иначе ћеш црћи од глади- Рекох ја на то све.

- А какав би ти имао капитал ако паре ништа не вреде?- Пита Квиско.

- Шта знам , ето кажу да Јевреји купују злато , значи треба куповати неко злато , сребро , тако нешто...-рекох

- Ма какво злато болан, мислиш да ће ти неко примити злато за храну , неће ни то проћи , знам ја из рата , ако ниси имо нешто корисно за компензацију џаба ти и злато- Виче прота.

- Па шта људи онда да користимо као  платежно средство ако нема новаца, злато не вреди , чиме ћемо трговати ? - Пита Маре.

- Бем ли га ја више нисам паметан... - Вели Квиско и остали слегоше раменима, што ће рећи да ни они нису паметни.

- Ајде прото ти ионако све знаш и ако те нико не пита , ајде ти сад реци, чиме ћемо трговати ? - Рекох ја.

- Људи и дјецо , ајте ви мени реците шта код Срба има навећу цијену? Шта се најбоље цијени?- Упита прота .

Једни вичу кола, други кућа, трећи жене, четврти оружје, чварци , сланина, кисели купус...

- Ништа од тога нема толику цијену све то може некоме требати али и немора, ал кад дође мука само једна ствар има цијену , која је то ствар? - упита прота опет.

После неколико тренутака ћутања ја рекох : Ма немамо бре појма , ајде реци нам.

- РАКИЈА! Ракија болан , она може дуго да стоји, не квари се, свима треба , с њом можеш трговати, знам човјека сад у рату који се је на ракији обогатијо, узо је читав капитал .Ето то вам је решење , за овде , е сад за Њемачку не знам ... - Рече прота

 

 

 

 Или стари мрачајски прота II

 

- Ало црквењак, добро јутро, извини што зовем вако рано ал треба би ми итно господин !

- Није туј господин.

- Та ди је како није туј ?

- Ошо на годишњи.

- Ајде црквењак шали се с неким другим , мени итно треба господин.

- Лепо ти кажем да није туј , ошо је на годишњи.

- Та од кад попови иду на годишњи?

- Па од кад имају и радне књижице , ето отад.

- Па шта сад да радим , мени итно треба попа.

- А шта ће ти попа ?

- Треба да ми крсти кућу.

- Реци кад оћеш да ти се свети кућа , зваћу ја доћиће други господин.

- Та ја сам мислила данас ал ето мож и сутра да ми крсти кућу.

- А што јел толко итно?

- Та јесте да итније неможе бити, греда ми је што пре ...

- Мора да су вас неки дуови спопали...

- А од куд ти знадеш?

- Па и не знадем, шта би друго било...

 

Ништа, спакујем се ја па на бицикл онај стари швабски , надувам му гуме, и кренем до суседне парокије, код старог проте.

Таман долазим а прота служи литургију, станем тамо устрану , ко и сви нови кад дођу у туђу парокију и чкиљим да видим ко шта ради, јел , тако ми црквењаци обично чкиљимо кад дођемо у другу парокију ди је непознат свет.

А прота развезо беседу , па беседи ли беседи , а народ по обичају зева ли зева.

А било је нако народа осредње иако је црвено слово , само што нигде не видим њиовог појца.

Приђем ја полако певници тамо стоји једна баба , једва стоји, држи се за певницу, па је питам ди је црквењак Милутин. А баба вели да је он болестан па није дошо.Ондак се ућутимо јер се прота избечио у нас што диванимо за време беседе.Па наставља прота да беседи:

- И као што рекох , кад су њега објесили накрст , онда онај један разбојник с једне стране вели њему , ето кад си ти сад тако неки а ти сад сиђи с крста и спаси и нас, а онај други што је исто бијо разбојник објешен вели оно разбојнику  ћути болан како си тако брезобразан , срам те било , овај је чоек праведан и поштен и честит а ми смо овдје по заслузи, и онда се он окрене Господу и вели му ај ти  лебати кад дођеш у то твоје царство сјети се и мене. А њему вели Господ још данас ћеш самном сједети у царству небеском. А што је неко пито за свету Петку јели она прави светац, иако је женско. А што ћу вам рећи , ето она је јадна отишла у ту неку пустињу нако јадно женско тамо брез иђе иког свог и туне је живјела дуго година и мучила се у тој пустињи , како је то она успјела Бог свети зна ( овде прота мало застане , видим ни њему није баш најјасније како је то она успела) и онда кад се повратила из пустиње Бог јој је дао велику силу и благодат а иначе је она нашег рода српскога из једне честите породице. И шта још да вам причам дјецо, човјек се роди - мука, живи - мука, ни умријети брез муке немере, и шта - ништа!

Кажу ови нови теолози чека га ладан гроб и ништа не зна за себе до васкрсења мртвих.

Ето и то вам је то.

 

Окрене се прота и уђе на царске двери  , затим почне јектенију а мене зовне да уђем у олтар.Ја уђем унутри а он ми нешто показује рукама.

 

- Та ништа ја вас господине не разумем .

- Ма велим ти иди тамо за пјевницу , макни ону бабу па ти пјевај , ти знаш шта и како треба а она баба само натуца.

- Аха , добро .

Одслужимо ми литургију , народ узме наору, причасника није било, сем једног детета, кажу други дан је црвено слово па се неваља. А код нас господин причешћује за сва три црвена слова.

 Кад се све завршило приђем ја проти да се поздравимо и да узмем благослов, ја велим - Благослови оче- и пружим руку да узмем благослов а он ме зграби за руку и стисне рукујући се самом и каже :Ђе си ти болан , недаш се видети ко да си вампир, него ајмо попит нешто.

Одемо до протине куће. Протиница мештанка ома с врата натури нам неке папуче , а прота је само мрко погледа. Нешто јој рече и она се изгуби.Прота донесе две чашице, и сипа ракију.

- Е црквењак ово ти је моја домаћа крушка, ове сам ти године мало подбацијо, пеко сам само тону крушке, а прошле године сам три.Ал сам зато ове године пеко и дуњу, ал се већ попило. Де пробај , па ми реци ако ћеш још.

Ја пробам , а она крушковача гребе по грлу , пече ко жеравица.

- Него црквењак којим добром ?

- Ма ошо нам господин данас на годишњи у бању, ја сам свакако мислио да те зовнем ,тако ми је реко господин да тебе зовнем кад има нека чреда, али нисам очекиво  одма јутрос да ће ме звати . Та ето јутрос зове нека снаша оће да освешта кућу.

- Аха , па добро, а кад ома сад?

- Ма јок , сутра .

- Ех , па мого си ми и сутра то рећи, него си ти одма поито , мора да ти фали пара, хехехе...

- Та пара ти ја немам никада , тако да ми је то свеједно, него нисам ни имо нека посла па ко велим идем ти ја да видим шта ради прота како живи и ужива.

- Ех , јадно ти је моје уживање. Од како сам добиЈо оног несретника преполовили нам парокију на два дијела сад ни ја ни он немамо за леба.Куд је баш мени запо. Што га нису макли на неко дргуо мјесто.

- Та добро , велико је село , та није ваљда да немате за леба.

- Па инема , ево сад сам изашо из водица а ни чизмице себи не могу узети. Ти сад појац имаш више тамо нег ја ође .

Па онда наставља прота суморно , намрштио се , скупио се , одједном га нема пола , више себи у браду и полу гласно говори:

- Знаааам ја ко је то мени спаково, уф , земља му кости избацила, несретник један, није он само мени тако, знааам ја, и други су ми се жалили...

- Ајде оче ћути, та диш тако говорити  ...

- Ма ја говорим оно како је , шта ме брига, нек ме врате назад у Босну, лакше би ми било сад по старе дане тамо нег ође са овима душаминима...

- Та ајде оче, даће Бог ...

- Оће , даће , хахахаха , ономе ко има додаће а од онога који нема узеће и оно што има...

- Ама то се не односи на те ствари већ на дуовне...

- Ма шта ?! На све се односи, кад те једном ненадана закопаса нема назад, све иде низбрдо , мош ти бити и светац ко света Петка или неки други, има само још главу да ти скину и готово, нема туј живота.

- Ето кад тако свештеник говори , шта онда од народа очекивати ...

-  Ћути болан , не причам ти ја ово од своје маните памети , прошо сам ја сито и решето, и рат сам прошо , ал ме вако нико није зајебо...

Шта ћу сад већ видим да ми не вреди проти солити памет , па се ућутим, пијуцкам ону ракију а молим Бога да неко прекине ситуацију па да идем кући.

- Него ош ти самом данас у парокију, мени се разболео Милутин , био је на слави синоћ до касно , па сад ено га кући лечи се , хехехе , нолки Милутин јадна му мајка а немере попити мало ракије, ех каке сте ви лале, сви сте неки метиљави.

 - А ето таки смо , ал зато нас не истераше ни Швабе ни Маџари а вас ваши тамо истераше.

- Који наши болан ?!!

- Па ваши Босанци .

- Ћути болан , ђе су они наши , нолко народа поклаше и побише , нолко благо попалише, враг их однијо, нису они наши они су вражији ! Ви метиљави лалоши ви сте наши и они доље пргави Србијанци и они су наши , мада кад видим ове у Беграду какви су питам се чији су.

- Е то се и ја питам...

- Него пушти сад то бијо рат непоновио се, ђаво га носијо, имам 40 кућа данас за водице, има то да потраје , ош нешто да једемо па да крећемо.

- Та може , а што не би могло.

Изнесе стари прота печенице и још ракије, и неких других ђаконија, лепо ми ту замезимо па се спакујемо и кренемо.

- Је ли , а јел и овди најављујете на телефон кад идете у водице?

- Што би најваљиво , ваљда знају кад им је слава ?

- Па питам само, ми најављујемо.

- Немам ти ја дијете времена још и да их зивкам, кад сам тек дошо онда сам свима игро како ко оће , сад кад смо се упознали шта има више да им се доказујем, Цркву сам им направио, туј сам већ годинама , сви ме знају и шта би ја још...да има шаљем честитке за славу.

 

Крећемо , седамо у кола , прота ми тутне неки мрљав списак , да му читам по реду , а он ће да вози од куће до куће. Ја читам , сваку другу разумем, ал он већ и пре него ја прочитам стаје испред кућа, зна их напамет.

Улазимо у прву кућу .

- Помаже Бог домаћини.

- Бог ти помогао попе!

- Срећна слава!

- Хвала.

Певамо тропаре , прота реже колач , прелива вином, окрећу сви колач , ломе , прота рецитује неку босанску песмицу нешто типа: Домаћине сретна ти слава, нека ти је фамилија жива и здрава, дабога ти снопови били волки ко попови ...и увек завршава са неким речима типа: Имао свега и свачега а и нама да претекне. На те речи обично домаћин одреши кесу и тутне мени или попу неку кинту.

Мени ово све симпатично и помало смешно, али видим да се народу допада.

Несрећа је код босанских попова и на парокијама где су босанци људи што у сваку кућу у коју уђеш мораш попити неко пиће.Тако смо ми у свих 40 кућа попили негде ракијицу, негде вино , негде пиво...

Улазимо у једно двориште , нигде никога нема. 

- Домаћине ! - виче прота , али нико се не одазива, а ми већ посустали пола кућа смо прошли , значи 20 чашица ракијских. Оооо Домаћине ! - Опет виче прота, нико се не јавља.

- Је ли да немаш можда неку чакијицу?- пита ме прота , мислим се шта му је сад пало на ум.

- Имам , ево ти.

- Сачекај ме туне, саћу ја. - И оде негде у двориште, враћа се за два минута враћа ми чакијицу а у руци држи два парчета печенице. 

- На ево ти једи нешто да ми се ту не извалиш.

- Ама , оче та нисам гладан.

- Ма знам ја да ти ниси гладан, ал пред нама је још 20 кућа , а ми немамо времена да седнемо да једемо, узми то и једи.

- А шта ако наиђе газда чија је ову шунка ?

- Па нек наиђе , ако му баш зафалило нек дође код мене ја ћу му дати целу печеницу и литро ракије.

Попнемо се ми на спрат те куће а тамо само једна бака , каже отишли су млађи да донесу печено прасе, ако оћемо да их сачекамо.

- Немам ти ја каде мајко да чекам, него метни ти колач овде па да га прережемо.- вели прота.Ми прережемо колач и оставимо га нако у тепсији.

- Реци ти њима мајко да је поп бијо а они кад запале свијећу онда нек ломе колач.

- Добро попе рећићу ја њима.

Идемо даље , долазимо у следеће двориште , кућа по свој прилици празна , али врата су откључана.Прота по обичају гази напред , ја му вичем да сачека да позвоним јер има звонце.

- Ма ајде јадан , кад би ја тако звони у сваку кућу не би обишли ни једну улицу задан.

Ми улазиму унутра кад чује се нека вриска, нека девојка огрнута само пешкиром протрчава ходником.

Прота се мало постидио , ал не много:

- Де шћери обуци се ти  , идемо ми напоље сачекати.

- Ето ти прото кад ниси хтео да звониш сад црвени.

- Ма што ћу црвенити , црвени ти ,ти си млађи, моје је вријеме прошло.- запуши ми уста стари мрачајски прота.

После те куће обишли смо још 10-ак кућа у свакој наредној ракијица.Већ се спорије крећемо, оријентација никаква .

Најзад улазимо у последњу кућу, једва улазимо , тетурамо се, вече већ почело да се спушта, домаћини очигледно су нас чекали цео дан, били весели а сад кисели.Прота поздравља све присутне , колач и кољиво стоје за трпезом, свећа упаљена , прота покушава да почне молитву ал не може да се сети, даје знак мени да ја почнем али ни ја не могу да се сетим... драмска пауза ...  утом се прота сети оченаша па почиње али ни он му не иде, ја се некако сетим оченаша и једва нако стондиран прочитам оченаш , чим сам ја причито оченаш прота се сети и тропара и некако ми и то завршимо.

- О попови ајде сад да нешто попијете ред је !- Виче домаћин.

- Немој Стојко леба ти. - Виче прота.

- Ма нема да неможе, а како сте могли у претходним кућама а код Стојка да не узмете ни капи , е вала неће моћи , нећете изаћи одавлен док не попијете нешто.

На то ја велим : Дај мени киселу.

- Е вала лало нећеш киселу него љуту- виче Стојко већ љут.

- Добро сипај нам по једну ал до пола само- вели порта.

- Е вала нећете до пола него до врха, иначе ћу се наљутити- дере се Стојко.

- Ајде болан сипај ако оћеш и бокал , ја се више немерем наћеривати с тобом- рече прота.

Те последње чашице се не сећам. Седамо у кола, прота отпањио музику , на радију се врти песма  од Митра Мирића :"С ђаволом куле градим , коцкам се свашта радим..." Прота понављајући стихове песме пева и вози , кочи на сваких 100 метара тако нагло да ја увек ударим главом од шофершајбну и ту настаје прекид филма.

 

Будим се ујутро рано, петлови се дерњају ко коњи. Устајем морам да нараним живину...глава као шифоњер...како сам уопште дошао кући...шта ли је са старим протом...стављам кафу...пијем воду...узимам телефон...зовем проту:

- Ало оче , жив ли си ?

- Ало ђе си ти , зовем те цијело јутро , што се не јавиш?

- Какво јутро сад је јутро.

- Сад је дијете подне , а јутро је прошло поодавно, него ђе си ти , имам нешто да ти испричам.

- Шта , реци .

- Ма знаш ону бабу што смо је оставили саму , што су њени отишли по прасе?

- Да , сећам се тога, али се осталога не сећам.

- Ма чуј, хахаха, кад нисам умро , хахаха, зову ме њени негде око поноћи, кажу попе помагај, ја велим шта је , а они вичу не можемо никако да сломимо колач, како болан не можете сломити колач, кажу они никако не можемо, ја кажем па исјеците га онда одозго, кад они после мало зову јопе, кажу не могу сломити колач, ма шта да није ово , није, да није оно није, ајд пробајте га обрнути па сломити...кад зову они јопе каже никако попе неможемо сломити колач... ја сад ћутим мислим, мислим, па се сјетим, а јесте ли га извадили из тефсије ? А они вичу нисмо и умријеше од смија, хахахахаха, ајд кад дођеш мало себи дођи на крушку па да идемо крстити ту кућу код тебе у парокији.

- Ајд збогом оче .

Уф , јадан сам ти ја, размишљам , ако и данас будем ишо вако ко јуче са овим старим протом завршићу у болници , сад ми је јасно како је Милутину са њим.

 

 

 

 

 

 

 

Пре шест  година ...

Враћамо се из Цркве Дуле и ја код њега на кафицу после литургије. Момак је недавно кренуо у Цркву и врло брзо капира ствари . Дуле је интелигентан момак , био је пар пута у манастиру и размишљао да се замонаши, али његови маторци неће ни да чују , сад има девојку и вероватно ће се женити. Није то лоше , нек се жени , али видим да је њему манастир прирасто срцу. Прошли пут кад је био на конаку његови су дигли цело село да га траже ди је и на крају наравно дошли и код мене као дежурног кривца за таке ствари а ја будала им рекох ди је Дуле и ома су га звали у манастир да се враћа кући.

Таман смо сели да пијемо кафицу кад упада његов матори.

- Је ли црквењак , шта ти мислиш ко си ти ? Ту ми долазиш вазда и рушиш ми кућу , децу си ми затрово тим твојим средњовековним причама и поповским глупостима. Ја сам свецки чоек , мене те мрачњачке ствари не занимају а вала нећеш више ни моју децу тровати. Увати се врата из овијех стопа и мрш напоље.

- Добро чика Стево како ти кажеш . Само децу ти не трујем ја ...

- Мани ти сад мене тих поповских прича , иди одавде и немој више да долазиш, јел ти јасно ?!

- Чика Стево твоја деца су паметна и избор је њихов , нисам ја никоме пунио главу нисчим. А ти ако им будеш спречаво да иду у Цркву они ће се ко и сви други окренути или дроги или некој секти или ће отићи у педере...

- Море мрш напоље , доста сам те слушо !!!

 

И тако сам последњи пут био код Дулета те године и никад више.

 

 

 

Пре годину дана ...

 

- Де си Сале шта има?

- Ево црквењак , ништа нема, радим овде у кафићу за неку ситну кинту, а шта ћу, двоје мале деце, жена нема посла...

- Како ти бураз?

- Добро је ... уствари и није добро хтео је да се види с тобом ... оће нешто да те пита.

- Како да се видим са њим , немам његов телефон , а знаш да код вас не могу доћи ?

- Ево сад ћу га ја назвати ... ево ти га .

- Ало Дуле , ди си ?

- Ало , јес ти црквењак ?

- Ето ја сам , шта се ради , где је запело ?

- Чуј , имам озбиљних проблема , ајде оћеш бити ту сад ћу да скокнем сачекај ме у кафићу.

- Ево сачекаћу те.

Седнем мало у кафић , Сале донесе пиће , продиванимо нако необавезно кад ето ти Дулета. Гледам га а неверујем да је он, сув ко сарага, подочњаци црни, очи му упале а цакле се.

- Шта је то Дуле с тобом , вид нашта личиш.

- Брате да ти одмах кажем, ја сам на хероину.

- ?

- Јесте има већ годину дана, али сад сам добио дете , и не могу више вако , ни због себе ни због мале , ћеркицу сам добио.

Ћутим , не знам ни шта би му реко, не могу да га гледам, у очи не могу да га гледам, знам да сам био упорнији да до овога не би дошло, а ја да се не замерам селу... ма изем ти село шта имам од њега... спустим главу а Дуле наставља.

- Знам брате да си добар с оним калуђерима, мени треба лечење, али не могу оставити породицу, морам да радим за леба да имају ...

- Дуле брате... шта да ти кажем ...  знаш да ако те одведем у манастир нећеш изаћи док се не скинеш, а то ће да потраје...

- Али брате  јел може нешто онако мало брже, мислим да не идем баш у манастир, да могу да радим и да будем кући, мислим фрка ми је шта ћу са породицом. - убацује Дуле у спид.

- А шта ћеш са породицом ако умреш ?

- Не знам шта ћу брате ...

- Имаш кеву и ћалета остави њима дете и жену и иди да се скидаш , неможеш бити у свету и скинути се, схвати.

- Не знам , ај дај ми твој број па ћу те назвати.

- Чуј ево ти број телефона од оног калуђера што је задужен за вас наркомане па се ти чуј са њим , можда има нека солуција ... шта знам.

 

И ту се разиђосмо.

 

Пар месеци касније ...

 

Стојим у градском бусу . Бус нако полупразан . На једној станици улази само један клошар , сав одрпан , изубијан , изгребан , окрвављеног лица, и право иде према мени.Долази до мене . Једва га препознајем. Дуле !

- Човече шта је то с тобом ?!

- Ма пусти брате ... ништа нарочито...

- Како ништа побогу , поглеј се нашта личиш.

- Знаш брате , нисам звао оног калуђера, јел би мого ти самном да одеш до манастира?

- Оћу није проблем, ајмо одмах сутра, јел може ?

- Може ,еј само ме зврцни вечерас да не заборавим... није ми добро ја ћу мало да седнем овде на патос.

Чучнем поред њега, људи нас гледају, вероватно мисле да смо обојица џанкији, а шта ме брига за људе кад овај предамном умире.Дуле се склупчао у неком полусну , повремено се тргне и пита јесмо ли стигли.На његовој станици кажем му да ћу га цимнути вечерас, али он као да је већ заборавио шта смо причали. Излази на врата , осећам се јадно, гледам у њега , испратио сам га погледом докле сам могао...

То вече га зовем на фон.

- Ало Дуле , ди си човече ?

- Е брате ... слабо те чујем.- У позадини трешти нека музика .- Е знам зашто зовеш , е чуј , нисам заборавио, али сад сам ту на егзиту са неким енглезима, е лудо се проводимо , требо би да дођеш да видиш...

- Дуле бре ! Какви црни енглези , треба ујутро да смо у манастиру , иди одмах кући , немој се зезати .

- Е брате , нема фрке , бићу ја сутра на станици , не брини ништа , видимо се , ајд ...

 

Сутра дан стојим у бусу , бус долази до Дулетове станице, на станици улази једна жена и никог више нема на видику. Гледам на све стране , можда је ту негде , нема га...

 

Три дана заредом на свака два сата вртим Дулетов број телефона , али нико се не јавља.

Четврти дан на Дулетов фон јавља се Сале.

- Хало.

- Ало , Сале јес ти?

- Ја сам ко је ?

- Црквењак је овде, дај ми лебати Дулета , већ три дана не могу да га добијем на фон уопште се не јавља.

Тајац је потрајао добра два минута.Сале утањеног гласа ми саопштава:

- Полиција је јутрос донела Дулетове ствари , па и овај телефон, нашли су га овереног у граду у хаустору... сахрана је сутра у 15...дођи ако можеш ...

Нисам дошао на сахрану , дао сам прилог за манастир и Дулетово име да га калуђери помињу на 40 литургија.

Последњих пар месеци...

Одем код Салета у кафић . Сале сам ради , само ћути, нема више осмеха на његовом лицу, сломљен, прилази ми и каже:

- Брате водиш ме сутра у манастир и ја сам наркоман већ више од пола године.

Стојим пренеражен, по Салету се то није видело , нисам могао ни у бунилу да претпоставим.

Одвео сам га у манастир.

Скинуо се брзо , за свега пар месеци.

Био је упоран и омиљен код калуђера.

Пре неки дан је дошао кући да среди неку документацију , личну карту ваљда , тако нешто , и кад је кренуо назад за манастир ухвате га дилери .Није хтео ништа да узме од њих и они га рокну овердоз, умро је на месту . Полиција их је похапсила у року од сат времена. Али шта то коме значи уопште.

 

Јуче на литургији видим њиховог оца чика Стеву , први пут у Цркви , човеку лију сузе као из славине , у црнини , два сина изгубио за пола године, остали унучићи , и две снајке. Мрачно брате , мрачније од средњег века...

 

 

Идемо до једне куће треба да се освешта , попа вози кола а ја претурам по пинклицама да видим јесул све на броју, 4 мале свеће су ту, босиљкача туј, требник туј, све је туј. Уф изгледа кадионица није туј.Ма добро узећу неку кашику из куће послужиће.

- Јеси понео све ?- пита господин.

- А нисам , заборавио сам кадионицу.

-То је зато што се не молиш , него све планираш, више верујеш у свој разум него у божију помоћ.

- Ма да , шта има Бог да ми помаже око пинклица ?

- Како шта , сав живот свој Христу Богу предајмо, еее црквењак  сувише си ти рационалиста.

- Ма како да јок, да нећу да верујем можда како је Исус Навин зауставио сунце и месец док он не покоље своје душмане.

- А јел верујеш да је Мојсије раздвојио Црвено Море ?

- Јок. То је нека симболика у Библији , мислим баш је раздвојио море, хехе.

- Па како онда верујеш да је Христос васкрсао?

- А то је друго, то има смисла јер је то урадио за нас људе, да и ми васкрснемо једаред.Ал што би раздвајо море, та могли су Јевреји прећи у Палестину и неким другим путем, то је нека митологија.

- А дааа, ти верујеш само у науку а у Библију не верујеш ...

- Па што не би верово у науку, ето људи су се и на месец испели , а није да не верујем у Библију само не мислим да је све тамо што пише буквално бивало.

- Па онда ни Христос није васкрсо .

- Реко сам ти да је то друго.

- Хе,хе то ти натежеш како теби одговара црквењак.

- Не натежем, него кад ти толико смета наука а ти онда изађи из кола и иди на магарету по парокији.

- Не , не смета мени наука, него митологизација науке.

- Ето ти сад, што ви попови умете да изфилозофирате то ни ови у скупштини не умеју...

- Ма да ... и све пасте за зубе су научно доказане...

- ?

 

 

 

 

Долазимо до куће. Кућа нако осредња ни велика ни мала, офарбана у неку дречаво црвену боју, смешно...

Улазимо на капију , па звонимо на врата .

Нико не отвара , звонимо још једаред, па још једаред ... ништа.

-Можда нема никога - кажем ја попи.

-Како нема нико звали су ме пре пар сати - вели господин.

Ја отворим врата и уђем унутра а попа замном. Стојим , нико се не појављује .

- ГАЗДЕ ! - издерњам се.

Утом излеће нека огромна женска црвене косе , стане испред мене и попа и заблене се и тако одстоји неко време.

-Помаже Бог , ми смо дошли за освећење куће. - вели господин.

Женска ништа , пиљи у нас и ћути.

- Јел то та и ти фамилија ? - питам ја .

Женска и даље ћути , само блене у нас.

- Оче ова је или ипнотисана ил јој фали која даска.

Попа ме значајно погледа.

- Оче да јој машем испред носа , можда дође себи?

Попа ме шутне ногом .

- Па добро сестро оћеш ли проговорити ! - подвикнем ја на њу.

А женска се окрене и отрчи у кућу успут вичући на сав глас :

-ПРИСТ ИС КОМИНГ! ПРИСТ ИС КОМИНГ! 

- Какав црни пришт , оче ова није нормална дедер да се ми обрнемо натраг пре него што буде касно. - рекнем ја.

- Појац , видиш да је странкиња, сачекај мало, о Боже какав си ти то човек . - уздахне господин.

Кад ето ти домаћина , неки кинг сајз , двапут крупнији од оне женске, реко овај ће сад гарант да проговори на шпанском.

 

- О добро дошли , уђите, уђите !

- Бог помогао -каже попа , те уђосмо за њим.Кроз неке лавиринте од ходника дођосмо у једну већу просторију где је било доста народа.

Освештамо ми кућу . И онда како ред налаже код Србаља домаћин нас послужи пићем.Седнемо мало .Питам домаћина ко је та женска.Вели да је то снајка из Ирске , тамо му живи син па се тамо и оженио.

- Свидели се једно другом и ето , а сад имамо и унуке. - вели домаћин , а и син му је неки двометраш, мислим се како се неће свидети једно другом кад су сви остали за њих патуљци , нису уствари ни имали избора.

- Ми ти попе то ништа не знамо, није се то у наше време ништа веровало.- вели неки лик из публике.

- То је мој кумашин . -представи њега домаћин.

- А што сте тако напустили веру, како је до тога дошло да се народ окрене од своје вере ? - пита господин.

- Нисмо.-рече домаћин.

-Нисмо, нисмо .-завикаше још неки.

- Ма нисмо ми... ал ето ...така времена... није се могло.- правда се кумашин.

- Шта се није могло, ко је тео мого је, ето ко је мени бранио , ја сам најпрви у селу и славиЈо славу и кршћаво кућу и децу и све по реду.- улеће неки од присутних очигледно мало припит.

- А како се могло кад су ови из партије бранили ? - додаје кумашин.

- Како мени нису бранили .- вели онај припити: Ето ја сам и парокијал плаћо , имам ја ону чланску карту од цркве још од пре триес година .

- Хе, хе , а имаш и ону другу црвену .- додаје кумашин.

- Па добро имам и њу, и онда ти је било исто ко и сад , ако оћеш посо мораш у партију, ни сад немош добити посо ако ниси у некој партији, јел тако !

- Него попе јес ти видо ово шта се деси у Јапану? - упита кумашин.

- Јесам, страшно, Бог да се смилује тим људима, велико страдање.-каже попа.

- Јес вала велико. - наставља кумашин : - Куме ! Ма да си ти видо оне јапанце , оне њиове њиве , ма то ти је куме ко на књизи , ко књига она њива, све нако равно , све под конац, није ко ово код нас збрда здола , све под конац у јапанаца. Ал шта их снађе ... јадни ли су. А ја сам верово у ту науку , нисам ти ја верово у ове попове и њиове приче, него у науку сам ја верово, па јапанци су ти сила ако је ико познаво ту науку онда су ти јапанци. И џаба им куме сва наука ништа им непоможе, јес видо, поклопи их цунами ,земљотрес,вулкан и пуче им она нуклерка .Џаба им сва технологија ништа их не поможе наука. То ти је сила божја куме СИЛА БОЖЈА !

И гледам ја тако куме на оној белој њиви иде онај цунами а један јапанац бежи . А онај цунами лети зањим и поклопи га цунами . 

А ја сам баш навијо за јапанца.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

У намастиру настала фрка најавио се владика да ће да дође.

Калуђери се растрчали сваки на своју страну , све се спрема за дочек владике, та не долази владика сваки дан, мора се дочекати како доликује и како пристоји једном манастиру у његовој епаркији.

Утом један калуђер јавља да је стиго владика и да сиђемо доле из конака да га поздравимо.

Изашли калуђери и игуман на челу и ми мирајни који смо се туј затекли. Владика улази на капију дочекују га калуђери са игуманом . Један по један прави метанију пред владиком и узима благослов, а после калуђера и ми мирјани узимамо благослов.

Ту у дворишту испод високог бора стојимо тако сви на окупу .Игуман и владика нешто диване , кад утом дебели Давид који је преспавао и јутрење и литургију онако бунован натако се на прозор од конака и пошто бор заклања његов видик угледа само мене и још једног калуђера те се из свег гласа продере :

- Еееее јел стиго тај владика ?!

Ми ћутимо , шта да му кажемо , та владика стоји тик на метар од нас. Сви се ућутали, мени непријатно дваред горе нег одомад у кујни а дебели Давид се још једаред продере:

- Јееелиии стииигооо владикааа , што сте мутавиии бреее ?! 

Сад већ и игумана блам пред владиком а ја се мислим земљо отвори се да пропанем, куд га  доведох овде.

И таман кад се све стишало нешто владика упита игумана чисто да прекине глупу атмосферу а оно читав прозор са све оквиром тресну одозго са спрата .Дебели Давид се толико наслонио на стари манастирски прозор да овај више није издржо те се одвали и испаде из зида.Уз страшну треску слупа се све оно стакло .Сви калуђери спустише главу од блама. А ја већ помислих да потрчим и побегнем.

- Ко је овај ? - упита владика .

- Ма то је један мирјанин , први пут у манастиру. - рече игуман.

- Аха, па добро. - ноншалантно каза владика, на чега свима као камен са срца да паде, сем мени...

 

После обиласка манастира владика и игуман се упутише у гостински салон и поручише кафу.

Чредни калуђер у кујни и ја одосмо да скувамо кафу.

Изађем ја из кујне , реко идем до магацина да узмем неку ракију мало да потегнем да смирим живце иначе ћу да намлатим Давида. Кад у манастирски ходник улеће неки висок поп нако ко кошаркаш.

- Јел ту владика ? - пита тај поп.

- Јесте . - велим.

- Требао бих нешто са њим да разговарам.- вели поп.

Видим ја поп има чудан нагласак , а висок ко бандера, сувоњав нако, мора да је неки Црногорац.

- А што ти треба владика ? - питам.

- Треба да сахраним оца , па ми треба благослов. - вели поп.

- Па шта ће ти благослов да сараниш оца ? - лупих ја по обичају.

Поп мало застаде , па нако себи у браду рече:

- Отац ми је католик, па ми треба благослов да га опојем.

- Како католик ?- лупим ја још једном и додам: Од кад сте ви Црногорци постали католици ?

- Ја сам Мађар. - Рече поп срамежљиво , ко да је нека срамота бити Маџар.

Јао мени , шта ће ме још потрефити данас, где човека овако нападох.Ништа сад кад сам већ забрљао мораћу да идем код владике да га најавим да се некако искупим за ову глупост.

- Ништа , сачекај оче туј , саћу ја код владике да те најавим за благослов.

- Хвала ти брате, много ти хвала, ево од јутрос вијам владику, био сам прво у епархији па ми рекоше да је овамо отишао а ја правац овамо да на време стигнем и узмем благослов јер данас је сахрана.-рече поп Маџар црногорског стаса и акцента.

Потрчим ја до салона где су владика и игуман.Покуцам на врата:

- Молитвама светих отаца наших Господе Исусе Христе сине божији помилуј нас! - продерем се пред вратима јер тако налаже манастирско правило да говориш кад куцаш на нечија врата.

- АМИН ! - чује се изунутри, уђем полако и одма у старту се смотам обраћајући се владики:

- Ваше сведочансто , овааај , ваше височанство , овааај,  хтедох рећи твоје преосвештенство  т.ј. ваше преосвештенство ... тражи вас један Маџар, овааај мислим рећи један поп т.ј. свештеник католик ... ма не католик него му је тата католик а он је умро , т.ј. није он умро него отац му је умро... уф !- гласно испустим оно уф , више нисам знао где ударам, куд не стигох да попијем ону ракију...

- Полако , пооолакооо , рече владика , сабери се прво , та није владика страшило. - вели владика  . Како он то рече да није страшило а ја се још више уплаших одма ми дође нека слика како је владика баш неко страшило и ја стадох на месту и замукох.

- Кажи брате где је запело ? - рече игуман те ме разбуди из мог бунила.

- Ма брате . - рекох: Ево ту је један свештеник Маџар а наш попа , умро му је отац који је католик па је јутрос био у епархији да узме благослов да сахрани оца по нашки јел , да га опоје као син свог рођеног оца, па кад је сазно да је владика овдена ево долетео је ко метак јер је сахрана већ данас.

- Тако брате - рече игуман: Кажи му да дође овде горе до нас и донеси још једну кафу и три ракије, ајде сад.

Одлетим на брзину јавим попу Маџару да иде горе у салон, одем по ракију и кафу , ма прозорљив је тај игуман , тачно је знао да ми фали једна ракиица .Однесем им кафу и тргнем једно три ракиице те се некако на крају саберем.

Е Давиде , Давиде шта ми уради...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

- Ђе си црквењак гром те убиЈо !

- Де си дебели Давиде, још се дрогираш ?

- Хахахаха , еј знаш шта ми се јуче десило. Идем ја са ћалетом колима и знаш тамо на насељу у оној малој улици , испречио нам се неки комби. Матори сео на сирену , а из комбија излазе неки напуцани ликови.Матори скочи узме шафцигер и почне да виче: "Шта је бандо дрогирана", а ја кажем :"Еј ћале нисам мајке ми !" , хахахахахаха !

- Добро бре , мани ме тих твојих прича, ош попити нешто ?

- Оћу , кад ти частиш ,онда хоћу.

- А и било ко други да части, ти би , јел ?

- Хахаха , па што не би, хахаха!

- Шта пијеш?

- Дај шта даш , поклону се не гледа у зубе , хахахахаха!

- Еј мала , дај овамо једну ону домаћу ! Него како си шта радиш?Нема те у Цркви ?

- А ето , нема ме.

- Значи опет се џиксаш ?

- Не џиксам се, само дувам траву .

- Е мој Давиде коњу матори прешо си 30 година а још ниси човек, џаба сам ја теби онолико паламудио и водио те у Цркву , ти си ми на смирење да не мислим да сам успешан мисионар.

- Ниси џаба .

- Како мислиш?

- Знаш , пре нисам ја ни веровао у Бога и знаш да сам се штепо .

- Да а сад дуваш и верујеш у Бога, мислим ... дај зезај неког другог.

- А не брате, озбиљно ти кажем, ја пре нисам ни знао да има Бога, мислио сам да су то неке бабске приче, а сад верујем.

- Јесте сад верујеш и дрхтиш, поготово кад се надуваш.

- Ја ти црквењак озбиљно кажем да сад верујем, сваки дан кад устанем прочитам оченаш ...

- Јес и онда смоташ једну онако за амин!

- Хахахаха, па да, Богу се молим а ђавола волим, хахахахаха!Него од куд ти у кафани?

- А ево спремио сам се да идем у манастир , мало на конак , па реко да се психички припремим дођох у кафану.

- Хахахаха , значи кад идеш у манастир , прво у кафану на припрему , хахахахаха !

- Па да.

- Е , а јел могу ја с тобом?

- Шта ћеш ми ти ?

- Па што , јел мени забрањено?

- Ма јок тебе тамо сви чекају тако надуваног.

- Ма дај , ајд поведи ме са собом.

- Па ниси ти мало дете да те водим, ако хоћеш ти се припреми , а ја ћу те цимнути кад кренем.

- Е ајд важи, само да јавим кеви где сам, да се не секира, мада ми неће веровати, ал опет боље да јој кажем него да тражи у полицији.

...

 

- Ало , појац , јес ти?

- Јесам оче , реци .

- Е чуј треба да идемо неке две куће да освештамо за сат , јеси кући ?

- Ма да , ево ме кући . Сад ћу се ја спремити.

 

Долазимо до прве куће. Радничко насеље , типске куће, све на исти калуп, невелико двориште.

- Помаже Бог , домаћине.

- Бог вам помогао!

- Ево ми дошли да освештамо кућу.

- Ајте ви горе , сад ћу ја топим овде неке чварке , па само да се обришем.

- Помаже Бог мајко .

- Бог помогао, а стигли сте, ево све сам ја припремила.

Освештамо кућу и седнемо мало са укућанима.Домаћин умазан машћу нуди нас ракијом.

- Хвала вам , ал не можемо , морамо још у парохију па не би да пијемо док возимо.-вели господин попа.

Утом домаћица зове попа да прочита молитву старој баки , која лежи у другој соби и попа оде тамо. 

- А да замезите нешто , ево има свежих чварака, 29. је новембар , две смо свиње велике заклали?-Пита газда.

- Хвала вам , ал не могу , други пут. - Велим ја.

- Како други пут ? Па ви кад год дођете вичете други пут, ни кафу , ни ракију , ни да замезите, ама баш ништа ?

- Брате , пост је почео. - излетим .

- Па не погани човека оно што улази на уста ... - вели домаћин.

- Јесте , али би било лепо и да се мало пости , зар не?- велим.

- Еј сад, па ко ће постити поред волко меса, хахаха, него у мом селу је био један поп који је...

- Знам , знам  , мрсио на велики петак , знам то је онај чудотворни поп кога су истовремено својевремено видели у свим селима по Србији.- рекох.

- Какав ...чудотворни ? - Пита домаћин.

- Па како није чудотворац , када је могао истовремено да се појави баш у сваком селу у Србији, то је велика моћ. Исту ту причу сам чуо од своје комшинице, па од Пере ковача, па од пекара Тозе, па од Милке из самопослуге, а нико од њих није из овога села. значи да је тај поп био у свим селима по Србији.

- Добро де црквењак , ти сад тераш шегу самом.

- Не терам мајке ми , баш сам истраживао где се све тај поп појављивао и буквано нема села где га није било.

Утом долази господин попа , поздравимо се са домаћинима и одлазимо.

У следећој кући иста прича , свиње висе на кукама , а за мајстора кафица, и ракиица , сви румени па весели и с високим холестеролом.

И овде важи исто правило да не погани човека оно што улази на уста.

Једино баба пости у овој кући , каже није јој тешко , тако је навикла и не може да замисли другачије, баба око 80 лета , здрава ко чигра.

 

Одлазим кућама.

Долази ми господин доктор на кафицу.

- Де си , човече ?

- Де си човече докторе? Имаш ли посла?

- Хе , па што ја не одрадим то ти и поп завршавате, хехехехе!

- Ма ајде!

- Пуно народа је данас болешљиво, нездраво се хране, имају висок притисак и холетерол, пуше и пију.

- А шта ви доктори радите по питању превенције?Што им не саветујеш да мало посте, па у овом селу бре само пет баба пости и имају 100 лета , сви остали помреше до шездесете године од срца.

- А и теби би било боље да не постиш. То није здраво , ви у Цркви сте неки мазохисти , сами себе мучите.Шта ти мислиш да су они калуђери по манастирима здрави , ехеј , па знаш колико се њих лечи код нас?

- Па нормално да се лече, људи су , нису ванземаљци.

- Ма то је све од тог поста.

- Ајде докторе не лупетај , можда би и ти требао мало да постиш , види колики ти је бојлер !

-А  не , ја држим дијету , ево већ шест месеци , и скино сам 5 кила.

- Па то је мазохизам , 6 месеци  , брате , па што се не замонашиш , хехехе?

- Е па ти се сад самом спрдаш. Еј морам да идем . Имам нека предавања око 18 , ајд видимо се.

- Ајд.

 

... 

 

На вечерњу две жене и јадан клинац , и нигде живе душе.Једна од жена на сав глас се хвали како строго пости на лебу и води.Клинац је пита јел има благослов за то, а она му вели да ћути јербо се он још није ни родио од како је она почела да пости.

 

Одлазим код дебелог Давида, да видим јел се спремио за манастир.

- Де си црквењак гром те убиЈо !

- Ди си дебели .

- Е ајд упадај  , само да вечерам па идем.

- Ајд сачекаћу.

Давид одлази у кујну и седа за празнан астал а затим се дере:

- Кеееевооо дај вечеру !

Дотрчава његова мама , и почиње невероватном брзином да поставља астал. Прво неку рибљу чорбу.Дебели Давид поједе три тањира.Затим посне сарме , Давид поједе око 10 комада. Затим печене рибе . Давид смаже пет великих комада. Затим питу кромпирушу.Давид оплеви пола тепсије.Затим баклаве. И мене нуде да једем , ја се захваљујем и одбијам , ал баклаве нисам могао да одбијем.Давид смаже скоро тепсију баклава.

Ја гледам па не могу да верујем , питам се где му то све стане.У чуду питам његову мајку:

- Је ли , јел он увек оволико једе?

- Ма јок .- вели његова матер и оде да донесе још нешто.

Реко , добро је , мора да је сад врло гладан.Утом се враћа матер му и наставља:

- Он ти сад мој Црквењак једе четри пута мање од кад пости!

- Четри пута мање !!!

- Па да.

- Па леба ти , колико он вас кошта онда ?

- Јој , не питај...

...

 

 

У манастиру .

После јутарње службе и литургије , сви одлазимо у конак , ја се најављујем да ћемо Давид и ја остати на конаку пар дана. Пијемо кафу у манастирском конаку. Давид очигледно први пут у манастиру, све загледа, претура, завирује, све му занимљиво безброј питања ми поставља.

Утом звони за доручак.

Одлазимо у трпезарију.

Долазе калуђери и игуман, и остали гости манастира.

Сви стојимо за трпезом , Давид гледа шта ја радим па онда и он то понавља за мном.

Читају се молитве , игуман даје благослов, сви седамо и почиње доручак.

Ја полако , нако како сам навико , једем по мало па на тенане.Гледам око себе а Давид пичи по храни као да му је последње.Погледам остале кад и они сви редом калуђери пиче ли га пиче. Једу таквом брзином да ја не стижем ни да испратим како се чиније празне, руке само лете тамо вамо.Шта је ово сад?

Да им није Давид донео неку заразу за храном?

Сад већ нема смисла да ја на тенане једем , те се и ја прихватио њихове брзине, мислим ко зна, можда је нека фрка па треба да пожуримо.Ал опет се мислим брате па ово је манастир чему толика журба.Питам калуђера до себе:

- Јели брате ,јел се мора вако брзо јести овде, мислим јел морам и ја тако?

- Не знам брате за тебе, ал ми нисмо ништа јели три дана од како је почео пост.

Тримирје, ех која сам тука, заборавио сам да калуђери прва три дана поста не једу ништа, хехехе.

 

После доручка , игуман први устане , читају се молитве , даје свима послушање за тај дан , прво калуђерима, па онда и нама гостима .Давида и мене распореди у кујну да перемо суђе и спремамо храну са још неким калуђерима.Распрема се трпеза и одлазимо у кујну.

 

У кујни топло, пуно калуђера, ту је и један јеромонах, неки који нису стигли од обавеза на доручак дошли су у кујну да доручкују.

Давид и ја перемо суђе, он стално нешто запиткује, све му је интересантно. А видим да је и он интересантан калуђерима.Затим ме пита шта сам причао са калуђером за трпезом.Ја му објасним а он у неверици исколачио очи, па каже:

- Ма дај , ко још може три дана да неједе ништа?

- Брате ево ти калуђера овде па питај њих , ако мени не верујеш.

Давид се окрене јеромонаху па га упита:

- Јел истина ово што каже црквењак да ви овде три дана не једете ништа кад почне пост?

- Истина је .- вели јеромонах, па настави - А старац ( мисли се на игумана) не једе ништа недељу дана на почетку и на крају поста!

Дебели Давид још више исколачио очи , па у неверици растегне од свег гласа:

- Нееее сеееериииии!

Калуђери прво сви ућуте на ту његову опаску , па се одједном кад су схватили који је то за њега шок одвале смејати сви у глас.

 

 

 

 

Још један пост , али скриптум:

Кад идеш у манастир , најбоље је иди сам! 

 

 

 

Помисли

 

- Брате  црквењак шта то радиш?

- Ево наредио ми попа да покупим ове бубамаре из Цркве , има их свугде и има их много.

- Е и ја сам их приметио код мене у кући, то су оне жуте на црне туфне , што кад је згњечиш оне смрде.

- Ма шта знам , нисам их гњечио, само да их покупим , направиле су инвазију.

- А што попу сметају бубамаре?

- Не сметају попу бубамаре, него их има много , по иконама су, по књигама , има их у олтару, на часној трпези , смета брате кад се служи евхаристија могу да упадну у путир.

- Аха , ја сам чуо да су то неке кинеске бубамаре , донели су их из Јапана у тим њиховим производима и сад су се размилеле по Србији.Боже шта ће још да нас снађе , прво земљотрес , па комета а ево сад и бубамаре, то не слути на добро.

- Де, какве сад има везе земљотрес са бубамарама? 

- Како нема брате црквењак, па знаш шта су све старци најављивали за последња времена да ће бити најезда инсеката да ће појести сву летину.

- Ја још нисам чуо да су бубамаре негде појеле летину, можда мало глоцкају ове црквене књиге , али сад баш летину да ће појести , не знам баш...

 

- А јели црквењак, јел имаш ти помисли?

- А ко их нема брате.

- Аха, значи и ти имаш помисли. Ма ја нисам имао помисли док нисам прочито ону књигу о помислима.

- ?

- Јесте тамо све лепо пише , како помисли нападају на човека и како ђаво не да човеку мира никако.

- И сад имаш помисли а пре их ниси имо?

- Па да, сад стално имам неке помисли.

- Па какве су ти то помисли ?

- Ево јутрос ја кренем на пијацу , реко идем мало да видим шта има па ћу код Пере у кафану, имам тамо неко друштво па се картамо тако... кад ја поред Цркве прођи а помисли ме нападну , све ми говоре - "ајд у Цркву Бошко, ајд у Цркву!"

- ?

- И синоћ кад сам ишо да легнем , помисли ме опет напале па ми веле - "Прочитај Бошко макар очењаш пре спавања."  А ја легнем намерно , нисам се ни скино, реко нећете ви мени говорити шта да радим. А помисли ме опет тако нападну па ми говоре - "Грешни Бошко , никад ниси у Цркву ишо , никад се ниси Богу молио , каквом се добру надаш у животу?! . А ја ништа, сетим се како старац каже у књизи "Само их синко игнориши" и ја тако окренем се на другу страну и заспем као клада. А пре неки дан исто тако , дође ми комшија што сам у завади са њим и оће да се помири, ђубре бре оно маторо , све ми лозе скресо на међи, и сад оће да се помири. И кад он тако дође код мене а мене помисли нападоше -" Прими Бошко овога човека , он је твој ближњи" , ма шта мој ближњи ђубре бре једно и ја га избацим из куће , неће мене помисли смућивати.

И ја ето просто не знам више шта да радим са тим помислима, како да се борим са њима, излудећу начисто.

- И шта ћеш сад?

- Знаш шта ћу , све ћу радити обрнуто од онога што ми помисли кажу , мислио сам ићи код баба наде да ми салива страву , али ми помисли говоре да то нерадим, е сад баш идем намерно код ње, неће мени помисли говорити шта ја да радим, ваљда ја знам шта ваља а шта не ваља.

- А што не сачекаш попа па се исповедиш лепо о тим помислима?

- Знаш шта црквењак, ја сам мислио да си ти паметан човек и да служиш ту Богу , али видим да си млого грешан, па и ти ми говориш исто што и помисли, ајд уздравље и немој ми се више обраћати.

- Ајд ...

 ...

 

 

 

Преподобна надобудна

 

 

Било је то некако око васкрса.Нека снаша ту из села има обичај да дође пре свих у Цркву .Тако један дан седи она пред Црквом ја улазим у двориште и поздравим је :

- Добар дан , како сте .

- Не каже се добар дан , него помаже Бог.

- Добро, Бог помогао.- Велим ја , а она ме изигнорише. 

Следећи дан , опет ја долазим да откључам Цркву , опет она седи .

- Помаже Бог , како сте .

- Добар дан. - Одбруси она љутито.Ја ћутим шта ћу , кад је у праву.

Следећи дан  опет иста ситуација, ја сад не знам ни како да се обратим, прођем поред ње ћутећи, кад она се дере за мном :

- Помаже Бог ! Шта је маца ти појела језик?!

 

Следећи дан већ ме страва вата , улазим у Црквено двориште, видим нема је , уф реко добро је није ту. Кад она иза цркве се појављује ко утвара нека у најгорем хорору , утера ми страх у кости . Мислим се ајд јавићу јој се шта да радим.

- Помаже Бог , како сте .

- Христос Воскресе ! - Вели она љутито.

Следећи дан , већ ми играју живци док откључавам Цркву , мислим се сад ће снаша да ме малтретира . Кад упада она у Цркву , а ја вешто је избегнем одма изађем из Цркве, а она за мном  . Ја опет је опет поздравим.

- Христос Воскресе.

- Добар дан . - Одговори она ладно .

- Ма море марш у мп3 !- Издерем се ја ко блесав.

 И за дивно чудо то је било лековито, од тад ми се увек лепо она прва јавља све умилно нако са "помаже Бог, како сте".

 

...

 

 

 

Ћутљиви деда и породична традиција 

 

 

На литургију редовно долазио је један старац , тако од 80-ак годиница. Мирно би одстојао целу службу , некад се причести , некад не , и по служби одлазио би кући пешке. Једва би ходао  , али био је присутан на свакој служби. Увек на истом месту би стајао , ћутљив , замишљен у молитви. Никад га нисам видео да за време службе с неким разговара, нити да се помера, нити да је сео.Он сам из своје породице је долазио , нико други, мада има и сина доктора , али овога никад нисам видео у Цркви.

Кад једног дана , литургија већ поодмакла а дедице нема.

Питам после у Цркви да ли зна неко где је деда, веле болестан је.

Одемо господин и ја следеће недеље код деде да га причестимо , долазимо у кућу а деда лежи у постељи. Дочека нас његов син на вратима , господин човек, али види се да са Црквом везе нема, иако му је отац побожан. Шта ћеш такав ти је наш народ.

- Помаже Бог , како сте . - Каже господин попа.

- Бог помогао , сине , ево ноге су ми се одузеле , па морам да лежим. - вели деда и наставља. - Опростите оче што не могу да устанем да вас поздравим како доликује , заиста ми је жао, а ето ни на литургију не могу доћи.

- Нека деко , само ви лезите , немојте се придизати. - Каже попа и приђе му , деда целива попи руку без устезања иако може буквално не отац него баш деда да му буде, затим целива крст, прекрсти се и потом после молитви попа га причести.

 

Мислим се ја у себи , благо теби деда ти ћеш ускоро на небеску литургију , а шта ћу ја јадан. 

Следећег дана , видим на улазу у Црквено двориште стоји смртовница и деда на њој .

Следећа литургија , ја мало окаснио улећем ко звезда , стајем за певницу , нисам ни осмотрио ко је у Цркви , певам ли га певам, кад негде око "иже херувими" окренем се и видим господин доктор дедин син , стоји на истом месту где је стајао и деда, ћути и моли се. Невероватно, човек који никада није долазио у Цркву одједном је ту као да је ту вековима био. Чудан смо ми народ.

 

 

...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

- А који си сад па ти ? Де је поп ?!

- Ја сам ти црквењак , шта вам треба господин попа?

- Имамо крштење.

- Аха , а јел заказато ?

- Јесте још пре месец дана.

- А ви сте они у 12 за крштење из те и те улице?

- Да , ми смо.

- Е па лепо сад ће господин за који минут... причекајте... нека уђу сви у Цркву .

- А значи може да се уђе у Цркву?

- Па што не би могло?

- Само питам...

 

 Улазе сви...млоги народ ... има их око 50-ак.Зверњају у плафон у недовршене фреске, једни седају , једни стоје прекрштених руку и ногу , гласно разговарају, довикују се, телефонирају , псују. Види се да нису никад присуствовали ни једном богослужењу.Шетају по Цркви као по корзу , све разгледају као да су у музеју, чачкају, преврћу књиге . Један на крају упада са цигаретом.

- Извинте господине , неможете са цигаретом у Цркву.

- А што не може.

- Зато што не може !!

Излази напоље видно озлојеђен и увређен , баца опушак тик испред црквених врата и улази испуштајући дим у Цркву као бесан змај после сукљања ватре, одмери ме очима и знам-замрзео ме је из дубине душе.

Прилази ми једна снаша:

- Ја сам мајка.

- Драго ми је , ја сам црквењак .Како мислите мајка ?

- Мајка детета које ће да се крсти. Знате ја сам јааако побожна , ја сам хтела чим ми се син оваплотио да га одма крстим после пар дана, али ми нису дали свекар и свекрва .Знате они нису побожни.

- Оваплотио ?!

- Да, одма из породилишта кад смо изашли.

- ...

Долази господин попа , уљудно поздравља све присутне , неки му одпоздраве , неки се као нешто окрећу па као нешто гледају , наводно га нису чули. Одма меће епитрахиљ зове кума и родитеље , они доносе дете и бело платно и почиње крштење.

 

- Одричеш ли се сатане ? - пита попа кума.

Кум као да се мало предомишља , па нако себи у браду каже да се одриче.

- И дуни и пљуни на њега. - каже попа куму.

Кум се навије према детету и запљуне га.

Ја стао па гледам , не могу да верујем, попа се збуни за час , па настави даље, присутни народ очигледно не види у чему би могао бити проблем те се не обазире.

Одлазим до олтара као нешто и умирем од смеха.

Заврши се некако крштење , дете се њари све време јер га крштавају на први рођендан, везано је за мајку и не подноси да га ико дира или неко други држи.У једном моменту дете је толико плакало да се и свекрва заплакала за њим а на мене и попа гледала је као на крвнике.

 

Попакујем ствари које су донели - свећу, бело платно, прамен косе од детета  и приметим чашу , питам јел њиова чаша они кажу да јесте и  да је то чаша за крштење, с обзиром на екипу видим да им не вреди објашњавати да чаша иде за венчање а не за крштење , спакујем им и ту чашу "од крштења" и предам све ђутуре.

 

Узимам тефтере од крштења да убележим податке , прилази отац детета.

 

- Име детета , датум рођења , ваше име , занимање, националност , вероисповест... - питам ја све по реду како иде , он одговара.

- Да ли је дете близанац ?

- Јесте - каже отац.

- Па где му је брат ?

- Који брат ?

- Па његов , брат близанац ?

- А нееее, нема он брата .

- Па како је онда близанац ?

- У хороскопу !

- У хороскопу ?!!

- Па да.

- Добро , узели смо податке, ви знате да би требали даровати цркву за ово крштење, мислим свештеника.

- Да знамо.Ево сад ћу ја.

И одлази код господина попе, загрлио попу , нешто диване и потом долази мени те каже:

- Све је регулисано.

Одлазе сви , татко се задовољно смеши и трља рукама.Видим ја ту нешто није како треба с обзиром да је кисо био сво крштење. Прилазим господину попи :

- Јел оче , плати ли ти овај што год ?

- Шта јел плати , па зар није теби платио?

- Није , сад је дошо и реко да је све регулисано.

- Па то је и мени реко !

... 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

- Оооочеееее а могу ли ја да постим овај пост на води и лебу ?

- Немој брате Мићо , што би то радио, пости ко и сви други , шта ти фали ...

- Али ооочеее , ја би мало да се подвизавам...

- Мани се ти подвизавања , буди ти прво нормалан а подвиг ће сам доћи.

- Али оче што не могу , па нисам ја инвалид?

- Чуј брате Мићо , није реч о томе да ли си инвалид или ниси , него није добро да човек сам на себе узима подвиг, дао сам ти благослов да постиш као и сви други, шта сад изводиш?

- Не изводим ја , ето како отац Марко увек пости строго?

- Отац Марко је монах и пости онако како има послушање, а ти ниси монах и пости онако како је твоје послушање.

- Оче али отац Марко ми је реко да ко не пости строго како треба тај ко и да не пости.

- ?

- Јесте и реко ми је да ви овде не радите све  како не треба !

- Добро брате Мићо , ако већ  слушаш оца Марка што си онда дошао мене да малтретираш ?

- А не оче , ја тебе поштујем , па оћу да  ми ти даш благослов за пост.

- Брате већ сам ти рекао да овај пост није строг и да не мораш тако да постиш, а и није за тебе тако да постиш.

- Ето ипак мислиш да сам инвалид!

- Човече божији ко је рекао да си ти инвалид, и престани да се гордиш!

 - Ето сад си ми рекао и да сам ђубре!

- Ма ко ти је рекао да си Ђубре ?!!

- Па ти оче !

- Мићо шта хоћеш ти од мене?

- Оћу да те питам зашто не служите ви као код оца Марка, отац Марко је рекао да ви немате благодати и да џабе служите.

- Мићо , слушај, рекао сам ти већ за пост и за оца Марка и сад слушај шта ћу ти рећи. Не треба мени поштар да преноси шта је рекао отац Марко и да оцу Марку преноси шта сам рекао ја. Пошто знам да идеш код оца Марка и преносиш му шта сам рекао , поздрави га и реци му да те прими за своје духовно чедо и да ти забрани да долазиш код мене.

- Оче а зашто да ми забрани да долазим код тебе, мени је овде баш лепо?

- ...

- Уосталом кад ме неволиш нећу ти више долазити, а у светом писму лепо пише љуби ближњега свог а ти мене оче уопште не волиш!

- Ето шта ћеш...

 

После два дана стиже порука на попин телефон у току литургије.Узмем телефон и искључим звук , видим стигла порука од брата Миће.

После литургије зове ме попа :

- Види човече шта ми је послао јуродиви Мића.

Читам поруку:

Оче сад сам у манастиру код оца Марка , он је рекао да сте ви сви јеретици, рекао ми је да више не долазим овамо ни код маме ни код баке, рекао ми је да ћете ви сви ићиу пакао. Овде има пуно света, ево сад истерују ђаволе из људи, људи се бацају по патосу и пене, а некима иде крв на уста и уши, неке жене вриште јако, ту има и мале деце која плачу, овде је јако лепо и дивно се осећам.позззз...

 

 

 

 

- Слушај црквењак ја сам долазио три пута јуче у Цркву а тамо нема попа !

- Стварно ?! А кад си долазио, у колко сати ?

- Ја сам долазио у 12 , па сам долазио у 4 по подне па сам долазио у 8 увече , а попа нема ни за лека.

- Па што си долазио у 12 у 4 и у 8 , штас тражио у то доба?

- Како шта сам тражио ?! Попа сам тражио ! Чујеш ти мене , црквењак ! Поп ми требо !

- Та ајд штас дереш !! Прво у то доба нема нике службе уЦркви , а друго поп ти брате не живи у Цркви , него код куће.

- ?

- Штас чудиш ? Штас ти мислио да поп живи у Цркви, јел , а где мајке ти спава , а где иде у клозет, а где доручкује и руча? А где држи жену и децу ? Е стварно си чудан, и шта си радио у 8 увече, па ни да је фирма не би био овде у 8 увече.

- Па ето црквењак , немојте се ви љутити, ја сам мислио да је поп туј...

- Јел Пајо, ај реци ми мајке ти јесил уопште мислио? Ти знадеш да овде нема парохијског дома, и да је ово овди само Црква, зар си стварно у тој твојој главуџи помислио да је поп у Цркви по цео дан? А јел, леба ти, шта би то поп требо да ради у Цркви по цео дан а да не изађе макар ваздуха да увати мало?  Други пут кад ти будне поп требо ујутро је у Цркви око 8 и предвече је око шес , ако је црвено слово ондак је око 9 ујутро у цркви , ето јесил запамтио, и немој да измишљаш више где је поп и кад је поп у Цркви, ајд сад уздравље...

 

...

 

- Ало , оче , е остала је још само она баба за водице и Јоца циган и онај тајфун , знаш онај приватник што ти није тео дати донацију за цркву, ајд леба ти да то сад обавимо јербо после имам нека посла па нећу моћи.

- Ајд , видимо се за по сата.

Код тајфуна 

 

Улазимо у хацијенду , све бела фасадна цигла, шташ пате буржуји од белила. Испред нас огромна дневна соба величине моје куће, на истоку стоји један екран ко наш стари сеоски биоскоп , те величине, све у кући луксузно и неукусно , све мегаломанско , као да џинови живе у кући, кад упоредим са мојом кућом имам утисак да сам патуљак.

 

- Домаћине ! Домаћинеее !

- Ево , ево, овамо ...

- Где је то овамо ? Одакле се тај чује?

- Ево овамо .

- Оче , мислим да се чује из подрума.

Силазимо у подрум. У подруму све скоцкано за пријем многих гостију , много столова и столица, ко за свадбу.Обавимо водицу, тајфун са породицом стоји у ставу мирно.Питам се шта му то значи.

Тајфун: - Седите. Шта ћете попити?

Поп : - Може једну ракијицу.

Тајфун: - Момак , иди донеси ми онај виски. А ти Црквењак , шташ ти?

Ја: - Ја би воде.

Тајфун: - Ех воде, па воде имаш и код куће.

Ја: - Та имам , ал можда је твоја боља.

Поп ме шута ногом, јасно ми је шта то значи.Ућутим се.

Тајфун: - Па како напредује онај посо око нове Цркве?

Поп : - Па ето хвала Богу , добро иде, мало смо имали застој али котрља се.

Тајфун: - Па да, тешко то сад иде, криза је, ето и мени стоје многи послови, људи слабо шта наручују, мало је пара, сви се стисли.

Мислим се у себи : "А ти се стисо највише."

Поп: - Па иде није да се жалим , више смо имали застој због неке папирологије него због пара, хвала Богу дају људи , није да се жалим...

Тајфун: - Ма слабо људи да дају , криза је , а има већ доста цркава по Србији.

Поп: - Ипак дају људи , ето чак и они који су обични радници долазе и дају донације ко колико може...

Тајфун: - Ма то је све из нацијонализма , курче се , оће да буду велики Срби !

Ја: - Како то мислиш?

Тајфун: - Како ? Лако , био сам ја сад у Санџаку имам тамо једног пословног партнера, муслимана, он је дао силне паре за џамију, ишо сам ја код њих у џамију , ма све је то исто , кад мало то преведеш са арапског оне њиове суре, то ти је као код нас што имаш десет Божијих заповести, исто ти је то све брате мој...

Поп : - Па добро све религије имају универзалне идеје, али ипак постоје разлике, ми смо Хришћанска вера и сведочимо Христа, ислам ипак не сведочи Христа као Богочовека.

Тајфун: - Ма исто ти је то све попе , немој ти мени причати, био сам ја код њих , видим да је исто.

Ја: - Оче морамо ићи, закаснићемо на сарану...

Поп : - Да , извињавам се домаћину, стварно задржали смо се баш, видећемо се другом приликом , збогом.

Тајфун: - Ајд довиђења , него морам ли ја сад долазити у Цркву , мислим јесмо ли сад све обавили то што треба ?

Госн. попа није чуо већ је био на вратима, ја се повратим , тајфун ми тутне 500 динара , да поп не види , и понови ми питање.

Ја : - Шта да ти кажем брате , мајмун и човек су слични али нису исти , а теби ако је исто то а ти брате иди у џамију нек ти тамо прережу славски колач...

 

 

 

Код бабе  

- Помаже Бог мајко !

- Бог помогао. А нисте ме заборавили, ево а ја већ скувала жито.

- Па добро , ајд стави то жито па да прелијемо.

- А оче , могу и колач ставити?

- ?

- Ено ми га тамо у соби саће баба.

- Хехе , оче , преварила нас баба , пар кућа од Цркве а неће да донесе колач у Цркву , него да га овде сечемо, хехехе...

- Ајд , добро , шта ћеш...

- А ја ништа , ал ће баба после ићи и причати ...

- Па шта сад , нек прича.

- Ево и колача , ево оче овде ћу ја колач а имам и тамјана, сад ћу ја.

- Нека мајко имамо ми тамјан.

- Е добро онда, ево баба нема више ево двеста динара , тешко се живи мала пемзија.Него нема баба чиме да вас понуди . 

- Нека , не треба ништа пили смо већ и сокова и свега,него  јесте ли сами мајко , јел вам дође ко , јел вам помогне ?

- Дође ми комшиница, она ми помаже , шта ћу, сама сам овде.

- Немате никога?

- Имам ја сина у Аустрији једнога а другога у Енглеској.

-?  Па јел дођу?

- Па дођу , овај из Аустрије дође чешће...

- Добро мајко ајд да обавимо ми то... 

 

Певају се тропари , сече се колач и окреће , попа стоји наспрам бабе и ломе колач.

Поп : Христос је међу нама , мајко !

Баба : И јешће и пиће !

Поп се ућутао састави преломљен колач , спусти га, честита баби славу и излазимо из куће.

 

Ко цига Јоце

 

- Помаже Бог !

- Бог вам помого попови ! Како сте попови ?! 

- А добро је хвала Богу, а ви како сте ?

- А ми смо добро а и циганка је добро , а и деца су нам добро, сви смо добро...

- Ајде да обавимо ми водице.

- Ајде попови само ви радите своје.

Прочитасмо молитве , попа благослови кућу босиљкачом покропи све собе, мали циганчићи стоје по висини поредани , сви уредно љубе крст и крсте се , смеју се , сви мусави , али баш сви одреда мусави, и сви насмејани... 

- Иначе , како се живи?

- Ударила криза брате попе , тешко се живи, није ко пре...

- А од чега живите , мислим шта радите?

- Па скупљамо гвожђе и возимо...

- Аха , па јел се може од тога живети  , како се сналазите?

- Хвала Богу попе добро се живи , него се не живи као пре, то ти ја кажем, имамо ми свега и добро се заради на гвожђу, прераним дечицу и нас двоје и још ми и остане.Него оћете попови да седете мало да замезимо , да попијемо једну домаћу цигањску , хехе, добру имам ракију попови само да видите.

- Е вала оче ја оћу , ајд Јоцо сипај мени једну .

- Оћу и ја брате , дај и свештенику једну.

- Е тако вас волем попови моји , а ево и једна црвена за вас да нисте џаба долазили...

 

 

 

 

 

Ајд сад није баш лепо време, ал шта да се ради , мора се обавити та сарана.

А дошло света , баш нако млого.

Млад човек , кажу бабе, а њима је свако млад, па јес оно човек од 60 лета , ето мого је још барем 10 , тако се увек каже...

А киша лије , ветар дува, млого досадна ова зима, никад није била вако дугачка, у кости ми се увукла ладноћа, само ми је фалила ова сарана по овом кијамету.

Обавимо господин попа и ја  опело, кад ето ти неког чиче, вели он би да прочита говор.

Ајд шташ сад, кад је тако , нек чита.

 Народ таман спреман да крене , кад чича почиње беседу.

 

"Драги наш (тај и тај). Друже наш , школски!"

Хе, пази школски, кад ли је то било...

"Сећамо се наших школских дана, и како си био вредан и марљив ученик..."

 Е још само учитељица фали ... 

"Сви смо остали од тебе преписивали, био си најбољи ученик, а ето отишо си пре нас..." 

Значи не исплати се бити добар ученик. 

"Кад се сетим само како си вешто радио вежбе на разбоју, као чигра, сви смо остајали без даха, увек си био физички активан и добар спортиста..." 

 Стварно чудно како је уопште и умро , с обзиром да је био тако , јел , спортиста, зар спортисти умиру ? 

" И девојке су те волеле као правог спортисту, а и умео си са девојкама..." 

Е још само фали да наброји колико их је имао. 

"Сећамо се како си нас учио како треба са девојкама..." 

 Уууууу, ако вако настави , ово ће бити еротска сахрана. 

"Сви смо се угледали на тебе, био си нам пример, добар друг , председник разреда, друг члан..." 

Ма да, знам , био је матора комуњара... 

"Сећамо се како си био вредан на радним акцијама, био си први до командира..." 

Значи његов потрчко... 

"Али вреднији од свих, колико си само ашова земље пребацио тим твојим рукама, када смо радили Аду Циганлију..."

О како је глупо у овом моменту помињати ашове земље. 

" Друже наш  најбољи , сети се само наше прве пијанке..." 

Мислим да се управо сетио, ево читају му на другом митарству... 

"Ишли смо као омладинци у кафану ( ту и ту)  , почињали смо са крушковцем, како ли нам је тада био сладак..."

Могу мислити до чега сте сад догурали, вероватно једно гајбу пива и литар раџе... 

"Ево руке ми се тресу док ово читам..." 

А знамо и зашто, нема везе саће даћа па ћеш се окрепити крушковцем или већ чиме... 

"Кад се само сетим наших првих игранки и девојака..." 

Ево га опет о девојкама... 

"...подвезица и најлон чарапа... а све су лепе ... онда смо ишли код Галета и Јоце на викендицу... три дана се нисмо трезнили... све те девојке... ех ... " 

Боже овај није нормалан, што му неко не отме овај текст, сад га је баш закењо... 

"Можда ће ово што читам некоме звучати чудно..." 

Веруј ми овакву беседу још нисам чуо на гробљу , сем ако се изузму филмови. 

 

 

Одлазимо са гробља .

 -Оче , што ниси одржао неку беседу  ?

- Дај мани ме , кад нисам пуко од смеха, онај лик дефинитивно није нормалан...

- Јес вала , обрука покојника и на овом и на оном свету... 

 

Мир Божији Христос се роди ! 

 

Велика слава код Србаља.

Заиста пола слави а пола у госте долази.

А још снег нападо, па клизаво , страшно...

 

Ал народ као и увек расположен за славу и празнике, једни кољу прасиће а други рибе, истина ових са прасићима је више.Господин попа се бунио првих година , а после ућуто.

Код попова иначе постоје два стања, једно је да волу да попују, а друго да су незаинетресовани.Кад попују углавном их нико не слуша, а кад су незаинтересовани углавном некоме нешто пропусте да кажу.

 

Крећемо у акцију.

Прва кућа. Улазимо у двориште. Велико економско двориште .Много помоћних објеката, механизација, све по пеесу. Кућерда на лакат, огормна, два спрата.

Прилазимо вратима, интерфон са камером, звонимо, чује се женски глас:

 - Изволте .    

 - Свештеник је овде , дошли смо за славу да светимо водицу.

 - Идите около куће , први улаз.

Одлазимо по упутству, около куће , јелте, нека шокара, полушупа-полукућа, врата висе на шаркама, умазана , прљаво све , ко да не припада истом дворишту, столарија стара , трула, прозори неки цели неки полупани , излепљени селотејп траком( оном браон) .

Отварамо врата , улазимо.Мало смо збуњени.

-          Помаже Бог !

-          Бог вам помогао, децо.

Појављују се у мрачној соби стари дека и бака, на асталу хрпа лекова, суђе , теписи стари похабани, сав намештај има година колко и они.

Господин наравно изваљује по обичају:

-          А ви сте подстанари?

-          Не, ми смо родитељи.

Родитељи? Боже свашта мислим се у себи , господин попа такође збуњен, видим да му је непријатно, поред нолке кућерде, родитељи живе у страћари , иза куће ко пашчад нека.

Осветимо ми водицу. Баба даје 200 динара, вели нема више мала јој пемзија, и почиње да плаче.

Ми ћутимо, шта ћемо.

Деда смирује бабу, држи је за раме.Баба се ућутала.Господин нема живаца, пита:

-          А ко живи у овој кући напред?

-          А то су нам синови и снаје- Каже деда.

-          Аха , добро, а они не примају свештеника?

-          Не, то само ми славимо, а они не.

-          Добро.

 

Одлазимо.

 

Друга кућа. Огромна капија , испред куће паркирана два џипа, и још неки афтомобили велики. На капији интерфон.Звонимо.Отвара се капија.

Два добермана у боксовима скачу ко блесави.Излази један средовечан човек.

-          Помаже Бог- вели Господин попа.

-          Добар дан – Одговара ладно човек.

-          Ми дошли за водице.

-          Аха, сачекајте ту мало.

Одлази негде, враћа се после пар минута, ајте за мном.Опет око куће, улазимо опет у неку страћару, тамо баба лежи у кревету и нико више нема.Човек стоји с нама.Баба јадна покушава да устане , да целива попу руку, ал не може .Свештеник јој прилази , она ипак некако узима његову руку у своје руке и целива је.Свештеник чини знак благослова над њеном главом.Баба плаче , без гласа, само јој сузе иду.Каже да је у кревету већ 10 година, желела би да се причести.Свештеник обећава да ће још колико сутра ујутро доћи да је причести.Бака пита како да пости данас.Свештеник каже да не мора, свакако је већ болесна.Каже бака на то да ће ипак постити, на лебу и води.Човек који је ушао са нама , а који јој је очигледно син, све посматра немо и незаинтересовано, као да се дешава нешто у 19-ом столећу а не сад , овог момента.

Освештамо водицу, баба каже како не може доћи у Цркву , жао јој је, а волела би, мислим се у себи „не брини ти баба ништа ти ћеш ускоро у небеску Цркву гарант, а шта ћу ја јадан.“

 Баба даје знак руком , свом безосећајном сину , на паре , које стоје на столу , да нам их да.Свештеник неће да узме, баби опет лију сузе низ образе,говори:

-Узми сине , нису то никакве паре.

-Нека , мајко , не треба – Каже Госн.попа.

-Само ти узми, то је мени за благослов, за мене и ово моје потомство , да их Бог погледа.

Њен син гледа подсмешљиво на целу ситуацију, јасно је да он ни у какве благослове и богове не верује.

Одлазимо.Туга у срцу, кнедла у грлу.

Трећа кућа. Огромно двориште , кућерда на лакат, све као и код претходних кућа.Не знамо више где да идемо, одмах крећемо около куће.Међутим нема никаквог објекта, враћамо се на улаз, улазимо.

Затичемо једну бабу како седи за компом и кликће мишем. Ја почињем да се смејем , а господин попа се још није опоравио од претходних кућа , није му смешно.

-          Помаже Бог мајко- вели он.

-          Бог вам помогао децо, стигли сте.

-          А ево, мало је клизаво , ал иде се полако.

-          Јесте ли се уморили?

-          Јесмо мало, ал није страшно, млади смо.

-          Оћете да ставим кафу , да попијете да се загрејете, док ви завршите водицу , утом ће кафа?

-          Може мајко-Вели попа(оте ми реч из уста, е таког га волем).

Баба нас води у једну собу , где је све већ постављено, и тањир са водом и босиљкача и кадионица са брикетом и тамјаном и крст , само да још има и требник па да не отварам торбу.

Испред нас неуобичајена сцена, на зиду испод мале иконе св.Николе стоје с лева на десно три велике фотографије, Тито, Дража и Хендрикс( са све оном микрофон фризуром).

Реко сад ћу да умрем од смеха, прво баба на компу а сад ове слике испод светог Николе, јаоооо, бахахаха.Једва се суздржавам, брк ми се смеје, ал ћутим јуначки, ма само да изађем из ове собе...

Изађосмо некако , одужило ми се ово , баш нако гадно...

Седнемо да попијемо кафу.

Не да ми ђаво мира , питам:

-          Јел баба морам нешто да те питам ( а попа ме значајно погледа, јасно му је шта ћу да питам, ал ја намерно променим смер приче да не реагује).

-Ето кад смо улазили у кућу ви сте нешто радили на компу ?

- А јесам , срећо, то се ја дописивам са ћерком, она је у Аустралији, па вако можемо сваки дан да разменимо коју реч, није ко да је овде, ал ми пуно значи.

- Аха ( и онда збрзам) а оне слике испод св.Николе , мислим какву сиболику имају?

Попа се нарогушио , зезно сам га, ипак сам пито.

Баба се снуждила, јеби га , зајебо сам се , нисам требо питати, па каже:

-          Знаш сине, мој муж бог душу да му прости је био комуниста и он је ту слику ту метно кад смо ми купили ову кућу, а ја сам ставила икону наше славе, то је и моја девојачка слава и његова слава, па већ кад он није тео да слави , ето ја сам славила. А Дражину слику је метно мој покојни син, он је био на ратишту као добровољац и тамо је погино, а ова последња слика од оног чупоње, то је мој покојни унук ставио , он је јадан после очеве смрти кад га је матер напустила почо да се дрогира и ето умро је од тога, плака ла сам и молила га да то не ради, ал није вредело. И тако су баби остале те три слике као успомена на њих тројицу , и нећу сине да их скидам, то ме на њих подсећа док сам жива .

 

Знао сам да нисам требо питати.Ништа идемо даље.

Следећа кућа.

-Помаже Бог.

-Бог вам помогао.

- Ето ми дошли да светимо водицу за славу.

- Добро , а шта треба , ми смо тек почели славити славу па не знамо.

- Треба један тањир са водом и парче свеће ако имате, ако немате , није проблем.

- Ево имамо ове украсне за јелку, може ли то?

- Ма може само ставите ту на сто.

Белај, што мрзим округле столове , зашто их уопште и праве.

Господин попа иначе има гадан обичај да сваку ствар коју користи стави било где , те тако стави требник на један крај стола , а кадионицу на други.И овај пут то учини а ја у журби кренем да купим то све за њим.Но не би био проблем да он у исто време није крено да им даје крст да пољубе и да их куцне босиљкачом по глави.Тако он крене према њима , ја кренем за њим да покупим ствари са стола, а они сви замном,мислећи да је то некакав ритуал који јелте треба да се испоштује, а сто округао. Господин попа стаде на сред собе , очигледно изгубљен, не капира шта се десило, утом и они стадоше, ал брзо се досети , те даде мени да пољубим крст, и онда сви по реду учинише исто.

Боже ови стварно ништа не знају.

Утом домаћица каже :

-Попе , имамо ми и једну бабу болесну , ено је лежи у соби , па ако оћете да одете и до ње да је окадите.

- Добро , оћемо.

Вратимо се ми. А Господин попа пита :

-          Је ли се мајка , што лежи у соби , икада причешћивала?

-          Јесте- вели домаћица.

-          А јел може она сад да се причести.

-          Па може – Каже домаћица.

-          Аха , па добро ето доћићу ја сутра ујутро да је причестим – каже попа.

-          Па дођи – вели домаћица- ми смо ти овде дошли са новог насеља , а тамо кад смо били исто смо звали попа да нам причести кућу.

...

Седамо у кола , идемо у другу улицу.Поп ћути, а ја заједљиво:

-          Ајд идемо господине да причестимо и остале куће са списка.

 

Целу ноћ сам чеко у реду испред саборне цркве у Београду да целивам нашег Пају , да се опростим од њега како доликује.

Дођох кући ујутро рано , ајд реко да видим преносе ли ови штогод на телевизијама о свему томе, и видим преносе.

Истина није исто отићи и видети блаженог патријарха на одру , боје воска , као да је заспао а не умро, видети нолки народ како у сред Београда иде у непрегледној колони, нисам навико на таки Београд , све досад што видех да је више од 10 000 људи увек је био неки лом и куршлус , а ово сад... баш ме је изненадило.

Видим даклем има и нека друга и другачија Србија коју не видех до сад.

И тако прилегнем мало да одморим од 6 сати ноћног стајања , и гледам у тај телевизор , ајд реко баш да видим шта диване на б92 .

Кад тамо неки професор у јутарњем програму , прича којешта, све оно што нормалном човеку на ум не дође ни после литре ракије, те како је законом забрањено да сандук мртвачки буде отворен а ето овај патријархов је већ 4 дана тако отворен , те како то нема нигде у свету , те како је држава заузела неки подређен однос према цркви , те ово те оно, те опасност од грипа, те нехигијена, те како је то све масло Коштунице(ајд све некако ал какве сад везе има килави Коштуница који и није на власти са свим овим дешавањима? ) ...

Мислим се "Боже имал овај човек памети и коме је он уопште професор".

 Давно нисам видо већу мржњу на цркву , све нешто кипи ко бесан пас а некако ко везан па не може ништа.

Заспим тако и све неке кошмаре сањам, како  тај професор води неку црну полицију  са собом а сви полицајци имају на руци црвену траку и у белом кругу пише б92. Па та полиција салеће народ по улици и виче " Аха и ти си био у саборној !" , "Аха и ти се крстиш са три прста!" , "Аха знамо ми и ти идеш у цркву и ти си затуцани верник!" , и све тако , и апси , па апси , па апси , сав народ поапсише и у неке возове мећу па терају негде на Сибир.

Пробудим се тако никакав , па размишљам , шта ми је требало да уопште гледам ту телевизију.

Ајд реко идем у дућан да купим неки бакалук за данас, требало би и нешто да се фруштукује.

Дођем ти тако у дућан , кад Божа комуњара вели :" А јел црквењак , су чим су то балзамовали попови оног вашег Павла?"

- Ко га је бре балзамово?

- Па они твоји попови.

- А кад су га то балзамовали молићу лепо?

- Па шта знам , у недељу .

- Е мајмуне комунистички, никад ти нећеш бити човек , што си уопште силазио с дрвета?

- Па што се љутиш , црквењак , само питам , видим да је отворен сандук а патријарх стоји ки уписан , и толики народ тамо је био а и врућине су , а кажу да не смрди , значи да је балзамован.

- Е стварно си кљусе Божо, шта да ти ја сад држим катихизис кад си ионако безбожник.Само ћу ти рећи да ни један светац није никада балзамован , него је светац и зато је то тако.

- Ех светац , ма каки светац...

Утом наиђе баба Зора па га истера из дућана , и најури га .А она два Маџара што су дежурни код дућана са пивом у рукама од ране зоре, веле да би Божу требало тући зато што је невоспитан.

- Ма ди ћу га тући , видите да му је Бог узо памет ,шта му сад вреде батине.

 Одох кући , нећу данас да излазим нигде , ко зна колико ће ме још будала саватати.

Утом звони ми телефон, зове господин.

- Ало црквењак.

- Реци.

- Еј имамо неко освећење куће , оћеш моћи ?

- Ајд ићи ћу, а шта ћу.

- Добро ето ме за пола сата.

Долазимо у кућу , све је већ спремно, домаћин је нако полувесео, полуозбиљан, па каже:

- Ето нисмо ми то мислили баш данас , ал морамо ићи на пут , па реко пре славе да освештамо кућу , јер после знам да ви нећете моћи и тако то...

- Ма ,уреду је.- Вели господин попа.- него журимо и сам, па да почнемо.

Кад смо завршили домаћин се захваљује , каже да му је жао патријарха ко да му је брат умро , ни сам не зна зашто се тако осећа ал ето вели није једини , каже тако се сваки поштен човек осећа и мисли сад ових дана.

Изађемо ми из куће и ајд нешто до дућана да пазаримо, утом иде нека снаша са малим дететом тако од три можда четри године, поздрави се са нама , пита кад ће бити литургија за Аранђеловдан и тако.А мали клиња уватио попа за мантију па вели:

- Знаш попо да је умрео онај велики попа,знаш онај вееелиииики, а мени га је баш било жао.