- Слушај црквењак ја сам долазио три пута јуче у Цркву а тамо нема попа !
- Стварно ?! А кад си долазио, у колко сати ?
- Ја сам долазио у 12 , па сам долазио у 4 по подне па сам долазио у 8 увече , а попа нема ни за лека.
- Па што си долазио у 12 у 4 и у 8 , штас тражио у то доба?
- Како шта сам тражио ?! Попа сам тражио ! Чујеш ти мене , црквењак ! Поп ми требо !
- Та ајд штас дереш !! Прво у то доба нема нике службе уЦркви , а друго поп ти брате не живи у Цркви , него код куће.
- ?
- Штас чудиш ? Штас ти мислио да поп живи у Цркви, јел , а где мајке ти спава , а где иде у клозет, а где доручкује и руча? А где држи жену и децу ? Е стварно си чудан, и шта си радио у 8 увече, па ни да је фирма не би био овде у 8 увече.
- Па ето црквењак , немојте се ви љутити, ја сам мислио да је поп туј...
- Јел Пајо, ај реци ми мајке ти јесил уопште мислио? Ти знадеш да овде нема парохијског дома, и да је ово овди само Црква, зар си стварно у тој твојој главуџи помислио да је поп у Цркви по цео дан? А јел, леба ти, шта би то поп требо да ради у Цркви по цео дан а да не изађе макар ваздуха да увати мало? Други пут кад ти будне поп требо ујутро је у Цркви око 8 и предвече је око шес , ако је црвено слово ондак је око 9 ујутро у цркви , ето јесил запамтио, и немој да измишљаш више где је поп и кад је поп у Цркви, ајд сад уздравље...
...
- Ало , оче , е остала је још само она баба за водице и Јоца циган и онај тајфун , знаш онај приватник што ти није тео дати донацију за цркву, ајд леба ти да то сад обавимо јербо после имам нека посла па нећу моћи.
- Ајд , видимо се за по сата.
Код тајфуна
Улазимо у хацијенду , све бела фасадна цигла, шташ пате буржуји од белила. Испред нас огромна дневна соба величине моје куће, на истоку стоји један екран ко наш стари сеоски биоскоп , те величине, све у кући луксузно и неукусно , све мегаломанско , као да џинови живе у кући, кад упоредим са мојом кућом имам утисак да сам патуљак.
- Домаћине ! Домаћинеее !
- Ево , ево, овамо ...
- Где је то овамо ? Одакле се тај чује?
- Ево овамо .
- Оче , мислим да се чује из подрума.
Силазимо у подрум. У подруму све скоцкано за пријем многих гостију , много столова и столица, ко за свадбу.Обавимо водицу, тајфун са породицом стоји у ставу мирно.Питам се шта му то значи.
Тајфун: - Седите. Шта ћете попити?
Поп : - Може једну ракијицу.
Тајфун: - Момак , иди донеси ми онај виски. А ти Црквењак , шташ ти?
Ја: - Ја би воде.
Тајфун: - Ех воде, па воде имаш и код куће.
Ја: - Та имам , ал можда је твоја боља.
Поп ме шута ногом, јасно ми је шта то значи.Ућутим се.
Тајфун: - Па како напредује онај посо око нове Цркве?
Поп : - Па ето хвала Богу , добро иде, мало смо имали застој али котрља се.
Тајфун: - Па да, тешко то сад иде, криза је, ето и мени стоје многи послови, људи слабо шта наручују, мало је пара, сви се стисли.
Мислим се у себи : "А ти се стисо највише."
Поп: - Па иде није да се жалим , више смо имали застој због неке папирологије него због пара, хвала Богу дају људи , није да се жалим...
Тајфун: - Ма слабо људи да дају , криза је , а има већ доста цркава по Србији.
Поп: - Ипак дају људи , ето чак и они који су обични радници долазе и дају донације ко колико може...
Тајфун: - Ма то је све из нацијонализма , курче се , оће да буду велики Срби !
Ја: - Како то мислиш?
Тајфун: - Како ? Лако , био сам ја сад у Санџаку имам тамо једног пословног партнера, муслимана, он је дао силне паре за џамију, ишо сам ја код њих у џамију , ма све је то исто , кад мало то преведеш са арапског оне њиове суре, то ти је као код нас што имаш десет Божијих заповести, исто ти је то све брате мој...
Поп : - Па добро све религије имају универзалне идеје, али ипак постоје разлике, ми смо Хришћанска вера и сведочимо Христа, ислам ипак не сведочи Христа као Богочовека.
Тајфун: - Ма исто ти је то све попе , немој ти мени причати, био сам ја код њих , видим да је исто.
Ја: - Оче морамо ићи, закаснићемо на сарану...
Поп : - Да , извињавам се домаћину, стварно задржали смо се баш, видећемо се другом приликом , збогом.
Тајфун: - Ајд довиђења , него морам ли ја сад долазити у Цркву , мислим јесмо ли сад све обавили то што треба ?
Госн. попа није чуо већ је био на вратима, ја се повратим , тајфун ми тутне 500 динара , да поп не види , и понови ми питање.
Ја : - Шта да ти кажем брате , мајмун и човек су слични али нису исти , а теби ако је исто то а ти брате иди у џамију нек ти тамо прережу славски колач...
Код бабе
- Помаже Бог мајко !
- Бог помогао. А нисте ме заборавили, ево а ја већ скувала жито.
- Па добро , ајд стави то жито па да прелијемо.
- А оче , могу и колач ставити?
- ?
- Ено ми га тамо у соби саће баба.
- Хехе , оче , преварила нас баба , пар кућа од Цркве а неће да донесе колач у Цркву , него да га овде сечемо, хехехе...
- Ајд , добро , шта ћеш...
- А ја ништа , ал ће баба после ићи и причати ...
- Па шта сад , нек прича.
- Ево и колача , ево оче овде ћу ја колач а имам и тамјана, сад ћу ја.
- Нека мајко имамо ми тамјан.
- Е добро онда, ево баба нема више ево двеста динара , тешко се живи мала пемзија.Него нема баба чиме да вас понуди .
- Нека , не треба ништа пили смо већ и сокова и свега,него јесте ли сами мајко , јел вам дође ко , јел вам помогне ?
- Дође ми комшиница, она ми помаже , шта ћу, сама сам овде.
- Немате никога?
- Имам ја сина у Аустрији једнога а другога у Енглеској.
-? Па јел дођу?
- Па дођу , овај из Аустрије дође чешће...
- Добро мајко ајд да обавимо ми то...
Певају се тропари , сече се колач и окреће , попа стоји наспрам бабе и ломе колач.
Поп : Христос је међу нама , мајко !
Баба : И јешће и пиће !
Поп се ућутао састави преломљен колач , спусти га, честита баби славу и излазимо из куће.
Ко цига Јоце
- Помаже Бог !
- Бог вам помого попови ! Како сте попови ?!
- А добро је хвала Богу, а ви како сте ?
- А ми смо добро а и циганка је добро , а и деца су нам добро, сви смо добро...
- Ајде да обавимо ми водице.
- Ајде попови само ви радите своје.
Прочитасмо молитве , попа благослови кућу босиљкачом покропи све собе, мали циганчићи стоје по висини поредани , сви уредно љубе крст и крсте се , смеју се , сви мусави , али баш сви одреда мусави, и сви насмејани...
- Иначе , како се живи?
- Ударила криза брате попе , тешко се живи, није ко пре...
- А од чега живите , мислим шта радите?
- Па скупљамо гвожђе и возимо...
- Аха , па јел се може од тога живети , како се сналазите?
- Хвала Богу попе добро се живи , него се не живи као пре, то ти ја кажем, имамо ми свега и добро се заради на гвожђу, прераним дечицу и нас двоје и још ми и остане.Него оћете попови да седете мало да замезимо , да попијемо једну домаћу цигањску , хехе, добру имам ракију попови само да видите.
- Е вала оче ја оћу , ајд Јоцо сипај мени једну .
- Оћу и ја брате , дај и свештенику једну.
- Е тако вас волем попови моји , а ево и једна црвена за вас да нисте џаба долазили...