Блог Мандарк72

Блог Роксана

 Блог Сањарења56

Блог Причалица

Блог Шуки писање

Блог Дидиланд

Блог Леопард

Враћам се са гробља после сахране. Ноге ми мокре , џаба дубоке цокуле кад пропуштају...
Долазим пред кућу звони ми телефон.
-    Ej stari gdje si ?
-    Ко је то ? – Питам.
-    Ma ja sam stari , kaj me ne prepoznaješ?
-    Оооо ти си Хрвоје, па како си ме се сетио ?
-    Ćuj stari , ja sjedim kod tebe doma, gdje si ti ?
-    Па ево ја стојим пред мојом кућом , само што нисам ушао.
-    E pa dobro stari , ajd ...

Улазим у кућу , питам се ди су му кола, не верујем да је из Загреба дошао пешке. Баш ме изненадио, видим обућу , нема брате кад дођеш код Србина има да се изујеш , улазим у кућу , Хрвоје седи и пије кафу, кез од ува до ува, устаје поздрављамо се.Нисмо се дуго видели , обрадовао ме је, али ја се увек правим да није, шта знам Хрват је то, боље да не зна ништа.

-    А чек, чек, Хрвоје , три пута се ми љубимо , даклем још једаред.
-    Ma kaj ne, hahaha. Nego nemam puno vremena za te vaše srpske ceremonije, došao sam na kratko , tu sam ovoga tejdna , sad imam nekakvih obaveza , treba nešto da pozavršavam da obiđem neku rodbinu pa idem.
-    Брате Хрвоје , изненадио си ме, како си ти, делујеш ми да си још луђи него пре?
-    Pa ćuj , hehehe, dobro je , radim , u nekim sam kreditima, ali gura se , ne.
-    Како су ти жена и клинче?
-    Dobro su , hvala dragom Bogu, žena nema posla, sjedi doma sa djetetom. Evo donio sam ti knjige , tu ti je dobrotoljublje , i ove dvije , da ti vratim i donio sam ti jedno proroćanstvo tu su ti sva ukazanja Gospina, imaš tu zanimljivih stvari . Evo ti i ove krunice, donio sam tebi i ženi po jednu , ova je za tebe , ova kamena, i evo ti još dvije knjige . Bio sam jućer na liturgiji kog grko-katolika i prićestio sam se ono na kašićicu , kao kod vas...
-    А каки је поп , јел неки дебо?
-    Eh , ma poguzija neka, samo gleda svoj džep.
-    Па таки су ти попови , хахаха, поготово кад имају жену, хахаха.
-    Je , sad je kler na svaka četri dođe ti jedan Božiji čovjek a ostalo su đavolji.
-    Та иди , није ваљда и код вас шокаца тако ?
-    Ma je , dugo sam bio kod jednog ispovjednika , i kad god se ispovjedim posle me muči demon bluda, posle saznam da je on peder, sad sam kod jednog starog patera , on je dugo bio u Beogradu , nekako mi je lakše zbog mentaliteta.
-    Ма да код вас шокаца вазда неки педери , хахахаха...

-    Znaš i ti kakvo je ovo vrijeme, i znaš da je kraj , samo se praviš blesav, to je ono kako vi kažete jurodiviš se, jeli , pa vidi sve ošlo u mp3 , sad poslije ovoga pape doće onaj papa koji će postaviti antikrista na vlast , bit će rasulo ...

-    Јао брате , е немој ме сад смарати со тијем причама доста ми је ових наших талибана, само су ми фалиле ваше талибанске приче... какав антихрист какви бакрачи, сад ће лепо јевропа да дође овди код нас, их има да буде прави рај на земљи , јешћемо из златних кашика и имаћемо златне ве-це шоље, јер чека нас светла будућност ,  хахахаха.

-    A da vi ste Srbi još u tim komunističkim zabludama, hehehe, ma kakva europa, evo prošlog sam mjeseca ostao bez posla , jedva sam našao ponovo posao, kredit otplaćujem , za djete svaki dan treba nešto , za ženu, o sebi ni ne stignem da brinem.

-    А осим тих свакодневних животних дешавања , како си вако , ко човек и хришћанин?

-    Vidi stari , baš sam ti to htjeо reći, idem sad na gregorijane, imam još 33 mise da izguram, čistim se od grijeha , molim se srcu Isusovu i teško mi je , kajem se , razmišljam i molim se , htjedoh, baš sam razmišljao kad dođem sad kod tebe , ako hoćeš da se pomolimo zajedno , možda osjetiš ...

-    Мани ме тога шокац! Ми јесмо френдови , али нисмо исте вере, постоје баријере, твоје двориште је твоје, моје је моје, нема заједничке молитве, нама је то забрањено, ја могу да се помолим за тебе, друг си ми , као брат си ми, али неможемо заједно ја и ти да се молимо, то сад ови нови попови нешто измишљају тај екомунизам и те неке ствари , ал ја се држим оног старог, свако своје мило моје...

-    A ne brate , nisi me razumio, nisam to mislio...

-    Ма шта ниси, дошо си ми ту и ома с врата ваташ ме у то екомунистичко коло, е нећу па таман да ми даш иљаду јевра , значи нема шансе !

-    Brate , doista me nisi razumio, nisam ti ja nikakav ekumenista, naprotiv.

-    Ма шта бре ниси! Ја те дочеко ко брата, ко старог френда, то јест ти си мене дочеко у мојој кући а ти мени одма неке молитве ово оно , ма иди бре...

-    Slušaj stari, ne mislim ti se pravdati za ono što nisam.

-    Па шта си ?

-    Ja sam običan vjernik i Hrvat , katolik , ništa drugo.

-    Ош попити нешто ?

-    Daj mi još malo kave, ne bi ništa drugo, zbilja žurim.

-    Значи тако, хладно у Загребу , ал стандар , јел , хехехе ...

-    Ma je standar , kako da ne, kužiš ti bolje neg većina, sve je prodato, propali smo, isto kao i vi ovdje u Srbiji.

-    Е па то је нама наша борба дала... ал ваљда ће бити боље, сад кад се ми ујединимо ви усташе и ми четници па кад Хришћанство процвета ди ће нам бити крај , хахахаха!

-    Nema stari ništa od toga, iskrenih vjernika i kod nas i kod vas ima manje od 10% , a taj ekumenizam je lažni ekumenizam, to su znaš i sam neozbiljne priče, iza toga stoji podzemlje, i zato ni kod nas ni kod vas to nije naišlo kod naroda na neki odjek, niti će, narod prosto zna da to nije iskreno .

-    Ма знам , ал таки је тренд.

-    Što god , nema kod nas puno simpatizera tog ekumenizma .

-    Ма нема ни код нас, така је прича , оно неке интеграције, јевропа, НАТО, Црква, фрка, ово оно ...

-    Znaš doći će do ujedinjenja, ali kad to bude iskreno , a bit će iskreno onda kad dođe antikrist i kad nas počne sve progoniti i ubijati i vas i nas, tek kad budemo bježali u nekakve katakombe , tek tada će doći do istinskog ujedinjenja, zato sam ti donio ovu knjigu Gospina ukazanja , pod lažnim papom propovjedat će se krivovjerje , on taj lažni papa će biti kriv za sve , on će dovesti antikrista na prijetol u Jeruzalemu .

-    Е па то пише и код нас, неки светац етолски је реко да тог папу треба крвити за све.

-    Mi sad ne možemo da se ujedinimo , jer to Bog neće , to bi bila obostrana laž, a ja bi volio zbilja bi volio da smo ja i ti u istoj Crkvi, vjerujem da bi i ti volio.

-    А шта ме брига за тебе , хахаха ти си само шокац.

-    Hehehe , ma znam te buraz , samo tako pričaš, nije sad vrijeme za ujedinjenje, sad na tome radi podzemlje , masonerija, i drugi, oni su preuzeli pod svoje dobar dio klera, i preko njih sprovode svoje namjere.

-    Е стани мало , јел то званична прича код вас шокаца ? Мислим јел вас тако уче у цркви ваши попови или си ти застранио?

-    Tako svi misle, većina vjernika i klera kod nas tako misli, a zvanična priča je nešto drugo.

-    А и ја мислим да би то сад била лаж , ми се ионако гледамо кроз нишан , не прође ни 30-40 година а да не пуцамо једни на друге. Па и овај рат између вас усташа и нас четника се буквално јуче завршио.Сад причати ту причу може само неко ко је или луд или наиван или добио добре паре за то.

-    Buraz nisam znao da se ne možemo moliti zajedno, izvini, nisam te namjeravao iskušavati .

-    Ма нема фрке мало се зезам, али заиста не можемо, ми једноставно немамо дозволу за тако нешто, немамо благослов. Али нико ми не може забранити да се помолим за тебе и твоју породицу, уосталом ти си ми као брат. Знаш оно брат, брат , па нож под врат , хахахаха.

-    Ajde ne ke**aj , ti znaš da sam ja uvjek tu za tebe što god ti treba, i znaš da mi tvoje mišljenje puno znači, nemoj me rastuživati.

-    Морам брате , јаче је то од мене, доста ми је лажи и лажног братства и у држави  и у цркви, треба се погледати искрено вако очи у очи ко ја и ти сад и рећи шта имаш , и мислим да само на таквим основама можемо нешто учинити.

-    Buraz , sad stvarno moram da idem, čeka ma tu jedan odvjetnik treba da idem sa njim još u neku firmu .


Устајемо ,Хрвоје се облачи креће према вратима, дуго га нисам видео , добри смо , није патетика, али заиста смо као браћа, више пута сам му помогао и он мени, и то онда кад није нико хтео , а то се памти.


-    Е брате Хрвоје , изненадио си ме, ви усташе нас Србе увек изненадите , баш ми је драго што сам те видео , поздрави жену и дете и пургере по Загребу , пуно их поздрави , кажи им кад им ми дођемо тамо да нас не чекају, хахахаха.

-    Moli za mene stari i za moju obitelj, znam da tvoje pravoslavne molitve idu daleko u visinu, božji blagoslov na tebe i tvoju obitelj. Neka traje raskol dok Bog ne odluči drugačije. Da Bog to hoće već bi rešio, i da narod hoće već bi bilo rešeno i da kler hoće bilo bi rešeno. Do tad ostaje nam da budemo razdovjeni ali ipak moli za mene.

-    Хоћу бураз. Немаш бриге, нисам ни престао да мислим на тебе. Ајд у здравље.
(Ништа немојте да помишљате, Драгојевић је плегијатор, уосталом у овом истинитом догађају нема педера, сем оног једног попа , хахахахахаха! )

- Ало црквењак!

-  Реци.

- Ај се спремај имамо неку сарану , па дођи до гробља око три , ја не могу упалити кола .

- Добро ми ниси јавио у 15 до 3 да се спремам, знаш да морам да пешачим по овом кијамету.

- Ајде , видећу ако буде мого доћи по тебе отац Мирко , јавићу му ја.

- А шта ће отац Мирко сад?

- Ма биће нас четворо , ја и ти и још два свештеника.

- Та кака је то сарана кад требају три попа и црквењак?

- Ма од онога Милета , што има фирму , знаш онога, њему је неко умро па су долазили малопре , ето толко знам и ја, само су узели свеће и рекли кад је сарана.

- Аха , од Милета, е па добро , ја реко да не идем на овај кијамет пешке и још за џаба, ал ако је од Милета...

- Видећу ја да дође по тебе отац Мирко , саћу га ја звати.

- Добро , ај видимо се...

 ...

После сат времена зове ме отац Мирко, каже стиже да се спремим. Спремим се ја , шал, рукавице, пинклице ( кад иду попови у овим количинама обично појац ипак носи све потребне пинклице) , чизме, и дебелу капу. Изађем на улицу, снег веје ли веје, пола метра нападо и још му није доста , пичи ко блесав. Мајко моја ово ће нас побити, сад на ову кризу народ нема ни за леба, још нам је само фалио овај снег.А и ови метролози појма немају , гледо сам дугорочну прогнозу на маџарима у јануару веле зима се завршава крајем фебруара , а сад је питање кад ће се завршити можда негде у јулу.

Иде комшија Лацика , једва се пробија, носи леба и још нешто у кесама .

- Ооо комшо , де си ти изашла по овај време овакав?

- Ево мало , комшо , да се нагледам ове лепоте од снега.

- Уууу комшо какав лепота од овај снега , ово је грооознооо комшо , видиш да нема некога на улици, сви се греју у кући. Немој се ти смрзавати , што не уђеш у кућу?

- Лепо ти кажем да сам изашо да гледам снег, што си досадан ?!

- Ја мислила комшо баш код тебе да дођем на кафу, да попијемо један мушки кафа.

- А  који ћеш ми ти андрак?

- Немој тако комшо , морамо да будемо добри сомседи, видиш каква времена долазу, ово ће бити страааашниии суууд комшо , страааашниии...

- Ето ти сад ... сад сте и ви католици почели да се трипујете о "страаашнооом сууудууу" .

- Немој тако комшо , ми кришћани морамо да се држимо заједно , ти си неки божији човек , радиш у цркви као кантор( тако се код Маџара каже појац-помоћник од попа) ,знаш кришћански закон, није добро да се комшије не поштују.

- А јес , пише тамо свашта, а и нисте нам ви нека браћа , мало мало па пуцате на нас.

- Па добро сомсед, то није од Исусове вере , то је политика.

- А јес политика , а ваша вера је држава и бави се политиком, и онда се ти сад ту нешто измичеш од политике, ајд ти иди кући немој ме једити.

- Види комшо , да ти кажем , ја нисам неки шовиниста, јесам Маџар и ја поштујем своје, али мени Срби не сметају , ми смо заједно ратовали против Турака и овде смо бранили кришћанство и ја мислим да ће опет доћи време да ми бранимо кришћанство од муслимана . Ето видиш шта се дешава доле на Косову , то су муџахедуини , они ће нама на крају направити велика проблеми , зато ми морамо да се не свађамо, разумеш ?

- Е Лаци , знаш ти онај фазон кад су комунисти били код лале да га питају да ли у његовом селу има шовиниста?

- Хехе, пааа не знам...кажи.

-Па дођу они тако код лале и питају га " Је ли лало имал у овом селу шовиниста?" , а лала каже " Нема господине , ми толико мрзимо те шовинисте да смо их све истерали из села, ма толико их мрзимо , више их мрзимо него Маџаре!" , ето , хахахаха!

- Е комшо па ти мене зафркаваш .

- Ма иди , ди би ја...

- Добро комшо , ајд лепо смо диванили идем ја сад...

- Ајд у здрављу Лаци .

...

Снег ми нападо на главу толико да сам сав бео , ко снешко белић , иде неки бели голфић од снега се ни не види, видим да је то попа Мирко  , па изађем на пут да свати да сам ја, он стане полако , све кола клижу по снегу .

-Помаже Бог оче Мирко, шта има код тебе на салашу ?

- О црквењак , доклеш бити блесав? Код мене је на "салашу" боље него код вас у "граду" , сам сам па ме брига.

- Него јел знаш ко је умро?

- Е немам појма, јавише ми малопре да је од онога Милета буржуја неки род...

- И мени исто тако ... ништа видећемо на гробљу, само треба се пробити сад до тамо, Миле ће добро да плати , чим је позвао три попа.

- Па наравно што мислиш да сам потего из своје парохије , него да зарадим кинту.

- Шта мислиш оче Мирко , а има свако да добије по 100 јерви ?

- Паааа, сад , можда ми попови а ти ћеш можда 20 , ахахахаха!

- Их који си баксуз , а што ја 20 , па ја на крају певам скоро све , ви само гунђате нешто...

- Е па ко ти је крив , што ниси посто поп.

- Значи тако? Протекција, класно раслојавање, шта ви мислите да сте ви нека виша раса?!

- Хахаха , ајде црквењак , немој ме засмејавати, вероватно ћемо сви исто добити, у сваком случају по овом невремену , и с обзиром да је у питању Миле , немој да бринеш...

Дођосмо на гробље, друга два попа дошли су заједно, мој попа и "мрачајски прота" (онај поп из Босне). Изађемо из кола , кренемо полако до капеле , полако се уз пут сви испозрављамо, оно класика, попови се обично навикну на овакве ситуације и на невреме и на изненадне доласке на гробља , тако да се понашамо опуштено.

Прилазимо капели , видим ја нешто ми чудно још из далека , уочим бели крст.

- Људи и попови , ово неће бити уобичајена сахрана, ено бели крст- рекох.

Отац Мирко се сложи, рече - Изгледа да је неко млад.

- Уф , биће кукњаве  -Рече "Мрачајски прота" .

Дођосмо сасвим близу капеле, призор да се заледиш.

У отвореној капели на белом малом постољу , стоји бели мали сандук у њему детенце које као да је сад заспало . Око њега млади родитељи имају туј око тридесетак година, више немају.Од туге не могу ни да плачу ни да наричу само цвиле .

Снег пола метра, све је у белом. Рекао би човек идила на гробљу ...

О Боже како снег може да буде црн.

Призор као из бајке , као трнова ружица, мало детенце лежи као да спава , на отвореном , на минус тридесет, све око њега у белилу , некако нестварно , толико нестварно да сам се уплашио. Узимам пинклице, постављам све , палим тамјан, руке ми дрхте,  случајно ставим груменчић неког руског тамјана , ни сам не знам како се ту нашао, а он мирише предивно на овом оштром ваздуху на свежу боровину, атмосфера бајке употпуњена.Отварам требник, гледам опело .Не , неможе ово опело, ово уобичајено , где се помиње грех човеков, налазим страницу за дечије опело. Број странице 222 . Све ми постаје мистично , па и ови бројеви. Свештеници прилазе породици , изјављују саучешће.

Атмосфера и даље нестварна.

Све очекујем кад груну попови са басовима да певају да ће се некако слика променити.

Али они никако да почну.Нису то свештеници од јуче, сви имају више од 10 година стажа. Али они почели да се врпоље , окрећу се, гледају у мене, ни сами не знају како да се поставе и понашају.Сва тројица имају и малу децу и мало већу а "мрачајски прота" има и унучад.

Крећемо с опелом.

Певамо први тропар:

"Једини Творче који дубоком мудрошћу све човекољубиво уређујеш , и свима дајеш оно што је корисно , упокој, Господе , душу детета твога, јер у Тебе наду положи, Творца и Саздатеља и Бога нашега."

 Тропар сам мање више сам отпевао пошто је поповима стала кнедла у грлу, кад је стари прота чуо у тропару речи детета твога, затетура се и ухвати се за зид.

Приђе му отац Мирко - Шта је оче прото?

- Ма ништа,  ништа.-рече прота побелео. Приђе ми прота и вели - Чуј црквењак ја ћу произности прозбе а ти певај и моје тропаре, не могу да певам, први пут у животу држим опело детету.

- Ма о.ц. оче прото , саааамооо пооолаакоо. - рекох

Настављамо даље , људи окупљени ћуте у немоћи својој , некима само немо лију сузе, неки ни то не могу...

Дођемо до пола , прочита се некако апостол и јеванђеље а затим, прота узме отпуст:

" Господе , Ти чуваш децу у овом животу, и у будућем веку спремио си им ширину, Авраамово наручје, и према чистоти анђелска светозарна места , у којима бораве духови Праведних, Ти сам , Господе Христе , прими с миром душу слуге твога детета овога.Јер си Ти рекао : Пустите децу нека долазе к мени, јер је таквих царство небеско. Јер Теби приличи свака слава , част и обожавање, са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова.Амин."

Тада , на речи "Пустите децу нека долазе к мени..." мајка детета и сама скоро дете, поче бесомучно да плаче и нариче да је то било страшно слушати.

Стари порта у грчу лица једва је суздржавао сузе, а ми остали нисмо били у ништа бољем стању.

После укопа детета , сви кренусмо према својим колима у  тишини. Заборависмо  и на "свакоме по 100 јерви" и на "Милета буржуја", и на све остале животне ствари и глупости.

Стари прота само рече - Ех шта ти је живот ! Кад видиш вако нешто, схватиш да смо ми остали који имамо волко година, криви што смо живи.