Целу ноћ сам чеко у реду испред саборне цркве у Београду да целивам нашег Пају , да се опростим од њега како доликује.

Дођох кући ујутро рано , ајд реко да видим преносе ли ови штогод на телевизијама о свему томе, и видим преносе.

Истина није исто отићи и видети блаженог патријарха на одру , боје воска , као да је заспао а не умро, видети нолки народ како у сред Београда иде у непрегледној колони, нисам навико на таки Београд , све досад што видех да је више од 10 000 људи увек је био неки лом и куршлус , а ово сад... баш ме је изненадило.

Видим даклем има и нека друга и другачија Србија коју не видех до сад.

И тако прилегнем мало да одморим од 6 сати ноћног стајања , и гледам у тај телевизор , ајд реко баш да видим шта диване на б92 .

Кад тамо неки професор у јутарњем програму , прича којешта, све оно што нормалном човеку на ум не дође ни после литре ракије, те како је законом забрањено да сандук мртвачки буде отворен а ето овај патријархов је већ 4 дана тако отворен , те како то нема нигде у свету , те како је држава заузела неки подређен однос према цркви , те ово те оно, те опасност од грипа, те нехигијена, те како је то све масло Коштунице(ајд све некако ал какве сад везе има килави Коштуница који и није на власти са свим овим дешавањима? ) ...

Мислим се "Боже имал овај човек памети и коме је он уопште професор".

 Давно нисам видо већу мржњу на цркву , све нешто кипи ко бесан пас а некако ко везан па не може ништа.

Заспим тако и све неке кошмаре сањам, како  тај професор води неку црну полицију  са собом а сви полицајци имају на руци црвену траку и у белом кругу пише б92. Па та полиција салеће народ по улици и виче " Аха и ти си био у саборној !" , "Аха и ти се крстиш са три прста!" , "Аха знамо ми и ти идеш у цркву и ти си затуцани верник!" , и све тако , и апси , па апси , па апси , сав народ поапсише и у неке возове мећу па терају негде на Сибир.

Пробудим се тако никакав , па размишљам , шта ми је требало да уопште гледам ту телевизију.

Ајд реко идем у дућан да купим неки бакалук за данас, требало би и нешто да се фруштукује.

Дођем ти тако у дућан , кад Божа комуњара вели :" А јел црквењак , су чим су то балзамовали попови оног вашег Павла?"

- Ко га је бре балзамово?

- Па они твоји попови.

- А кад су га то балзамовали молићу лепо?

- Па шта знам , у недељу .

- Е мајмуне комунистички, никад ти нећеш бити човек , што си уопште силазио с дрвета?

- Па што се љутиш , црквењак , само питам , видим да је отворен сандук а патријарх стоји ки уписан , и толики народ тамо је био а и врућине су , а кажу да не смрди , значи да је балзамован.

- Е стварно си кљусе Божо, шта да ти ја сад држим катихизис кад си ионако безбожник.Само ћу ти рећи да ни један светац није никада балзамован , него је светац и зато је то тако.

- Ех светац , ма каки светац...

Утом наиђе баба Зора па га истера из дућана , и најури га .А она два Маџара што су дежурни код дућана са пивом у рукама од ране зоре, веле да би Божу требало тући зато што је невоспитан.

- Ма ди ћу га тући , видите да му је Бог узо памет ,шта му сад вреде батине.

 Одох кући , нећу данас да излазим нигде , ко зна колико ће ме још будала саватати.

Утом звони ми телефон, зове господин.

- Ало црквењак.

- Реци.

- Еј имамо неко освећење куће , оћеш моћи ?

- Ајд ићи ћу, а шта ћу.

- Добро ето ме за пола сата.

Долазимо у кућу , све је већ спремно, домаћин је нако полувесео, полуозбиљан, па каже:

- Ето нисмо ми то мислили баш данас , ал морамо ићи на пут , па реко пре славе да освештамо кућу , јер после знам да ви нећете моћи и тако то...

- Ма ,уреду је.- Вели господин попа.- него журимо и сам, па да почнемо.

Кад смо завршили домаћин се захваљује , каже да му је жао патријарха ко да му је брат умро , ни сам не зна зашто се тако осећа ал ето вели није једини , каже тако се сваки поштен човек осећа и мисли сад ових дана.

Изађемо ми из куће и ајд нешто до дућана да пазаримо, утом иде нека снаша са малим дететом тако од три можда четри године, поздрави се са нама , пита кад ће бити литургија за Аранђеловдан и тако.А мали клиња уватио попа за мантију па вели:

- Знаш попо да је умрео онај велики попа,знаш онај вееелиииики, а мени га је баш било жао. 

-Помаже бог оче !

-Бог ти помогао, јеси све понео ?

-Јесам .

-Еј, само добро залупи врата , нешто ми се брава покварила.

-Добро.

-Јеси све звао?

- Ма све сам звао.

- Јел било проблема?

- Није.

- Шта, нико се није бунио?

- Није се нико бунио.

-Где идемо прво?

- Идемо ..., знаш ону бабу што ти је прошле године испирала мозак својом визијом у којој јој се јавио анђео Слоба Милошевић и најавио крај света 2012 године , знаш бре ону што је била просветни радник па мало шизнула?

- Ааа , знам. Како ти то говориш "мало шизнула" , какво ти је то хришћанство?Неможеш тако говорити о својим парохијанима.Жена је имала тежак живот , деда јој је био свештеник , па комунизам је то био брате мој , страдала је а ти тако.

- Ма јес страдала ко мој мачор ђоле , што је дебо преко сваке мере а неће да се креће па сад има висок притисак, какав бре комунизам , па она је у том комунизму била просветар, да није играла како они свирају била би надничар а не просветар.

- Ма да, ти све знаш, кад си тако паметан , што ти ниси просветар?

- Па ја нисам био комуњара...

-Добро доста је !Која је адреса?

- Ма, тамо, знаш, на крај села.

- Јеси понео брикет?

-Јесам.

- А тамјан?

- Јесам.

- А босиљкачу?

- Јесам.

- Ниси ваљда ону стару процветалу?

- Нисам.

- Јел ово та кућа?

- Јесте.

- Ајмо !

- Ај ти први .

- Хм , увек се ти нечега бојиш , шта је сад?

- Ма имају неку џукелу , никад је не вежу.

- Јао теби , па како би ти био поштар или тако нешто?

- Никако.

Улазимо у двориште , наравно господин попа иде први , ја за њим, он табана не обазире се , ја полако , ал џаба, излеће огромна џукела , није везан , скаче испред нас и режи ко бесан пас, господин оће да бега ал нема куд , капија се затворила за нама  а џукела режи и прежа кога да ћапи.Господин ћути ,није му свеједно, ја ћутим није ми свеједно.

- Попе стави руке у џепове и немој да млатараш рукама , иначе ће кера да те уједе.Сад ћу ја да се дерем а ти ћути.ГАЗДА, ГАЗДА БРЕ,ГАААЗДААААА , јеботе оћеш ли изађи већ једном, АЛО БРЕ ГАЗДА!!!

После неких 5 минута , излази баба, утерује кера у неку шупу , и долази насмејана ко да јој је неко поклонио пар иљада евра.

- Шта сте се децо уплашили , па то је моја кера.

- Јес баба твоја кера ал није наша, јесам лепо јуче кад сам звао реко да вежете керу?

- А баба заборавила, шта ћу , излапела сам , године...

Тресу ми се ноге , улећемо у кућу брзином светлости, обављамо чинодејство дрхтавим гласом , једва смо се мало смирили , господину се не излази баш напоље а ни мени брате.

- Баба , можемо ли ми сад изаћи лепо кроз прозор па директ на шор , да се опет не траумирамо , боље да се срамотимо, ако ме још једаред стартује кера прорадиће ми чир?

Баба се смеје , господин ме гледа  у чуду као да нисам нормалан, и мало затим баба почиње нову причу.

- Знате господине попо , ово што се саде дешава уопште не слути на добро, та видите како је ђаво узео шалу и шта се све дешава.

- Па јесте , тешка су времена, али ако имамо наду у Господа биће лакше.

- Та надам се ја господине , како се не би надала , ето ономад када ми је дошо био анђео Милошевић реко ми је како ће све вако да се деси и сада се све то дешава, а ево и 2012-а само што није дошла.А видите господине како овај вирус хара по свету , та ето и код наске је дошо, све умиру млади људи, а бог неће да узме нас старе да не сметамо , него коси све младе, та јесте ли чули колко је у Русији умрло тамо оних украјинаца , кажу милион.

- Милион!? Не знам баба ја сам чуо да је милијарда кинеза умрла , само нећеду да објављују да не би страшили народ.

Поп ме гледа значајно.А ја настављам.

- Ето нисам стиго ни да се вакцинишем , све се бојим да ја нећу дочекати ту 2012-у годину.

- Та није тако синко , нас ће чувати свети Слоба и света Петка , а кинези се хране право нездраво , па су зато ваљда помрли.

- Добро бако - вели господин- ми би сад требали да кренемо, ако можете да нас испратите због кера , да нас не плаши.

- Е сад ће баба. Само да видим ди је жућа.ЖУУУЋООО!

- Е јеби га сад га још и ваби.

- Дај брате какав си ти то појац , лајеш ко кочијаш.

- Ма шта ме брига , баба и онако не чује ништа сем св.Слобе .

Утом улази баба и даје знак руком , ко у партизанским филмовима да је пролаз слободан, крећемо а очи нам на вр главе.

- Ајд бако збогом.

- Збогом децо, и видимо се за васкрс.

Улазимо у кола, идемо на следећу адресу,ћутимо, мислим се какав бре васкрс , нећемо ти више ми долазити, има да те избришем из тефтера.

- Помаже бог домаћине- вели господин попа када смо стигли.

- Бог ти помого , и нико ти ништа не мого.

- Како је, како се живи?

- А ево фала богу добро је , код Миће је увек добро , ето...

- Как сте иначе?

- Ето оче све је добро , само овај млађи неће да се жени , уватио се неког друштва само се возају од села до села и пију ко волови, ја му кажем да то неваља ал неће да ме слуша, ај му ти лебати реци коју, нако паметну , ви сте попови учили те велике школе , ја знам да ви са вашом школом можете бити и правници и професори , еј није то мала школа.

- Добро рећу му , а где је ?

- Сад ћу да га доведем...Ево га . Ето Милоше реко сам ти да кад дође поп да ћу те рећи , и шта све радиш и каки си.

- Помаже бог Милоше, како је ?

- Ма добро је оче, него ме матори изува из ципела, види шта ми приређује ко да сам ретард, уопште бре не пијанчимо , него идем тако са друштвом у изласке , и то не свако вече ко што он говори , него тако једном двапут месечно.

- А што идете по другим селима, зар овде нема девојака?

- Ма има оче , али су све уфуране , све су бре неке спонзоруше , само гледају ко и колико има, зато и идемо тамо у оне селендре горе на север јер су тамо девојке нормалне и не џиксају се ко ове наше.

- Шта се раде?

- Ма , џиксају се бре , разумеш , штепају се у вене.Па ово ти је место познато по томе, сви су на белом, знам ти си скоро дошо , ал овде ти сваких три месеца неко умре од лоше дроге.

Господин благо рећи зачиђен , више имам утисак да се забрино за своју судбину него за право стање у селу, само ћути и исколачио очи.Утом Мића почиње своју стару причу , видимо и ја и поп да од беседе нема леба, па предложисмо да осветимо воду па да идемо, те тако и би, остависмо Мићу и  његовом паметног сина да ратују међусобом , шта да се ради.

Идемо даље.

- Помаже бог домаћине.

- Бог ти помога.

- Како је домаћине?

- А ето неваља.

- Шта не ваља.

- Неваља ова грипа, видиш како је притисло, немере човјек да дише од свих тијех проблема.Ето бијо сам јутрос да купим оне маске за нас све у кући али веле да немају , кажу све се распродало, ал имам ја оне гас-маске остало ми са ратишта па ћемо то носити неко вријеме док то не прође.

- Ма није то толико страшно, то је више онако извикано.

- Како болан извикано , видиш колко људи умире по свијету а и код нас, ето ми смо ти онај рат прошли и некако се остало живо , а сад оће да нас докусури ова грипа , мајку јој јебем, то су све они американци ђубрад она направили , да не може поштен свијет нормално да живи.Оће говна да побију све нас православне с ове стране и нас и русе и кинезе , видиш колко је руса умрло а колко их је болесно, све су то они американци католици закували, ђаво их однијо.

- Ма , да, тешко се живи , него да осветимо ми водицу , може?

- Па ајд , већ кад нећеш да дођеш на славу а спремијо сам јањетину прсте да полижеш и крме смо једно заклали, а веле ови наши педери да нам неће дати следеће године да кољемо, мајку им њиову, све због европе , кажу да неможе тако у европи , е дабогда никад не ушли у ту буђаву европу , ђе неможе чоек ни ракију пећи ни јање на ражањ метати.

Осветимо ми и ту водицу седнемо у кола и вози мишко, боже питам се-шта нас чека у следећој кући...