-Помаже бог оче !

-Бог ти помогао, јеси све понео ?

-Јесам .

-Еј, само добро залупи врата , нешто ми се брава покварила.

-Добро.

-Јеси све звао?

- Ма све сам звао.

- Јел било проблема?

- Није.

- Шта, нико се није бунио?

- Није се нико бунио.

-Где идемо прво?

- Идемо ..., знаш ону бабу што ти је прошле године испирала мозак својом визијом у којој јој се јавио анђео Слоба Милошевић и најавио крај света 2012 године , знаш бре ону што је била просветни радник па мало шизнула?

- Ааа , знам. Како ти то говориш "мало шизнула" , какво ти је то хришћанство?Неможеш тако говорити о својим парохијанима.Жена је имала тежак живот , деда јој је био свештеник , па комунизам је то био брате мој , страдала је а ти тако.

- Ма јес страдала ко мој мачор ђоле , што је дебо преко сваке мере а неће да се креће па сад има висок притисак, какав бре комунизам , па она је у том комунизму била просветар, да није играла како они свирају била би надничар а не просветар.

- Ма да, ти све знаш, кад си тако паметан , што ти ниси просветар?

- Па ја нисам био комуњара...

-Добро доста је !Која је адреса?

- Ма, тамо, знаш, на крај села.

- Јеси понео брикет?

-Јесам.

- А тамјан?

- Јесам.

- А босиљкачу?

- Јесам.

- Ниси ваљда ону стару процветалу?

- Нисам.

- Јел ово та кућа?

- Јесте.

- Ајмо !

- Ај ти први .

- Хм , увек се ти нечега бојиш , шта је сад?

- Ма имају неку џукелу , никад је не вежу.

- Јао теби , па како би ти био поштар или тако нешто?

- Никако.

Улазимо у двориште , наравно господин попа иде први , ја за њим, он табана не обазире се , ја полако , ал џаба, излеће огромна џукела , није везан , скаче испред нас и режи ко бесан пас, господин оће да бега ал нема куд , капија се затворила за нама  а џукела режи и прежа кога да ћапи.Господин ћути ,није му свеједно, ја ћутим није ми свеједно.

- Попе стави руке у џепове и немој да млатараш рукама , иначе ће кера да те уједе.Сад ћу ја да се дерем а ти ћути.ГАЗДА, ГАЗДА БРЕ,ГАААЗДААААА , јеботе оћеш ли изађи већ једном, АЛО БРЕ ГАЗДА!!!

После неких 5 минута , излази баба, утерује кера у неку шупу , и долази насмејана ко да јој је неко поклонио пар иљада евра.

- Шта сте се децо уплашили , па то је моја кера.

- Јес баба твоја кера ал није наша, јесам лепо јуче кад сам звао реко да вежете керу?

- А баба заборавила, шта ћу , излапела сам , године...

Тресу ми се ноге , улећемо у кућу брзином светлости, обављамо чинодејство дрхтавим гласом , једва смо се мало смирили , господину се не излази баш напоље а ни мени брате.

- Баба , можемо ли ми сад изаћи лепо кроз прозор па директ на шор , да се опет не траумирамо , боље да се срамотимо, ако ме још једаред стартује кера прорадиће ми чир?

Баба се смеје , господин ме гледа  у чуду као да нисам нормалан, и мало затим баба почиње нову причу.

- Знате господине попо , ово што се саде дешава уопште не слути на добро, та видите како је ђаво узео шалу и шта се све дешава.

- Па јесте , тешка су времена, али ако имамо наду у Господа биће лакше.

- Та надам се ја господине , како се не би надала , ето ономад када ми је дошо био анђео Милошевић реко ми је како ће све вако да се деси и сада се све то дешава, а ево и 2012-а само што није дошла.А видите господине како овај вирус хара по свету , та ето и код наске је дошо, све умиру млади људи, а бог неће да узме нас старе да не сметамо , него коси све младе, та јесте ли чули колко је у Русији умрло тамо оних украјинаца , кажу милион.

- Милион!? Не знам баба ја сам чуо да је милијарда кинеза умрла , само нећеду да објављују да не би страшили народ.

Поп ме гледа значајно.А ја настављам.

- Ето нисам стиго ни да се вакцинишем , све се бојим да ја нећу дочекати ту 2012-у годину.

- Та није тако синко , нас ће чувати свети Слоба и света Петка , а кинези се хране право нездраво , па су зато ваљда помрли.

- Добро бако - вели господин- ми би сад требали да кренемо, ако можете да нас испратите због кера , да нас не плаши.

- Е сад ће баба. Само да видим ди је жућа.ЖУУУЋООО!

- Е јеби га сад га још и ваби.

- Дај брате какав си ти то појац , лајеш ко кочијаш.

- Ма шта ме брига , баба и онако не чује ништа сем св.Слобе .

Утом улази баба и даје знак руком , ко у партизанским филмовима да је пролаз слободан, крећемо а очи нам на вр главе.

- Ајд бако збогом.

- Збогом децо, и видимо се за васкрс.

Улазимо у кола, идемо на следећу адресу,ћутимо, мислим се какав бре васкрс , нећемо ти више ми долазити, има да те избришем из тефтера.

- Помаже бог домаћине- вели господин попа када смо стигли.

- Бог ти помого , и нико ти ништа не мого.

- Како је, како се живи?

- А ево фала богу добро је , код Миће је увек добро , ето...

- Как сте иначе?

- Ето оче све је добро , само овај млађи неће да се жени , уватио се неког друштва само се возају од села до села и пију ко волови, ја му кажем да то неваља ал неће да ме слуша, ај му ти лебати реци коју, нако паметну , ви сте попови учили те велике школе , ја знам да ви са вашом школом можете бити и правници и професори , еј није то мала школа.

- Добро рећу му , а где је ?

- Сад ћу да га доведем...Ево га . Ето Милоше реко сам ти да кад дође поп да ћу те рећи , и шта све радиш и каки си.

- Помаже бог Милоше, како је ?

- Ма добро је оче, него ме матори изува из ципела, види шта ми приређује ко да сам ретард, уопште бре не пијанчимо , него идем тако са друштвом у изласке , и то не свако вече ко што он говори , него тако једном двапут месечно.

- А што идете по другим селима, зар овде нема девојака?

- Ма има оче , али су све уфуране , све су бре неке спонзоруше , само гледају ко и колико има, зато и идемо тамо у оне селендре горе на север јер су тамо девојке нормалне и не џиксају се ко ове наше.

- Шта се раде?

- Ма , џиксају се бре , разумеш , штепају се у вене.Па ово ти је место познато по томе, сви су на белом, знам ти си скоро дошо , ал овде ти сваких три месеца неко умре од лоше дроге.

Господин благо рећи зачиђен , више имам утисак да се забрино за своју судбину него за право стање у селу, само ћути и исколачио очи.Утом Мића почиње своју стару причу , видимо и ја и поп да од беседе нема леба, па предложисмо да осветимо воду па да идемо, те тако и би, остависмо Мићу и  његовом паметног сина да ратују међусобом , шта да се ради.

Идемо даље.

- Помаже бог домаћине.

- Бог ти помога.

- Како је домаћине?

- А ето неваља.

- Шта не ваља.

- Неваља ова грипа, видиш како је притисло, немере човјек да дише од свих тијех проблема.Ето бијо сам јутрос да купим оне маске за нас све у кући али веле да немају , кажу све се распродало, ал имам ја оне гас-маске остало ми са ратишта па ћемо то носити неко вријеме док то не прође.

- Ма није то толико страшно, то је више онако извикано.

- Како болан извикано , видиш колко људи умире по свијету а и код нас, ето ми смо ти онај рат прошли и некако се остало живо , а сад оће да нас докусури ова грипа , мајку јој јебем, то су све они американци ђубрад она направили , да не може поштен свијет нормално да живи.Оће говна да побију све нас православне с ове стране и нас и русе и кинезе , видиш колко је руса умрло а колко их је болесно, све су то они американци католици закували, ђаво их однијо.

- Ма , да, тешко се живи , него да осветимо ми водицу , може?

- Па ајд , већ кад нећеш да дођеш на славу а спремијо сам јањетину прсте да полижеш и крме смо једно заклали, а веле ови наши педери да нам неће дати следеће године да кољемо, мајку им њиову, све због европе , кажу да неможе тако у европи , е дабогда никад не ушли у ту буђаву европу , ђе неможе чоек ни ракију пећи ни јање на ражањ метати.

Осветимо ми и ту водицу седнемо у кола и вози мишко, боже питам се-шта нас чека у следећој кући...