Целу ноћ сам чеко у реду испред саборне цркве у Београду да целивам нашег Пају , да се опростим од њега како доликује.

Дођох кући ујутро рано , ајд реко да видим преносе ли ови штогод на телевизијама о свему томе, и видим преносе.

Истина није исто отићи и видети блаженог патријарха на одру , боје воска , као да је заспао а не умро, видети нолки народ како у сред Београда иде у непрегледној колони, нисам навико на таки Београд , све досад што видех да је више од 10 000 људи увек је био неки лом и куршлус , а ово сад... баш ме је изненадило.

Видим даклем има и нека друга и другачија Србија коју не видех до сад.

И тако прилегнем мало да одморим од 6 сати ноћног стајања , и гледам у тај телевизор , ајд реко баш да видим шта диване на б92 .

Кад тамо неки професор у јутарњем програму , прича којешта, све оно што нормалном човеку на ум не дође ни после литре ракије, те како је законом забрањено да сандук мртвачки буде отворен а ето овај патријархов је већ 4 дана тако отворен , те како то нема нигде у свету , те како је држава заузела неки подређен однос према цркви , те ово те оно, те опасност од грипа, те нехигијена, те како је то све масло Коштунице(ајд све некако ал какве сад везе има килави Коштуница који и није на власти са свим овим дешавањима? ) ...

Мислим се "Боже имал овај човек памети и коме је он уопште професор".

 Давно нисам видо већу мржњу на цркву , све нешто кипи ко бесан пас а некако ко везан па не може ништа.

Заспим тако и све неке кошмаре сањам, како  тај професор води неку црну полицију  са собом а сви полицајци имају на руци црвену траку и у белом кругу пише б92. Па та полиција салеће народ по улици и виче " Аха и ти си био у саборној !" , "Аха и ти се крстиш са три прста!" , "Аха знамо ми и ти идеш у цркву и ти си затуцани верник!" , и све тако , и апси , па апси , па апси , сав народ поапсише и у неке возове мећу па терају негде на Сибир.

Пробудим се тако никакав , па размишљам , шта ми је требало да уопште гледам ту телевизију.

Ајд реко идем у дућан да купим неки бакалук за данас, требало би и нешто да се фруштукује.

Дођем ти тако у дућан , кад Божа комуњара вели :" А јел црквењак , су чим су то балзамовали попови оног вашег Павла?"

- Ко га је бре балзамово?

- Па они твоји попови.

- А кад су га то балзамовали молићу лепо?

- Па шта знам , у недељу .

- Е мајмуне комунистички, никад ти нећеш бити човек , што си уопште силазио с дрвета?

- Па што се љутиш , црквењак , само питам , видим да је отворен сандук а патријарх стоји ки уписан , и толики народ тамо је био а и врућине су , а кажу да не смрди , значи да је балзамован.

- Е стварно си кљусе Божо, шта да ти ја сад држим катихизис кад си ионако безбожник.Само ћу ти рећи да ни један светац није никада балзамован , него је светац и зато је то тако.

- Ех светац , ма каки светац...

Утом наиђе баба Зора па га истера из дућана , и најури га .А она два Маџара што су дежурни код дућана са пивом у рукама од ране зоре, веле да би Божу требало тући зато што је невоспитан.

- Ма ди ћу га тући , видите да му је Бог узо памет ,шта му сад вреде батине.

 Одох кући , нећу данас да излазим нигде , ко зна колико ће ме још будала саватати.

Утом звони ми телефон, зове господин.

- Ало црквењак.

- Реци.

- Еј имамо неко освећење куће , оћеш моћи ?

- Ајд ићи ћу, а шта ћу.

- Добро ето ме за пола сата.

Долазимо у кућу , све је већ спремно, домаћин је нако полувесео, полуозбиљан, па каже:

- Ето нисмо ми то мислили баш данас , ал морамо ићи на пут , па реко пре славе да освештамо кућу , јер после знам да ви нећете моћи и тако то...

- Ма ,уреду је.- Вели господин попа.- него журимо и сам, па да почнемо.

Кад смо завршили домаћин се захваљује , каже да му је жао патријарха ко да му је брат умро , ни сам не зна зашто се тако осећа ал ето вели није једини , каже тако се сваки поштен човек осећа и мисли сад ових дана.

Изађемо ми из куће и ајд нешто до дућана да пазаримо, утом иде нека снаша са малим дететом тако од три можда четри године, поздрави се са нама , пита кад ће бити литургија за Аранђеловдан и тако.А мали клиња уватио попа за мантију па вели:

- Знаш попо да је умрео онај велики попа,знаш онај вееелиииики, а мени га је баш било жао.