Девер

Ретко се дешава али се деси да на селу буду три венчања заредом.

Углавном прво је било нако повелико. Све по реду и протоколу. Млада, младожења, девер, кум, кума. Млађи људи. Лепи. Окићети ко божићна јелка.

Пола сата венчање, пола сата сликовање.

То ти је сад тако по свим Црквама.

Фотографи на све стране и камермани.

Као у Холивуду.

Уствари више је као у Холивуду него као у Цркви.

Народа нако баш по прилично.

Културан неки свет.

Заврши се венчање. Сликују се сви пред иконостасом.

Вијам девера да му продам чашу. Таки је посо нас црквењака. Они донесу чашу, "из те чаше сви су пили" мислим млада и младожења. То је нека симболика за причешће које ће највероватније мало ко од њих окусити икада у животу. И ондак се та чаша дизвинеш продаје деверу, а ако нема девера има кум.

Саватам ти ја девера и доведем га пред чашу, па му велим:

- Девере, твоје је сад да попијеш ово вино јер се не просипа, пошто га је господин попа благословио.

- Али ја сам атеиста!

- Штас' ти? 

- Атеиста.

- Јел то нека болес ? 

- Ма не, то је овако став, убеђење.

- Аха, значи пијеш вино, јел? 

- Па пијем, што не би.

- Па ајд онда пиј бре вино, видиш да журим.

- Али кажем вам ја сам атеиста.

- Па добро шта сад ако си атеиста. Јел ти вера можда брани да попијеш вино у Цркви? 

- Не, не брани ми, мислим немам ја веру, нисам ја православац.

- Чек мало, како ниси православац? Јеси крштен ти? 

- Па јесам крштен сам.

- Та шта онда драмиш, како ниси православац кад си крштен? 

- Зато што не верујем у Бога.

- Ето ти сад, крштен је а не верује у Бога. Да ти ниси можда католик?

- Не, не, православац сам.

- А значи православац? 

- Неее, уствари атеиста сам.

- Де реци ми јесил православац или ниси? Ајд ако ниси да зовем неког православца да попије вино.

- Па мислим јесам крштен, али не верујем у Бога.

- Та шта се мене тиче колика је твоја вера, ни госн попина можда није већа па је поп. Ако си православац пиј то вино ако ниси иди зови ми некога ко јесте и реци му да ти из верских разлога не можеш пити вина.

- Али господине, ја нисам тј. јесам православац али сам и атеиста.

- Чек сад мало јел ти то мене зезаш овди? Јел јеси или ниси православац? Ајд леба ти одлучи се шта си.

- Па рекао сам вам да сам атеиста.

- А реко си сад и да си православац и да си крштен и да имаш малу веру и сад те то као спречава да пијеш вина? 

- Па не спречава ме.

- Та онда пиј то вино, пиј побогу!

И једва некако атеиста попије оно вино. Мало се збунио. Изгледа га нису учили у том његовом удружењу како  да се понаша кад пије вина. Кад је потего вино поче мало да се смеши. Значи истина је у вину је истина!

- Ето видиш. Није ти длака с главе пала. Пола сата ме замајаваш с том неком твојом вером коју на крају ни немаш.

- Ни немам, то вам и говорим.

- Па штос ми онда који клинац и реко да си те неке друге вере?

- О јој, господине, нисам ја друге вере, него нисам никакве вере.

- Ето видим ја да си ти добар момак, видиш како си скроман, то је прави Хришћанин, ти се не дуваш ко ови нови и не вуцаш за собом бројаницу ко млада венчаницу, него лепо диваниш са смиренијем кад кажеш моја вера је никаква. Е камо среће да нам је више таке младежи.

- Али ја уопште не верујем да Бог постоји!

- Та добро шта ћеш, нико није савршен,  Бог ти је дао слободну вољу да у Њега не верујеш, а ти си баш добар момак, и скроман дакако, и искрен си видим ја.

- Бог ми дао слободну вољу...хм...добро јел то све, мислим попио сам то вино јел треба још нешто?

- Та покупи ове пинклице, ове свеће и платно и ову чашу мети тамо у кесу и то предај младенцима. Обичај је да се ја и ти сад ценкамо за ову чашу. Ти сад би требало да је откупиш од мене а ја сад не знам ни шта да ти кажем кад си ти неки атеиста.

- Ето реци ми отприлике колико то кошта.

- А то по савести твојој, нећу сад с тобом да се ценкам кад ни не знаш које си вере. Како ти цениш Цркву тако подај, пољубиш икону и стави тамо колико оћеш.

- Како сад да љубим икону кад сам атеиста? 

- Чек мало, јесил ти атеиста или си паганин? Шта ти фали да пољубиш икону? Ако си атеиста то је за тебе само нека слика а ово је народни обичај. Шта сад изводиш? С ти сад ко први Хришћани па неш да љубиш туђе иконе?

- Па не, него то за мене нема смисла.

- Стани синак, ти мислиш да мени ова свадба има смисла? Па пола ових што се венчавају овди за три године ће се развести. И најмањи је проблем што они појма немају ни шта је Црква, ни шта то ради попа, нити било шта него што они не знају ни шта је љубав, ни шта је трпљење, ни шта је жртва. Него ја мислим да би њих најправилније требало венчавати у супермаркету. Јербо су они научили да чим им се нешто мало не свиђа нешто они то баце па иду па купују друго. И шта сад, ко ме пита јел има смисла или нема. Таки је обичај, ако не поштујеш Бога, ни мене, ни попа, испоштуј макар обичај твог народа и породице с којом си дошо. А и какав си ми ти девер који не верује у Бога а окитио се ко девер, ни то сад твоје нема никаквог смисла, дошо си ко девер у Цркву да се дуваш како си атеиста? Који је смисао? Ајд реци ти мени!

- Ајде добро, пољубићу ту твоју икону...

- Није то моја икона! То је Св. Никола. Његова је икона.

- Ма добро, нема везе...

- Види, ако се љутиш, а ти немој љубити. Није то добро. Не верујем да би Никола воло да га љуби неко ко га не воле. Најбоље немој ти љубити икону.

- Е сад баш оћу!

И узме атеиста и прекрсти се три пута и пољуби икону и још дарује на икону све како треба, просто човек да не поверује каквих све има ових наших Срба.

____________________________________________________________

Геј лоби

 Друго венчање, мала екипа људи. Више женских неко мушких. А некако сви ко женски.

Обавили ми све како треба те изађем ти ја мало на воздух и да протегнем ноге. Стојим тако у дворишту црквеноме кад ето ти неки момак из Цркве па правац мени.

- Јел имаш цигар? 

- Немам.

- Штета, нисам запалио два сата, остале ми у сакоу у ресторану, па док смо у општину па овде и ето.

- Ако оћеш, отићу ја ту до комшије има он сигурно.

- Уф, брате, ако ти није тешко, значило би ми. ( И тако се лепо насмеши да мени просто било жао сад да му не нађем цигаре).

Тркнем ја до комше и узмем две цигаре. Донесем оном момку. А он срећан ко мали мајмун. Како је запалио одма развезо причу. А сав неки ко женско, тако прекстио ноге и руке па држи ону цигару дизвинеш ко педер неки.

- Видиш брааате ово сад што је било у Црној Гори, па какви су то дивљаци ти Црногорци, ужас један. А овде код нас су ставили забрану. А ето и тај ваш поп из Црне Горе је свашта причао и онда су они скроз подивљали. Мој пријатељ је био доле, каже да је једва живу главу извукао. Пратили их полицајци до кола, скроз до кола.

- Чек мало о чем ти диваниш? 

- Па о прајду брате. Сад што је био у Црној Гори.

- А ?!

- О паради ти причам. Знам ја да и код вас у Цркви има људи који имају разумевања а неки су и сами геј опредељења, али онај поп из Црне Горе, он је као да је из средњег века изашао. Тако је сав некако чудан и намргођен. Тај вероватно не воли ни своју жену ни децу.

- Који бре поп? 

- Па онај главни поп за Црну Гору.

- ?

- Онај што су га сад прозвали за говор мржње.

- Аха, ти мислиш на митрополита?

- Е па да, брааатеее, какав је то намћор тај ваш поп, ужас један.

- А јел могу ја тебе нешто да питам?

- Питај брате, слободно. ( И кад то рече примакну ми се)

- Јес ти неки педер можда? А и ови твоји на свадби ми сви делују мало чудно.

- Па сад брааатее, не знам шта да ти кажем. То је ружна реч, али доста нас је ту који смо геј опредељења.

- И сад ти мислиш ако сам ти ја доно цигар да сам ти ја то урадио зато што се ти мени свиђаш, јел? 

- Па што би ми другачије доносио цигар браааатеее? 

- Уф, и то је све што знаш о међуљуцким односима? Та онда и није чудно што си педер!

- Ништа ја тебе брааатеее сад нисам разумео, јеси ти на философском факсу?

- Не сине ја сам на сеоском факсу. А сад извини стварно имам пуууно обавеза у Цркви, ајд у здрављу.

______________________________________________________

 Јоца Србенда

 Улази Јоца србенда у Цркву крсти се од потиљка до пупка па од рамена до рамена.

За њим млада, није ко ови претходни што су прво младу пустили или они први што се њих троје нагурало на врата па никако да прођу. Зна се код Јоце србенде ко је мушко и како ствари стоје.

Јоца чим ме је видео одма зове тамо неког овај вата пљоску нуди ми ракију. Та види се шта је народски човек, а не ко они педери претходно.

Јоца дође до иконе направи метанију пољуби је па се окрене, сад сви чекају да и млада направи метанију ал она ето није него само пољуби икону па стадоше пред попа.

А кумови за њима утрчаше. Нема сине код Јоце србенде све по пеесу.

Музика испред Цркве свира марш на Дрину.

У шпалиру стоје клинци и држе оне латице цвећа што ће после бацати кад младенци буду излазили.

Испед Цркве стоји момак са српском заставом од три метра и маше заставом сав се задихо ал не престаје да маше. Види се да је то Јоца све под конац утего.

Најзад мало душу да одморим с једном правом српском свадбом.

Кад се све завршило поп зовне кумове и младенце да још једаред провери податке, да не би после било поп био пијан па уписо погрешно.

Сређујем ја Цркву нако помало, треба све припремити за вечерње, и тако у пролазу чујем овај завршио факултет, онај је приватник, млада филолог, нема шта, свака част. Кад поп чита за Јоцу па вели крштено име Јован Гернер, од оца Јохана и мајке Марије рођене Рајнер...

Чек мало, па Јоца уопште није Србин ?!