Фенси слава

Имам среће да за јануарске славе одлазим таман тако да заобиђем све среде и петке. Негде је дан уочи славе, негде ме зову други или трећи дан па како се распоредим, а распоредим се према среди и петку, наравно. У сваком случају поједе се ту сарми таман толико да ти током године не падну више на памет. 

Ал што неволем кад почну да се модирају, па измишљају нека јела која нико никад није видо. Тако дођох код кума на славу а кума се нешто покондирила па метила пун астала неких салата, нема где ни чашицу ракијску да туриш. А поред тих салата неке шпеције од шкољки. Ту сад сви гледају у те салате и шкољке ал нико да се прихвати таке хране. Једна дебела поједе пар шкољки и мало од оних салата и ту се то тако све заврши . Људи чекају нешто конкретно, ал оћеш конкретно никако да стигне. Већ кад су се сви понапијали на празан стомак, стиже нешто, опет фенси, роловано нешто са нечим, наоко лепо изгледа ал кад га пробаш није ти више ни до гледања у то.

И на крају торта. Пијани гости гледају у ону торту па сад не знају шта да раде са њом. Мени је добро дошла јер са пелинковцем се све слаже а слаткиши нарочито.

 Скајп слава

Код Милета све по обичају - супа, сарма, месо, пита, колачи ...

Али атмосфера као на даћама. Срећом дође она његова блесава сестра па пусти неку музику. Него од пола се слава претвори у скајп конференцију. Укључише три лап топа и на сваки позваше све рођаке које су имали по свету. На једном су рођаци из Аустралије, на другом из Немачке, а на трећем из Москве. И сви славе исту славу.

Шта ти је наш народ ... Тако стоје на три стране укључени лап топови, тамо људи исто славе, наздрављају , одавде неко с неким прича, они пију, ми пијемо, они једу ми једемо, они честитају ми честитамо, они поздрављају ми поздрављамо и наздрављамо. И ти би реко да сви седе у једној соби једне те исте куће а хиљадама километара су далеко. Сви скочише на ноге па заиграше колце и ови овде и они тамо, сем оних у Немачкој - веле у згради су па не смеју много нимузику да појачавају. Значи скајп слава. И да знаш и није то тако лоше кад би наши људи имали меру, него остадоше ти компјутери упаљени све време, тако да ми је на крају било непријатно и да једем и да пијем кад ме они тамо гледају на мониторима ко у кући великог брата. Онда размишљам ја би у кући великог брата сигурно скапао од глади. Та како би ја могао пред целим светом да једем и пијем или спавам на миру? 

На крају ми се досади то све и одох кући. Миле каже да су целу ноћ тако славили и да је било супер невиђено и још вели да је све то онај његов рођак из Немачке снимио па ће поставити на јутубу неку да сав свет гледа. И ето ти сад како човек да на миру оде код некога на славу кад сутра може да осване на телевизији.

Слава код Маџара

Ови наши Маџари су православци , још је њихов деда био православац а да ли му је и прадеда био то ни они незнаду. Супа има, сарма нема, торта је нека сва од маргарина, печење ту и тамо. Пола гостију су им католици пола православци. Пола славе чујеш маџарски, пола славе српски се дивани. Реко би неко братство и јединство...

Е ту један Маџар онако баш пијани како то само умеју они и Руси да се оталамбаче, седе до мене и реко сад знам крај приче, он ће ме давити пола сата и ја ћу се извинити да морам на још једно место на славу. Међутим маџар је био сасвим пристојан иако се љуљао као на рингишпилу. Поче причу:

- Знаш сомсед, ја сам католик, а ево мој паша је православац мада је маџар...али сви смо ми хришћани, тј. требали би бити...наиме ми смо некада у давна времена бранили европу од турака...ти и ја...мислим ми и ви...знаш сомсед нем иртем да ја сад попујем...тако се каже, јел - попујем? 

- Да, тако некако.

- Видиш, а ратовали смо и међусобом. То је сујета владара, краљ овај или онај, женио је ћерку, срби нису дошли на сватове или тако некако...

- И сад која је поанта приче ? Рекох ја да га скинем с грбаче

- Па види... ми смо као хришћани у европи уствари пропали...ми држимо обичаје, ви држите обичаје...али ко се држи Христовог учења? 

- Види ниси ти ни толико глуп колико си пијан. Зачуди ме пијани маџар својом примедбом. - Него "сомсед" јеси ли ти неки секташ и да ли смо ми стварно сомседи? 

- Знаш, пријатељу ... ти радиш у цркви... то може бити посао као и сваки други . - Настави се Маџар. - А немора то бити само посао. Ти си можда само кантор ( појац ) по занимању, а можда си и хришћанин. Ја сам католик, ти си православац, ја нисам секта, ја сам хришћанин, а и ти си хришћанин то ја знам. Али ниси добар хришћанин. Јер ти мене сомсед питаш да ли смо ми сомседи. А ти да си прави хришћанин ти би знао да ја живим 7 кућа даље од тебе. Али тебе то неинтересује, јер ти мислиш дошао си у ово село , овде има маџара маџари су фашисти и нећу са њима да се дружим. И зато ти не знаш да смо ми сомседи иако мислиш да си добар хришћанин. Али ја не кажем да ниси хришћанин само кажем да ниси довољно.

- Ето ти сад ! -Викнух ја , јер ме маџар уједе за срце , мада тачно је то да се нисам потрудио да упознам ни прве комшије а камоли седме.- И ти си сада мени сомсед уствари дошао да кажеш како ти је срце препукло зато што се ја нисам потрудио да сазнам да си ми баш ти седми комшија , јел , то оћеш да кажеш , јел ? 

- А ти се сада једиш. А ја сам уствари дошао да се упознамо. Јер ако овде на земљи мислимо да стекнемо поверење од нашег Бога, онда он мора да види да ми имамо добру вољу да упознамо оне који су заиста хришћани.

И ту ме маџар остави без текста, наравно продиванили смо још неколико минута и он је сасвим пристојно одљуљао се на своје место.