- Имаш нешто пара?

- Немам жено, ево свега 200 динџи у џепу. 

- Па шта да кувам данас?

- Ош да закољем кокош? 

- Пусти бре коке нек носе јаја а и ко ће ти јести те маторке жилаве, то неће ни кере.

- Па не знам онда, види нешто...

После сат времена зове кум. 

- Кууумеее! Јесте кући?!

- Шта знам брате и јесмо и нисмо.

- Е нећу ја дуго у пролазу сам, ако није проблем ето ме за сат времена.

- А није проблем, дођи наравно.

...

- Жеееееенооо!

- Шта је сад?!

- Долази кум!

- Па куд баш сад кад немамо пребијене паре?

- А јеби га кад је имамо?

- И то што кажеш.

- Ма нек попије само кафу и ракиицу ако оће ако неће шта ћу му ја.

- Дај ми тих 200 динара да тркнем до продавнице, нешто ћу платити нешто уписати.

После 15 минута долази жена са три пуне кесе.

- Леба ти колико си уписала? 

- Ништа.

- Како ништа сунце ти пољубим, од куд ти три кесе? 

- Ма налетела на Мицу, и она ни пет ни шест извади оне три иљаде што ми је дужна и даде.

- Лажеш жено то си ти имала неки штек.

- Ајде будало, какав штек, назови Мицу ако ми неверујеш.

- Е да знаш да оћу само да оде кум.

- Ајд спреми тај астал мало а ја ћу испећи пице, узела сам све што треба.

- Ајд.

...

Долази кум, пице миришеду, ладна кола на асталу, ракија, све уредно.

Кум с врата виче:

- Ала нешто добро мирише, изгледа сам баш потрефио.

- Па ти увек потрефиш, прошли пут роштиљ, овај пут пице, изгледа имаш среће. Де си куме, шта има? 

- А ништа, решаво неку папирологију па реко да не прођем поред вас.

...

Месец дана касније.

- Ало куме, јеси кући? 

- Јесам.

- Е ту сам близу тебе па би навратио.

- Ајд. 

...

- Жено ајд склони овај материјал и ове кесе из радње што смо довукли долази кум.

- Дај ајд ти склони, морам да идем да поплаћам рачуне таман сам се обукла. Да јутрос није дошао Жућа да купи ону робу сутра би нам искључили струју.

- Јесте мајку му, иди ти плати струју. Ја ћу ово приклонити.

Утом зове попа нешто се распричао а незгодно ми да га отресем. Таман завршавам с попом разговор улази кум на врата.

- Оооо кууумеее, шта се ради? 

- Ма ево нешто приклањам.

- А где је кума? 

- Ма отишла нешто да поплаћа.

- Хеботе куме па ви сваки дан купујете пола продавнице, кад год дођем код вас пуне кесе на столовима.

- Јеби га куме, радим при Цркви, знаш како је, има се може се.