Идемо до једне куће треба да се освешта , попа вози кола а ја претурам по пинклицама да видим јесул све на броју, 4 мале свеће су ту, босиљкача туј, требник туј, све је туј. Уф изгледа кадионица није туј.Ма добро узећу неку кашику из куће послужиће.

- Јеси понео све ?- пита господин.

- А нисам , заборавио сам кадионицу.

-То је зато што се не молиш , него све планираш, више верујеш у свој разум него у божију помоћ.

- Ма да , шта има Бог да ми помаже око пинклица ?

- Како шта , сав живот свој Христу Богу предајмо, еее црквењак  сувише си ти рационалиста.

- Ма како да јок, да нећу да верујем можда како је Исус Навин зауставио сунце и месец док он не покоље своје душмане.

- А јел верујеш да је Мојсије раздвојио Црвено Море ?

- Јок. То је нека симболика у Библији , мислим баш је раздвојио море, хехе.

- Па како онда верујеш да је Христос васкрсао?

- А то је друго, то има смисла јер је то урадио за нас људе, да и ми васкрснемо једаред.Ал што би раздвајо море, та могли су Јевреји прећи у Палестину и неким другим путем, то је нека митологија.

- А дааа, ти верујеш само у науку а у Библију не верујеш ...

- Па што не би верово у науку, ето људи су се и на месец испели , а није да не верујем у Библију само не мислим да је све тамо што пише буквално бивало.

- Па онда ни Христос није васкрсо .

- Реко сам ти да је то друго.

- Хе,хе то ти натежеш како теби одговара црквењак.

- Не натежем, него кад ти толико смета наука а ти онда изађи из кола и иди на магарету по парокији.

- Не , не смета мени наука, него митологизација науке.

- Ето ти сад, што ви попови умете да изфилозофирате то ни ови у скупштини не умеју...

- Ма да ... и све пасте за зубе су научно доказане...

- ?

Долазимо до куће. Кућа нако осредња ни велика ни мала, офарбана у неку дречаво црвену боју, смешно...

Улазимо на капију , па звонимо на врата .

Нико не отвара , звонимо још једаред, па још једаред ... ништа.

-Можда нема никога - кажем ја попи.

-Како нема нико звали су ме пре пар сати - вели господин.

Ја отворим врата и уђем унутра а попа замном. Стојим , нико се не појављује .

- ГАЗДЕ ! - издерњам се.

Утом излеће нека огромна женска црвене косе , стане испред мене и попа и заблене се и тако одстоји неко време.

-Помаже Бог , ми смо дошли за освећење куће. - вели господин.

Женска ништа , пиљи у нас и ћути.

- Јел то та и ти фамилија ? - питам ја .

Женска и даље ћути , само блене у нас.

- Оче ова је или ипнотисана ил јој фали која даска.

Попа ме значајно погледа.

- Оче да јој машем испред носа , можда дође себи?

Попа ме шутне ногом .

- Па добро сестро оћеш ли проговорити ! - подвикнем ја на њу.

А женска се окрене и отрчи у кућу успут вичући на сав глас :

-ПРИСТ ИС КОМИНГ! ПРИСТ ИС КОМИНГ! 

- Какав црни пришт , оче ова није нормална дедер да се ми обрнемо натраг пре него што буде касно. - рекнем ја.

- Појац , видиш да је странкиња, сачекај мало, о Боже какав си ти то човек . - уздахне господин.

Кад ето ти домаћина , неки кинг сајз , двапут крупнији од оне женске, реко овај ће сад гарант да проговори на шпанском.

- О добро дошли , уђите, уђите !

- Бог помогао -каже попа , те уђосмо за њим.Кроз неке лавиринте од ходника дођосмо у једну већу просторију где је било доста народа.

Освештамо ми кућу . И онда како ред налаже код Србаља домаћин нас послужи пићем.Седнемо мало .Питам домаћина ко је та женска.Вели да је то снајка из Ирске , тамо му живи син па се тамо и оженио.

- Свидели се једно другом и ето , а сад имамо и унуке. - вели домаћин , а и син му је неки двометраш, мислим се како се неће свидети једно другом кад су сви остали за њих патуљци , нису уствари ни имали избора.

- Ми ти попе то ништа не знамо, није се то у наше време ништа веровало.- вели неки лик из публике.

- То је мој кумашин . -представи њега домаћин.

- А што сте тако напустили веру, како је до тога дошло да се народ окрене од своје вере ? - пита господин.

- Нисмо.-рече домаћин.

-Нисмо, нисмо .-завикаше још неки.

- Ма нисмо ми... ал ето ...така времена... није се могло.- правда се кумашин.

- Шта се није могло, ко је тео мого је, ето ко је мени бранио , ја сам најпрви у селу и славиЈо славу и кршћаво кућу и децу и све по реду.- улеће неки од присутних очигледно мало припит.

- А како се могло кад су ови из партије бранили ? - додаје кумашин.

- Како мени нису бранили .- вели онај припити: Ето ја сам и парокијал плаћо , имам ја ону чланску карту од цркве још од пре триес година .

- Хе, хе , а имаш и ону другу црвену .- додаје кумашин.

- Па добро имам и њу, и онда ти је било исто ко и сад , ако оћеш посо мораш у партију, ни сад немош добити посо ако ниси у некој партији, јел тако !

- Него попе јес ти видо ово шта се деси у Јапану? - упита кумашин.

- Јесам, страшно, Бог да се смилује тим људима, велико страдање.-каже попа.

- Јес вала велико. - наставља кумашин : - Куме ! Ма да си ти видо оне јапанце , оне њиове њиве , ма то ти је куме ко на књизи , ко књига она њива, све нако равно , све под конац, није ко ово код нас збрда здола , све под конац у јапанаца. Ал шта их снађе ... јадни ли су. А ја сам верово у ту науку , нисам ти ја верово у ове попове и њиове приче, него у науку сам ја верово, па јапанци су ти сила ако је ико познаво ту науку онда су ти јапанци. И џаба им куме сва наука ништа им непоможе, јес видо, поклопи их цунами ,земљотрес,вулкан и пуче им она нуклерка .Џаба им сва технологија ништа их не поможе наука. То ти је сила божја куме СИЛА БОЖЈА !

И гледам ја тако куме на оној белој њиви иде онај цунами а један јапанац бежи . А онај цунами лети зањим и поклопи га цунами . 

А ја сам баш навијо за јапанца.