Идемо до једне куће треба да се освешта , попа вози кола а ја претурам по пинклицама да видим јесул све на броју, 4 мале свеће су ту, босиљкача туј, требник туј, све је туј. Уф изгледа кадионица није туј.Ма добро узећу неку кашику из куће послужиће.

- Јеси понео све ?- пита господин.

- А нисам , заборавио сам кадионицу.

-То је зато што се не молиш , него све планираш, више верујеш у свој разум него у божију помоћ.

- Ма да , шта има Бог да ми помаже око пинклица ?

- Како шта , сав живот свој Христу Богу предајмо, еее црквењак  сувише си ти рационалиста.

- Ма како да јок, да нећу да верујем можда како је Исус Навин зауставио сунце и месец док он не покоље своје душмане.

- А јел верујеш да је Мојсије раздвојио Црвено Море ?

- Јок. То је нека симболика у Библији , мислим баш је раздвојио море, хехе.

- Па како онда верујеш да је Христос васкрсао?

- А то је друго, то има смисла јер је то урадио за нас људе, да и ми васкрснемо једаред.Ал што би раздвајо море, та могли су Јевреји прећи у Палестину и неким другим путем, то је нека митологија.

- А дааа, ти верујеш само у науку а у Библију не верујеш ...

- Па што не би верово у науку, ето људи су се и на месец испели , а није да не верујем у Библију само не мислим да је све тамо што пише буквално бивало.

- Па онда ни Христос није васкрсо .

- Реко сам ти да је то друго.

- Хе,хе то ти натежеш како теби одговара црквењак.

- Не натежем, него кад ти толико смета наука а ти онда изађи из кола и иди на магарету по парокији.

- Не , не смета мени наука, него митологизација науке.

- Ето ти сад, што ви попови умете да изфилозофирате то ни ови у скупштини не умеју...

- Ма да ... и све пасте за зубе су научно доказане...

- ?

Долазимо до куће. Кућа нако осредња ни велика ни мала, офарбана у неку дречаво црвену боју, смешно...

Улазимо на капију , па звонимо на врата .

Нико не отвара , звонимо још једаред, па још једаред ... ништа.

-Можда нема никога - кажем ја попи.

-Како нема нико звали су ме пре пар сати - вели господин.

Ја отворим врата и уђем унутра а попа замном. Стојим , нико се не појављује .

- ГАЗДЕ ! - издерњам се.

Утом излеће нека огромна женска црвене косе , стане испред мене и попа и заблене се и тако одстоји неко време.

-Помаже Бог , ми смо дошли за освећење куће. - вели господин.

Женска ништа , пиљи у нас и ћути.

- Јел то та и ти фамилија ? - питам ја .

Женска и даље ћути , само блене у нас.

- Оче ова је или ипнотисана ил јој фали која даска.

Попа ме значајно погледа.

- Оче да јој машем испред носа , можда дође себи?

Попа ме шутне ногом .

- Па добро сестро оћеш ли проговорити ! - подвикнем ја на њу.

А женска се окрене и отрчи у кућу успут вичући на сав глас :

-ПРИСТ ИС КОМИНГ! ПРИСТ ИС КОМИНГ! 

- Какав црни пришт , оче ова није нормална дедер да се ми обрнемо натраг пре него што буде касно. - рекнем ја.

- Појац , видиш да је странкиња, сачекај мало, о Боже какав си ти то човек . - уздахне господин.

Кад ето ти домаћина , неки кинг сајз , двапут крупнији од оне женске, реко овај ће сад гарант да проговори на шпанском.

- О добро дошли , уђите, уђите !

- Бог помогао -каже попа , те уђосмо за њим.Кроз неке лавиринте од ходника дођосмо у једну већу просторију где је било доста народа.

Освештамо ми кућу . И онда како ред налаже код Србаља домаћин нас послужи пићем.Седнемо мало .Питам домаћина ко је та женска.Вели да је то снајка из Ирске , тамо му живи син па се тамо и оженио.

- Свидели се једно другом и ето , а сад имамо и унуке. - вели домаћин , а и син му је неки двометраш, мислим се како се неће свидети једно другом кад су сви остали за њих патуљци , нису уствари ни имали избора.

- Ми ти попе то ништа не знамо, није се то у наше време ништа веровало.- вели неки лик из публике.

- То је мој кумашин . -представи њега домаћин.

- А што сте тако напустили веру, како је до тога дошло да се народ окрене од своје вере ? - пита господин.

- Нисмо.-рече домаћин.

-Нисмо, нисмо .-завикаше још неки.

- Ма нисмо ми... ал ето ...така времена... није се могло.- правда се кумашин.

- Шта се није могло, ко је тео мого је, ето ко је мени бранио , ја сам најпрви у селу и славиЈо славу и кршћаво кућу и децу и све по реду.- улеће неки од присутних очигледно мало припит.

- А како се могло кад су ови из партије бранили ? - додаје кумашин.

- Како мени нису бранили .- вели онај припити: Ето ја сам и парокијал плаћо , имам ја ону чланску карту од цркве још од пре триес година .

- Хе, хе , а имаш и ону другу црвену .- додаје кумашин.

- Па добро имам и њу, и онда ти је било исто ко и сад , ако оћеш посо мораш у партију, ни сад немош добити посо ако ниси у некој партији, јел тако !

- Него попе јес ти видо ово шта се деси у Јапану? - упита кумашин.

- Јесам, страшно, Бог да се смилује тим људима, велико страдање.-каже попа.

- Јес вала велико. - наставља кумашин : - Куме ! Ма да си ти видо оне јапанце , оне њиове њиве , ма то ти је куме ко на књизи , ко књига она њива, све нако равно , све под конац, није ко ово код нас збрда здола , све под конац у јапанаца. Ал шта их снађе ... јадни ли су. А ја сам верово у ту науку , нисам ти ја верово у ове попове и њиове приче, него у науку сам ја верово, па јапанци су ти сила ако је ико познаво ту науку онда су ти јапанци. И џаба им куме сва наука ништа им непоможе, јес видо, поклопи их цунами ,земљотрес,вулкан и пуче им она нуклерка .Џаба им сва технологија ништа их не поможе наука. То ти је сила божја куме СИЛА БОЖЈА !

И гледам ја тако куме на оној белој њиви иде онај цунами а један јапанац бежи . А онај цунами лети зањим и поклопи га цунами . 

А ја сам баш навијо за јапанца.

У намастиру настала фрка најавио се владика да ће да дође.

Калуђери се растрчали сваки на своју страну , све се спрема за дочек владике, та не долази владика сваки дан, мора се дочекати како доликује и како пристоји једном манастиру у његовој епаркији.

Утом један калуђер јавља да је стиго владика и да сиђемо доле из конака да га поздравимо.

Изашли калуђери и игуман на челу и ми мирајни који смо се туј затекли. Владика улази на капију дочекују га калуђери са игуманом . Један по један прави метанију пред владиком и узима благослов, а после калуђера и ми мирјани узимамо благослов.

Ту у дворишту испод високог бора стојимо тако сви на окупу .Игуман и владика нешто диване , кад утом дебели Давид који је преспавао и јутрење и литургију онако бунован натако се на прозор од конака и пошто бор заклања његов видик угледа само мене и још једног калуђера те се из свег гласа продере :

- Еееее јел стиго тај владика ?!

Ми ћутимо , шта да му кажемо , та владика стоји тик на метар од нас. Сви се ућутали, мени непријатно дваред горе нег одомад у кујни а дебели Давид се још једаред продере:

- Јееелиии стииигооо владикааа , што сте мутавиии бреее ?! 

Сад већ и игумана блам пред владиком а ја се мислим земљо отвори се да пропанем, куд га  доведох овде.

И таман кад се све стишало нешто владика упита игумана чисто да прекине глупу атмосферу а оно читав прозор са све оквиром тресну одозго са спрата .Дебели Давид се толико наслонио на стари манастирски прозор да овај више није издржо те се одвали и испаде из зида.Уз страшну треску слупа се све оно стакло .Сви калуђери спустише главу од блама. А ја већ помислих да потрчим и побегнем.

- Ко је овај ? - упита владика .

- Ма то је један мирјанин , први пут у манастиру. - рече игуман.

- Аха, па добро. - ноншалантно каза владика, на чега свима као камен са срца да паде, сем мени...

После обиласка манастира владика и игуман се упутише у гостински салон и поручише кафу.

Чредни калуђер у кујни и ја одосмо да скувамо кафу.

Изађем ја из кујне , реко идем до магацина да узмем неку ракију мало да потегнем да смирим живце иначе ћу да намлатим Давида. Кад у манастирски ходник улеће неки висок поп нако ко кошаркаш.

- Јел ту владика ? - пита тај поп.

- Јесте . - велим.

- Требао бих нешто са њим да разговарам.- вели поп.

Видим ја поп има чудан нагласак , а висок ко бандера, сувоњав нако, мора да је неки Црногорац.

- А што ти треба владика ? - питам.

- Треба да сахраним оца , па ми треба благослов. - вели поп.

- Па шта ће ти благослов да сараниш оца ? - лупих ја по обичају.

Поп мало застаде , па нако себи у браду рече:

- Отац ми је католик, па ми треба благослов да га опојем.

- Како католик ?- лупим ја још једном и додам: Од кад сте ви Црногорци постали католици ?

- Ја сам Мађар. - Рече поп срамежљиво , ко да је нека срамота бити Маџар.

Јао мени , шта ће ме још потрефити данас, где човека овако нападох.Ништа сад кад сам већ забрљао мораћу да идем код владике да га најавим да се некако искупим за ову глупост.

- Ништа , сачекај оче туј , саћу ја код владике да те најавим за благослов.

- Хвала ти брате, много ти хвала, ево од јутрос вијам владику, био сам прво у епархији па ми рекоше да је овамо отишао а ја правац овамо да на време стигнем и узмем благослов јер данас је сахрана.-рече поп Маџар црногорског стаса и акцента.

Потрчим ја до салона где су владика и игуман.Покуцам на врата:

- Молитвама светих отаца наших Господе Исусе Христе сине божији помилуј нас! - продерем се пред вратима јер тако налаже манастирско правило да говориш кад куцаш на нечија врата.

- АМИН ! - чује се изунутри, уђем полако и одма у старту се смотам обраћајући се владики:

- Ваше сведочансто , овааај , ваше височанство , овааај,  хтедох рећи твоје преосвештенство  т.ј. ваше преосвештенство ... тражи вас један Маџар, овааај мислим рећи један поп т.ј. свештеник католик ... ма не католик него му је тата католик а он је умро , т.ј. није он умро него отац му је умро... уф !- гласно испустим оно уф , више нисам знао где ударам, куд не стигох да попијем ону ракију...

- Полако , пооолакооо , рече владика , сабери се прво , та није владика страшило. - вели владика  . Како он то рече да није страшило а ја се још више уплаших одма ми дође нека слика како је владика баш неко страшило и ја стадох на месту и замукох.

- Кажи брате где је запело ? - рече игуман те ме разбуди из мог бунила.

- Ма брате . - рекох: Ево ту је један свештеник Маџар а наш попа , умро му је отац који је католик па је јутрос био у епархији да узме благослов да сахрани оца по нашки јел , да га опоје као син свог рођеног оца, па кад је сазно да је владика овдена ево долетео је ко метак јер је сахрана већ данас.

- Тако брате - рече игуман: Кажи му да дође овде горе до нас и донеси још једну кафу и три ракије, ајде сад.

Одлетим на брзину јавим попу Маџару да иде горе у салон, одем по ракију и кафу , ма прозорљив је тај игуман , тачно је знао да ми фали једна ракиица .Однесем им кафу и тргнем једно три ракиице те се некако на крају саберем.

Е Давиде , Давиде шта ми уради...