У намастиру настала фрка најавио се владика да ће да дође.

Калуђери се растрчали сваки на своју страну , све се спрема за дочек владике, та не долази владика сваки дан, мора се дочекати како доликује и како пристоји једном манастиру у његовој епаркији.

Утом један калуђер јавља да је стиго владика и да сиђемо доле из конака да га поздравимо.

Изашли калуђери и игуман на челу и ми мирајни који смо се туј затекли. Владика улази на капију дочекују га калуђери са игуманом . Један по један прави метанију пред владиком и узима благослов, а после калуђера и ми мирјани узимамо благослов.

Ту у дворишту испод високог бора стојимо тако сви на окупу .Игуман и владика нешто диване , кад утом дебели Давид који је преспавао и јутрење и литургију онако бунован натако се на прозор од конака и пошто бор заклања његов видик угледа само мене и још једног калуђера те се из свег гласа продере :

- Еееее јел стиго тај владика ?!

Ми ћутимо , шта да му кажемо , та владика стоји тик на метар од нас. Сви се ућутали, мени непријатно дваред горе нег одомад у кујни а дебели Давид се још једаред продере:

- Јееелиии стииигооо владикааа , што сте мутавиии бреее ?! 

Сад већ и игумана блам пред владиком а ја се мислим земљо отвори се да пропанем, куд га  доведох овде.

И таман кад се све стишало нешто владика упита игумана чисто да прекине глупу атмосферу а оно читав прозор са све оквиром тресну одозго са спрата .Дебели Давид се толико наслонио на стари манастирски прозор да овај више није издржо те се одвали и испаде из зида.Уз страшну треску слупа се све оно стакло .Сви калуђери спустише главу од блама. А ја већ помислих да потрчим и побегнем.

- Ко је овај ? - упита владика .

- Ма то је један мирјанин , први пут у манастиру. - рече игуман.

- Аха, па добро. - ноншалантно каза владика, на чега свима као камен са срца да паде, сем мени...

После обиласка манастира владика и игуман се упутише у гостински салон и поручише кафу.

Чредни калуђер у кујни и ја одосмо да скувамо кафу.

Изађем ја из кујне , реко идем до магацина да узмем неку ракију мало да потегнем да смирим живце иначе ћу да намлатим Давида. Кад у манастирски ходник улеће неки висок поп нако ко кошаркаш.

- Јел ту владика ? - пита тај поп.

- Јесте . - велим.

- Требао бих нешто са њим да разговарам.- вели поп.

Видим ја поп има чудан нагласак , а висок ко бандера, сувоњав нако, мора да је неки Црногорац.

- А што ти треба владика ? - питам.

- Треба да сахраним оца , па ми треба благослов. - вели поп.

- Па шта ће ти благослов да сараниш оца ? - лупих ја по обичају.

Поп мало застаде , па нако себи у браду рече:

- Отац ми је католик, па ми треба благослов да га опојем.

- Како католик ?- лупим ја још једном и додам: Од кад сте ви Црногорци постали католици ?

- Ја сам Мађар. - Рече поп срамежљиво , ко да је нека срамота бити Маџар.

Јао мени , шта ће ме још потрефити данас, где човека овако нападох.Ништа сад кад сам већ забрљао мораћу да идем код владике да га најавим да се некако искупим за ову глупост.

- Ништа , сачекај оче туј , саћу ја код владике да те најавим за благослов.

- Хвала ти брате, много ти хвала, ево од јутрос вијам владику, био сам прво у епархији па ми рекоше да је овамо отишао а ја правац овамо да на време стигнем и узмем благослов јер данас је сахрана.-рече поп Маџар црногорског стаса и акцента.

Потрчим ја до салона где су владика и игуман.Покуцам на врата:

- Молитвама светих отаца наших Господе Исусе Христе сине божији помилуј нас! - продерем се пред вратима јер тако налаже манастирско правило да говориш кад куцаш на нечија врата.

- АМИН ! - чује се изунутри, уђем полако и одма у старту се смотам обраћајући се владики:

- Ваше сведочансто , овааај , ваше височанство , овааај,  хтедох рећи твоје преосвештенство  т.ј. ваше преосвештенство ... тражи вас један Маџар, овааај мислим рећи један поп т.ј. свештеник католик ... ма не католик него му је тата католик а он је умро , т.ј. није он умро него отац му је умро... уф !- гласно испустим оно уф , више нисам знао где ударам, куд не стигох да попијем ону ракију...

- Полако , пооолакооо , рече владика , сабери се прво , та није владика страшило. - вели владика  . Како он то рече да није страшило а ја се још више уплаших одма ми дође нека слика како је владика баш неко страшило и ја стадох на месту и замукох.

- Кажи брате где је запело ? - рече игуман те ме разбуди из мог бунила.

- Ма брате . - рекох: Ево ту је један свештеник Маџар а наш попа , умро му је отац који је католик па је јутрос био у епархији да узме благослов да сахрани оца по нашки јел , да га опоје као син свог рођеног оца, па кад је сазно да је владика овдена ево долетео је ко метак јер је сахрана већ данас.

- Тако брате - рече игуман: Кажи му да дође овде горе до нас и донеси још једну кафу и три ракије, ајде сад.

Одлетим на брзину јавим попу Маџару да иде горе у салон, одем по ракију и кафу , ма прозорљив је тај игуман , тачно је знао да ми фали једна ракиица .Однесем им кафу и тргнем једно три ракиице те се некако на крају саберем.

Е Давиде , Давиде шта ми уради...