Categories
My Links

« Апокалиптичне бубамаре | Јел стиго владика ?! »

Ја поостиим, ја поостиим !
crkvenjak | 04 Децембар, 2010 13:12

- Ђе си црквењак гром те убиЈо !

- Де си дебели Давиде, још се дрогираш ?

- Хахахаха , еј знаш шта ми се јуче десило. Идем ја са ћалетом колима и знаш тамо на насељу у оној малој улици , испречио нам се неки комби. Матори сео на сирену , а из комбија излазе неки напуцани ликови.Матори скочи узме шафцигер и почне да виче: "Шта је бандо дрогирана", а ја кажем :"Еј ћале нисам мајке ми !" , хахахахахаха !

- Добро бре , мани ме тих твојих прича, ош попити нешто ?

- Оћу , кад ти частиш ,онда хоћу.

- А и било ко други да части, ти би , јел ?

- Хахаха , па што не би, хахаха!

- Шта пијеш?

- Дај шта даш , поклону се не гледа у зубе , хахахахаха!

- Еј мала , дај овамо једну ону домаћу ! Него како си шта радиш?Нема те у Цркви ?

- А ето , нема ме.

- Значи опет се џиксаш ?

- Не џиксам се, само дувам траву .

- Е мој Давиде коњу матори прешо си 30 година а још ниси човек, џаба сам ја теби онолико паламудио и водио те у Цркву , ти си ми на смирење да не мислим да сам успешан мисионар.

- Ниси џаба .

- Како мислиш?

- Знаш , пре нисам ја ни веровао у Бога и знаш да сам се штепо .

- Да а сад дуваш и верујеш у Бога, мислим ... дај зезај неког другог.

- А не брате, озбиљно ти кажем, ја пре нисам ни знао да има Бога, мислио сам да су то неке бабске приче, а сад верујем.

- Јесте сад верујеш и дрхтиш, поготово кад се надуваш.

- Ја ти црквењак озбиљно кажем да сад верујем, сваки дан кад устанем прочитам оченаш ...

- Јес и онда смоташ једну онако за амин!

- Хахахаха, па да, Богу се молим а ђавола волим, хахахахаха!Него од куд ти у кафани?

- А ево спремио сам се да идем у манастир , мало на конак , па реко да се психички припремим дођох у кафану.

- Хахахаха , значи кад идеш у манастир , прво у кафану на припрему , хахахахаха !

- Па да.

- Е , а јел могу ја с тобом?

- Шта ћеш ми ти ?

- Па што , јел мени забрањено?

- Ма јок тебе тамо сви чекају тако надуваног.

- Ма дај , ајд поведи ме са собом.

- Па ниси ти мало дете да те водим, ако хоћеш ти се припреми , а ја ћу те цимнути кад кренем.

- Е ајд важи, само да јавим кеви где сам, да се не секира, мада ми неће веровати, ал опет боље да јој кажем него да тражи у полицији.

...

 

- Ало , појац , јес ти?

- Јесам оче , реци .

- Е чуј треба да идемо неке две куће да освештамо за сат , јеси кући ?

- Ма да , ево ме кући . Сад ћу се ја спремити.

 

Долазимо до прве куће. Радничко насеље , типске куће, све на исти калуп, невелико двориште.

- Помаже Бог , домаћине.

- Бог вам помогао!

- Ево ми дошли да освештамо кућу.

- Ајте ви горе , сад ћу ја топим овде неке чварке , па само да се обришем.

- Помаже Бог мајко .

- Бог помогао, а стигли сте, ево све сам ја припремила.

Освештамо кућу и седнемо мало са укућанима.Домаћин умазан машћу нуди нас ракијом.

- Хвала вам , ал не можемо , морамо још у парохију па не би да пијемо док возимо.-вели господин попа.

Утом домаћица зове попа да прочита молитву старој баки , која лежи у другој соби и попа оде тамо. 

- А да замезите нешто , ево има свежих чварака, 29. је новембар , две смо свиње велике заклали?-Пита газда.

- Хвала вам , ал не могу , други пут. - Велим ја.

- Како други пут ? Па ви кад год дођете вичете други пут, ни кафу , ни ракију , ни да замезите, ама баш ништа ?

- Брате , пост је почео. - излетим .

- Па не погани човека оно што улази на уста ... - вели домаћин.

- Јесте , али би било лепо и да се мало пости , зар не?- велим.

- Еј сад, па ко ће постити поред волко меса, хахаха, него у мом селу је био један поп који је...

- Знам , знам  , мрсио на велики петак , знам то је онај чудотворни поп кога су истовремено својевремено видели у свим селима по Србији.- рекох.

- Какав ...чудотворни ? - Пита домаћин.

- Па како није чудотворац , када је могао истовремено да се појави баш у сваком селу у Србији, то је велика моћ. Исту ту причу сам чуо од своје комшинице, па од Пере ковача, па од пекара Тозе, па од Милке из самопослуге, а нико од њих није из овога села. значи да је тај поп био у свим селима по Србији.

- Добро де црквењак , ти сад тераш шегу самом.

- Не терам мајке ми , баш сам истраживао где се све тај поп појављивао и буквано нема села где га није било.

Утом долази господин попа , поздравимо се са домаћинима и одлазимо.

У следећој кући иста прича , свиње висе на кукама , а за мајстора кафица, и ракиица , сви румени па весели и с високим холестеролом.

И овде важи исто правило да не погани човека оно што улази на уста.

Једино баба пости у овој кући , каже није јој тешко , тако је навикла и не може да замисли другачије, баба око 80 лета , здрава ко чигра.

 

Одлазим кућама.

Долази ми господин доктор на кафицу.

- Де си , човече ?

- Де си човече докторе? Имаш ли посла?

- Хе , па што ја не одрадим то ти и поп завршавате, хехехехе!

- Ма ајде!

- Пуно народа је данас болешљиво, нездраво се хране, имају висок притисак и холетерол, пуше и пију.

- А шта ви доктори радите по питању превенције?Што им не саветујеш да мало посте, па у овом селу бре само пет баба пости и имају 100 лета , сви остали помреше до шездесете године од срца.

- А и теби би било боље да не постиш. То није здраво , ви у Цркви сте неки мазохисти , сами себе мучите.Шта ти мислиш да су они калуђери по манастирима здрави , ехеј , па знаш колико се њих лечи код нас?

- Па нормално да се лече, људи су , нису ванземаљци.

- Ма то је све од тог поста.

- Ајде докторе не лупетај , можда би и ти требао мало да постиш , види колики ти је бојлер !

-А  не , ја држим дијету , ево већ шест месеци , и скино сам 5 кила.

- Па то је мазохизам , 6 месеци  , брате , па што се не замонашиш , хехехе?

- Е па ти се сад самом спрдаш. Еј морам да идем . Имам нека предавања око 18 , ајд видимо се.

- Ајд.

 

... 

 

На вечерњу две жене и јадан клинац , и нигде живе душе.Једна од жена на сав глас се хвали како строго пости на лебу и води.Клинац је пита јел има благослов за то, а она му вели да ћути јербо се он још није ни родио од како је она почела да пости.

 

Одлазим код дебелог Давида, да видим јел се спремио за манастир.

- Де си црквењак гром те убиЈо !

- Ди си дебели .

- Е ајд упадај  , само да вечерам па идем.

- Ајд сачекаћу.

Давид одлази у кујну и седа за празнан астал а затим се дере:

- Кеееевооо дај вечеру !

Дотрчава његова мама , и почиње невероватном брзином да поставља астал. Прво неку рибљу чорбу.Дебели Давид поједе три тањира.Затим посне сарме , Давид поједе око 10 комада. Затим печене рибе . Давид смаже пет великих комада. Затим питу кромпирушу.Давид оплеви пола тепсије.Затим баклаве. И мене нуде да једем , ја се захваљујем и одбијам , ал баклаве нисам могао да одбијем.Давид смаже скоро тепсију баклава.

Ја гледам па не могу да верујем , питам се где му то све стане.У чуду питам његову мајку:

- Је ли , јел он увек оволико једе?

- Ма јок .- вели његова матер и оде да донесе још нешто.

Реко , добро је , мора да је сад врло гладан.Утом се враћа матер му и наставља:

- Он ти сад мој Црквењак једе четри пута мање од кад пости!

- Четри пута мање !!!

- Па да.

- Па леба ти , колико он вас кошта онда ?

- Јој , не питај...

...

 

 

У манастиру .

После јутарње службе и литургије , сви одлазимо у конак , ја се најављујем да ћемо Давид и ја остати на конаку пар дана. Пијемо кафу у манастирском конаку. Давид очигледно први пут у манастиру, све загледа, претура, завирује, све му занимљиво безброј питања ми поставља.

Утом звони за доручак.

Одлазимо у трпезарију.

Долазе калуђери и игуман, и остали гости манастира.

Сви стојимо за трпезом , Давид гледа шта ја радим па онда и он то понавља за мном.

Читају се молитве , игуман даје благослов, сви седамо и почиње доручак.

Ја полако , нако како сам навико , једем по мало па на тенане.Гледам око себе а Давид пичи по храни као да му је последње.Погледам остале кад и они сви редом калуђери пиче ли га пиче. Једу таквом брзином да ја не стижем ни да испратим како се чиније празне, руке само лете тамо вамо.Шта је ово сад?

Да им није Давид донео неку заразу за храном?

Сад већ нема смисла да ја на тенане једем , те се и ја прихватио њихове брзине, мислим ко зна, можда је нека фрка па треба да пожуримо.Ал опет се мислим брате па ово је манастир чему толика журба.Питам калуђера до себе:

- Јели брате ,јел се мора вако брзо јести овде, мислим јел морам и ја тако?

- Не знам брате за тебе, ал ми нисмо ништа јели три дана од како је почео пост.

Тримирје, ех која сам тука, заборавио сам да калуђери прва три дана поста не једу ништа, хехехе.

 

После доручка , игуман први устане , читају се молитве , даје свима послушање за тај дан , прво калуђерима, па онда и нама гостима .Давида и мене распореди у кујну да перемо суђе и спремамо храну са још неким калуђерима.Распрема се трпеза и одлазимо у кујну.

 

У кујни топло, пуно калуђера, ту је и један јеромонах, неки који нису стигли од обавеза на доручак дошли су у кујну да доручкују.

Давид и ја перемо суђе, он стално нешто запиткује, све му је интересантно. А видим да је и он интересантан калуђерима.Затим ме пита шта сам причао са калуђером за трпезом.Ја му објасним а он у неверици исколачио очи, па каже:

- Ма дај , ко још може три дана да неједе ништа?

- Брате ево ти калуђера овде па питај њих , ако мени не верујеш.

Давид се окрене јеромонаху па га упита:

- Јел истина ово што каже црквењак да ви овде три дана не једете ништа кад почне пост?

- Истина је .- вели јеромонах, па настави - А старац ( мисли се на игумана) не једе ништа недељу дана на почетку и на крају поста!

Дебели Давид још више исколачио очи , па у неверици растегне од свег гласа:

- Нееее сеееериииии!

Калуђери прво сви ућуте на ту његову опаску , па се одједном кад су схватили који је то за њега шок одвале смејати сви у глас.

 

 

 

 

Још један пост , али скриптум:

Кад идеш у манастир , најбоље је иди сам! 

 

 

 #
User Comments
(no subject) [Reply]
didiland | 04 Децембар, 2010 14:53

Nije slučajno,to što nisi otišao sam u manastir.Priče su lepe i poučne.Aplauz!

(no subject) [Reply]
tamonekalujka | 04 Децембар, 2010 16:16

Simpaticno,nema sta! Svidja mi se tvoj blog. Nisam neko ko ide u crkvu i sva se udrvenim na slavama,sahranama i slicnim situacijama koje iziskuju poznavanje osnovnih pravoslavnih crkvenih obicaja! Garant bih ti bila inspiracija za post!

(no subject) [Reply]
sanjarenja56 | 04 Децембар, 2010 17:18

I samu sam sebe iznenadila kako sam dugačak post pažljivo pročitala :)) To je kompliment za tebe, verovatno ne moram da prevodim?

(no subject) [Reply]
leopard | 04 Децембар, 2010 17:49

De si brate crkvenjak:)
Veoma poucno i veoma smesno.Sta kazes, da nije preneo neku zarazu na kaludjere:)))
Price su ti fenomenalne.Posebno se obradujem kad vidim nesto novo od tebe.Veliki pozdrav prijatelju!

(no subject) [Reply]
zloca88 | 04 Децембар, 2010 22:51

Au bre, slatko sam se nasmejao, taj david je objasnio neke stvari xD

Блог зборила господа 'ришћанска [Reply]
Милан | 27 Децембар, 2010 19:13

Хехе, добар блог. Блог зборила господа 'ришћанска.

Ово ме подсети.
Јуче ушао у пекару да купим питу са кромпиром (као овај твој Давид :) ).
- Имате ли питу са кромпиром?
- Има.
- Колико је?
- 70 динара.
- Посна је, је ли тако?
- Да.
- Дајте ми... А ова са зељем колико је?
- Исто 70.
- Хм, дајте ми ипак њу.
(пакује питу са зељем)
- И та је посна?
- Јесте. (драмска пауза) Али ти је ова са кромпиром поснија?
- ?! (почињем да се смејем) Па како поснија, је ли посна или није?
- Па има мало јаја.
:)

Или кад ме баба убеђује да једем колаче. Ставила је само једно јаје. :)

(no subject) [Reply]
leopard | 02 Јануар, 2011 12:54

Crkvenjak, prijatelju, srećna ti nova godina i svako dobro u istoj:)Nastavi i dalje da nas zasmejavaš ovim tvojim fenomenalnim pričicama:)

пост, али скриптум :)) [Reply]
Којекуде | 01 Април, 2012 13:31

Брате црквењак, првак си! Здраво си ме насмејао. Пишеш без пренемагања и умишљања, што је данас реткост. Свако добро.

Add Comment
Додај коментар





Запамти ме