Categories
My Links

« Једно крштење. | Ја поостиим, ја поостиим ! »

Апокалиптичне бубамаре
crkvenjak | 14 Новембар, 2010 12:23

Помисли

 

- Брате  црквењак шта то радиш?

- Ево наредио ми попа да покупим ове бубамаре из Цркве , има их свугде и има их много.

- Е и ја сам их приметио код мене у кући, то су оне жуте на црне туфне , што кад је згњечиш оне смрде.

- Ма шта знам , нисам их гњечио, само да их покупим , направиле су инвазију.

- А што попу сметају бубамаре?

- Не сметају попу бубамаре, него их има много , по иконама су, по књигама , има их у олтару, на часној трпези , смета брате кад се служи евхаристија могу да упадну у путир.

- Аха , ја сам чуо да су то неке кинеске бубамаре , донели су их из Јапана у тим њиховим производима и сад су се размилеле по Србији.Боже шта ће још да нас снађе , прво земљотрес , па комета а ево сад и бубамаре, то не слути на добро.

- Де, какве сад има везе земљотрес са бубамарама? 

- Како нема брате црквењак, па знаш шта су све старци најављивали за последња времена да ће бити најезда инсеката да ће појести сву летину.

- Ја још нисам чуо да су бубамаре негде појеле летину, можда мало глоцкају ове црквене књиге , али сад баш летину да ће појести , не знам баш...

 

- А јели црквењак, јел имаш ти помисли?

- А ко их нема брате.

- Аха, значи и ти имаш помисли. Ма ја нисам имао помисли док нисам прочито ону књигу о помислима.

- ?

- Јесте тамо све лепо пише , како помисли нападају на човека и како ђаво не да човеку мира никако.

- И сад имаш помисли а пре их ниси имо?

- Па да, сад стално имам неке помисли.

- Па какве су ти то помисли ?

- Ево јутрос ја кренем на пијацу , реко идем мало да видим шта има па ћу код Пере у кафану, имам тамо неко друштво па се картамо тако... кад ја поред Цркве прођи а помисли ме нападну , све ми говоре - "ајд у Цркву Бошко, ајд у Цркву!"

- ?

- И синоћ кад сам ишо да легнем , помисли ме опет напале па ми веле - "Прочитај Бошко макар очењаш пре спавања."  А ја легнем намерно , нисам се ни скино, реко нећете ви мени говорити шта да радим. А помисли ме опет тако нападну па ми говоре - "Грешни Бошко , никад ниси у Цркву ишо , никад се ниси Богу молио , каквом се добру надаш у животу?! . А ја ништа, сетим се како старац каже у књизи "Само их синко игнориши" и ја тако окренем се на другу страну и заспем као клада. А пре неки дан исто тако , дође ми комшија што сам у завади са њим и оће да се помири, ђубре бре оно маторо , све ми лозе скресо на међи, и сад оће да се помири. И кад он тако дође код мене а мене помисли нападоше -" Прими Бошко овога човека , он је твој ближњи" , ма шта мој ближњи ђубре бре једно и ја га избацим из куће , неће мене помисли смућивати.

И ја ето просто не знам више шта да радим са тим помислима, како да се борим са њима, излудећу начисто.

- И шта ћеш сад?

- Знаш шта ћу , све ћу радити обрнуто од онога што ми помисли кажу , мислио сам ићи код баба наде да ми салива страву , али ми помисли говоре да то нерадим, е сад баш идем намерно код ње, неће мени помисли говорити шта ја да радим, ваљда ја знам шта ваља а шта не ваља.

- А што не сачекаш попа па се исповедиш лепо о тим помислима?

- Знаш шта црквењак, ја сам мислио да си ти паметан човек и да служиш ту Богу , али видим да си млого грешан, па и ти ми говориш исто што и помисли, ајд уздравље и немој ми се више обраћати.

- Ајд ...

 ...

 

 

 

Преподобна надобудна

 

 

Било је то некако око васкрса.Нека снаша ту из села има обичај да дође пре свих у Цркву .Тако један дан седи она пред Црквом ја улазим у двориште и поздравим је :

- Добар дан , како сте .

- Не каже се добар дан , него помаже Бог.

- Добро, Бог помогао.- Велим ја , а она ме изигнорише. 

Следећи дан , опет ја долазим да откључам Цркву , опет она седи .

- Помаже Бог , како сте .

- Добар дан. - Одбруси она љутито.Ја ћутим шта ћу , кад је у праву.

Следећи дан  опет иста ситуација, ја сад не знам ни како да се обратим, прођем поред ње ћутећи, кад она се дере за мном :

- Помаже Бог ! Шта је маца ти појела језик?!

 

Следећи дан већ ме страва вата , улазим у Црквено двориште, видим нема је , уф реко добро је није ту. Кад она иза цркве се појављује ко утвара нека у најгорем хорору , утера ми страх у кости . Мислим се ајд јавићу јој се шта да радим.

- Помаже Бог , како сте .

- Христос Воскресе ! - Вели она љутито.

Следећи дан , већ ми играју живци док откључавам Цркву , мислим се сад ће снаша да ме малтретира . Кад упада она у Цркву , а ја вешто је избегнем одма изађем из Цркве, а она за мном  . Ја опет је опет поздравим.

- Христос Воскресе.

- Добар дан . - Одговори она ладно .

- Ма море марш у мп3 !- Издерем се ја ко блесав.

 И за дивно чудо то је било лековито, од тад ми се увек лепо она прва јавља све умилно нако са "помаже Бог, како сте".

 

...

 

 

 

Ћутљиви деда и породична традиција 

 

 

На литургију редовно долазио је један старац , тако од 80-ак годиница. Мирно би одстојао целу службу , некад се причести , некад не , и по служби одлазио би кући пешке. Једва би ходао  , али био је присутан на свакој служби. Увек на истом месту би стајао , ћутљив , замишљен у молитви. Никад га нисам видео да за време службе с неким разговара, нити да се помера, нити да је сео.Он сам из своје породице је долазио , нико други, мада има и сина доктора , али овога никад нисам видео у Цркви.

Кад једног дана , литургија већ поодмакла а дедице нема.

Питам после у Цркви да ли зна неко где је деда, веле болестан је.

Одемо господин и ја следеће недеље код деде да га причестимо , долазимо у кућу а деда лежи у постељи. Дочека нас његов син на вратима , господин човек, али види се да са Црквом везе нема, иако му је отац побожан. Шта ћеш такав ти је наш народ.

- Помаже Бог , како сте . - Каже господин попа.

- Бог помогао , сине , ево ноге су ми се одузеле , па морам да лежим. - вели деда и наставља. - Опростите оче што не могу да устанем да вас поздравим како доликује , заиста ми је жао, а ето ни на литургију не могу доћи.

- Нека деко , само ви лезите , немојте се придизати. - Каже попа и приђе му , деда целива попи руку без устезања иако може буквално не отац него баш деда да му буде, затим целива крст, прекрсти се и потом после молитви попа га причести.

 

Мислим се ја у себи , благо теби деда ти ћеш ускоро на небеску литургију , а шта ћу ја јадан. 

Следећег дана , видим на улазу у Црквено двориште стоји смртовница и деда на њој .

Следећа литургија , ја мало окаснио улећем ко звезда , стајем за певницу , нисам ни осмотрио ко је у Цркви , певам ли га певам, кад негде око "иже херувими" окренем се и видим господин доктор дедин син , стоји на истом месту где је стајао и деда, ћути и моли се. Невероватно, човек који никада није долазио у Цркву одједном је ту као да је ту вековима био. Чудан смо ми народ.

 

 

...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 #
User Comments
(no subject) [Reply]
didiland | 14 Новембар, 2010 14:14

Napadoše me pomisli,da ti kažem koliko sam uživala u tvojim pričama,ali neće meni pomisli da diktiraju šta ću da napišem.POZDRAV...

(no subject) [Reply]
blackmoonlight | 14 Новембар, 2010 14:21

Čovek je kao kamen u fontani.
Ma koliko ga kvasila voda, on iznutra ostaje suv.

Ako se nešto desi, te napukne, ili se sasvim razbije, voda će ući unutra.

Tako i ljudi, dok ih ne zadesi kakav lom, dok ih ne opeče reč ili osete gubitak i najednom shvate koliko je svaki trenutak dragocen, ostaće isti, nepomični.

...

Vrlo poučne priče.
Hvala.

(no subject) [Reply]
leopard | 14 Новембар, 2010 17:26

Da objavis knjigu sa svim ovim tvojim blogovima, mislim da bi bila najprodavanija:)Bas sam se ismejao, posebno u drugoj prici, a i nekim ranijim, jer sam te sad tek otkrio.Odlicno pisanje.

(no subject) [Reply]
Z | 14 Новембар, 2010 18:52

Svakodnevno pratim tvoje tekstove i preporučila sam te u tekstu na mojoj blog strani.
Priče su zaista fantastične i vrlo poučne. Slatko se nasmejem mada kad se zamisliš i nisu za smejanje.
Slažem se sa „leopardom“, obavezno da objaviš knjigu sa ovim biserima!
Veliki pozdrav!

(no subject) [Reply]
crkvenjak | 14 Новембар, 2010 23:44

Свима хвала за хвала !

(no subject) [Reply]
crkvenjak | 14 Новембар, 2010 23:47

Радо бих погледао ваше блогове али не умем, слабо се сналазим са овим блоговима.
Видео сам блог од Дидиланд пошто је име специфично па га избаци гугл, остале нисам могао да пронађем.Ако је неко вољан може ми овде објаснити како се то чини.
поззз.

(no subject) [Reply]
blackmoonlight | 14 Новембар, 2010 23:55

:)

imeblogera.blog.rs

Mada verujem da to već znaš.

(no subject) [Reply]
crkvenjak | 15 Новембар, 2010 00:10

Хвала , у међувремену сам схватио.

(no subject) [Reply]
blackmoonlight | 15 Новембар, 2010 00:16

Molim, u ovom slučaju zaista nema na čemu.

:)

Свака част! [Reply]
Дударим | 18 Новембар, 2010 23:35

Свака част за ове живописне приче, велики поздрав!

(no subject) [Reply]
crkvenjak | 24 Новембар, 2010 21:29

e па Дудариме , био је ред да се јавиш и да ми укажеш част :)

Хвала !

(no subject) [Reply]
leopard | 24 Новембар, 2010 23:26

Pozdrav jos jednom i svi jedva cekamo nove price:)

Add Comment
Додај коментар





Запамти ме