- А који си сад па ти ? Де је поп ?!

- Ја сам ти црквењак , шта вам треба господин попа?

- Имамо крштење.

- Аха , а јел заказато ?

- Јесте још пре месец дана.

- А ви сте они у 12 за крштење из те и те улице?

- Да , ми смо.

- Е па лепо сад ће господин за који минут... причекајте... нека уђу сви у Цркву .

- А значи може да се уђе у Цркву?

- Па што не би могло?

- Само питам...

 Улазе сви...млоги народ ... има их око 50-ак.Зверњају у плафон у недовршене фреске, једни седају , једни стоје прекрштених руку и ногу , гласно разговарају, довикују се, телефонирају , псују. Види се да нису никад присуствовали ни једном богослужењу.Шетају по Цркви као по корзу , све разгледају као да су у музеју, чачкају, преврћу књиге . Један на крају упада са цигаретом.

- Извинте господине , неможете са цигаретом у Цркву.

- А што не може.

- Зато што не може !!

Излази напоље видно озлојеђен и увређен , баца опушак тик испред црквених врата и улази испуштајући дим у Цркву као бесан змај после сукљања ватре, одмери ме очима и знам-замрзео ме је из дубине душе.

Прилази ми једна снаша:

- Ја сам мајка.

- Драго ми је , ја сам црквењак .Како мислите мајка ?

- Мајка детета које ће да се крсти. Знате ја сам јааако побожна , ја сам хтела чим ми се син оваплотио да га одма крстим после пар дана, али ми нису дали свекар и свекрва .Знате они нису побожни.

- Оваплотио ?!

- Да, одма из породилишта кад смо изашли.

- ...

Долази господин попа , уљудно поздравља све присутне , неки му одпоздраве , неки се као нешто окрећу па као нешто гледају , наводно га нису чули. Одма меће епитрахиљ зове кума и родитеље , они доносе дете и бело платно и почиње крштење.

- Одричеш ли се сатане ? - пита попа кума.

Кум као да се мало предомишља , па нако себи у браду каже да се одриче.

- И дуни и пљуни на њега. - каже попа куму.

Кум се навије према детету и запљуне га.

Ја стао па гледам , не могу да верујем, попа се збуни за час , па настави даље, присутни народ очигледно не види у чему би могао бити проблем те се не обазире.

Одлазим до олтара као нешто и умирем од смеха.

Заврши се некако крштење , дете се њари све време јер га крштавају на први рођендан, везано је за мајку и не подноси да га ико дира или неко други држи.У једном моменту дете је толико плакало да се и свекрва заплакала за њим а на мене и попа гледала је као на крвнике.

Попакујем ствари које су донели - свећу, бело платно, прамен косе од детета  и приметим чашу , питам јел њиова чаша они кажу да јесте и  да је то чаша за крштење, с обзиром на екипу видим да им не вреди објашњавати да чаша иде за венчање а не за крштење , спакујем им и ту чашу "од крштења" и предам све ђутуре.

Узимам тефтере од крштења да убележим податке , прилази отац детета.

- Име детета , датум рођења , ваше име , занимање, националност , вероисповест... - питам ја све по реду како иде , он одговара.

- Да ли је дете близанац ?

- Јесте - каже отац.

- Па где му је брат ?

- Који брат ?

- Па његов , брат близанац ?

- А нееее, нема он брата .

- Па како је онда близанац ?

- У хороскопу !

- У хороскопу ?!!

- Па да.

- Добро , узели смо податке, ви знате да би требали даровати цркву за ово крштење, мислим свештеника.

- Да знамо.Ево сад ћу ја.

И одлази код господина попе, загрлио попу , нешто диване и потом долази мени те каже:

- Све је регулисано.

Одлазе сви , татко се задовољно смеши и трља рукама.Видим ја ту нешто није како треба с обзиром да је кисо био сво крштење. Прилазим господину попи :

- Јел оче , плати ли ти овај што год ?

- Шта јел плати , па зар није теби платио?

- Није , сад је дошо и реко да је све регулисано.

- Па то је и мени реко !

...