-Помаже бог оче !

-Бог ти помогао, јеси све понео ?

-Јесам .

-Еј, само добро залупи врата , нешто ми се брава покварила.

-Добро.

-Јеси све звао?

- Ма све сам звао.

- Јел било проблема?

- Није.

- Шта, нико се није бунио?

- Није се нико бунио.

-Где идемо прво?

- Идемо ..., знаш ону бабу што ти је прошле године испирала мозак својом визијом у којој јој се јавио анђео Слоба Милошевић и најавио крај света 2012 године , знаш бре ону што је била просветни радник па мало шизнула?

- Ааа , знам. Како ти то говориш "мало шизнула" , какво ти је то хришћанство?Неможеш тако говорити о својим парохијанима.Жена је имала тежак живот , деда јој је био свештеник , па комунизам је то био брате мој , страдала је а ти тако.

- Ма јес страдала ко мој мачор ђоле , што је дебо преко сваке мере а неће да се креће па сад има висок притисак, какав бре комунизам , па она је у том комунизму била просветар, да није играла како они свирају била би надничар а не просветар.

- Ма да, ти све знаш, кад си тако паметан , што ти ниси просветар?

- Па ја нисам био комуњара...

-Добро доста је !Која је адреса?

- Ма, тамо, знаш, на крај села.

- Јеси понео брикет?

-Јесам.

- А тамјан?

- Јесам.

- А босиљкачу?

- Јесам.

- Ниси ваљда ону стару процветалу?

- Нисам.

- Јел ово та кућа?

- Јесте.

- Ајмо !

- Ај ти први .

- Хм , увек се ти нечега бојиш , шта је сад?

- Ма имају неку џукелу , никад је не вежу.

- Јао теби , па како би ти био поштар или тако нешто?

- Никако.

Улазимо у двориште , наравно господин попа иде први , ја за њим, он табана не обазире се , ја полако , ал џаба, излеће огромна џукела , није везан , скаче испред нас и режи ко бесан пас, господин оће да бега ал нема куд , капија се затворила за нама  а џукела режи и прежа кога да ћапи.Господин ћути ,није му свеједно, ја ћутим није ми свеједно.

- Попе стави руке у џепове и немој да млатараш рукама , иначе ће кера да те уједе.Сад ћу ја да се дерем а ти ћути.ГАЗДА, ГАЗДА БРЕ,ГАААЗДААААА , јеботе оћеш ли изађи већ једном, АЛО БРЕ ГАЗДА!!!

После неких 5 минута , излази баба, утерује кера у неку шупу , и долази насмејана ко да јој је неко поклонио пар иљада евра.

- Шта сте се децо уплашили , па то је моја кера.

- Јес баба твоја кера ал није наша, јесам лепо јуче кад сам звао реко да вежете керу?

- А баба заборавила, шта ћу , излапела сам , године...

Тресу ми се ноге , улећемо у кућу брзином светлости, обављамо чинодејство дрхтавим гласом , једва смо се мало смирили , господину се не излази баш напоље а ни мени брате.

- Баба , можемо ли ми сад изаћи лепо кроз прозор па директ на шор , да се опет не траумирамо , боље да се срамотимо, ако ме још једаред стартује кера прорадиће ми чир?

Баба се смеје , господин ме гледа  у чуду као да нисам нормалан, и мало затим баба почиње нову причу.

- Знате господине попо , ово што се саде дешава уопште не слути на добро, та видите како је ђаво узео шалу и шта се све дешава.

- Па јесте , тешка су времена, али ако имамо наду у Господа биће лакше.

- Та надам се ја господине , како се не би надала , ето ономад када ми је дошо био анђео Милошевић реко ми је како ће све вако да се деси и сада се све то дешава, а ево и 2012-а само што није дошла.А видите господине како овај вирус хара по свету , та ето и код наске је дошо, све умиру млади људи, а бог неће да узме нас старе да не сметамо , него коси све младе, та јесте ли чули колко је у Русији умрло тамо оних украјинаца , кажу милион.

- Милион!? Не знам баба ја сам чуо да је милијарда кинеза умрла , само нећеду да објављују да не би страшили народ.

Поп ме гледа значајно.А ја настављам.

- Ето нисам стиго ни да се вакцинишем , све се бојим да ја нећу дочекати ту 2012-у годину.

- Та није тако синко , нас ће чувати свети Слоба и света Петка , а кинези се хране право нездраво , па су зато ваљда помрли.

- Добро бако - вели господин- ми би сад требали да кренемо, ако можете да нас испратите због кера , да нас не плаши.

- Е сад ће баба. Само да видим ди је жућа.ЖУУУЋООО!

- Е јеби га сад га још и ваби.

- Дај брате какав си ти то појац , лајеш ко кочијаш.

- Ма шта ме брига , баба и онако не чује ништа сем св.Слобе .

Утом улази баба и даје знак руком , ко у партизанским филмовима да је пролаз слободан, крећемо а очи нам на вр главе.

- Ајд бако збогом.

- Збогом децо, и видимо се за васкрс.

Улазимо у кола, идемо на следећу адресу,ћутимо, мислим се какав бре васкрс , нећемо ти више ми долазити, има да те избришем из тефтера.

- Помаже бог домаћине- вели господин попа када смо стигли.

- Бог ти помого , и нико ти ништа не мого.

- Како је, како се живи?

- А ево фала богу добро је , код Миће је увек добро , ето...

- Как сте иначе?

- Ето оче све је добро , само овај млађи неће да се жени , уватио се неког друштва само се возају од села до села и пију ко волови, ја му кажем да то неваља ал неће да ме слуша, ај му ти лебати реци коју, нако паметну , ви сте попови учили те велике школе , ја знам да ви са вашом школом можете бити и правници и професори , еј није то мала школа.

- Добро рећу му , а где је ?

- Сад ћу да га доведем...Ево га . Ето Милоше реко сам ти да кад дође поп да ћу те рећи , и шта све радиш и каки си.

- Помаже бог Милоше, како је ?

- Ма добро је оче, него ме матори изува из ципела, види шта ми приређује ко да сам ретард, уопште бре не пијанчимо , него идем тако са друштвом у изласке , и то не свако вече ко што он говори , него тако једном двапут месечно.

- А што идете по другим селима, зар овде нема девојака?

- Ма има оче , али су све уфуране , све су бре неке спонзоруше , само гледају ко и колико има, зато и идемо тамо у оне селендре горе на север јер су тамо девојке нормалне и не џиксају се ко ове наше.

- Шта се раде?

- Ма , џиксају се бре , разумеш , штепају се у вене.Па ово ти је место познато по томе, сви су на белом, знам ти си скоро дошо , ал овде ти сваких три месеца неко умре од лоше дроге.

Господин благо рећи зачиђен , више имам утисак да се забрино за своју судбину него за право стање у селу, само ћути и исколачио очи.Утом Мића почиње своју стару причу , видимо и ја и поп да од беседе нема леба, па предложисмо да осветимо воду па да идемо, те тако и би, остависмо Мићу и  његовом паметног сина да ратују међусобом , шта да се ради.

Идемо даље.

- Помаже бог домаћине.

- Бог ти помога.

- Како је домаћине?

- А ето неваља.

- Шта не ваља.

- Неваља ова грипа, видиш како је притисло, немере човјек да дише од свих тијех проблема.Ето бијо сам јутрос да купим оне маске за нас све у кући али веле да немају , кажу све се распродало, ал имам ја оне гас-маске остало ми са ратишта па ћемо то носити неко вријеме док то не прође.

- Ма није то толико страшно, то је више онако извикано.

- Како болан извикано , видиш колко људи умире по свијету а и код нас, ето ми смо ти онај рат прошли и некако се остало живо , а сад оће да нас докусури ова грипа , мајку јој јебем, то су све они американци ђубрад она направили , да не може поштен свијет нормално да живи.Оће говна да побију све нас православне с ове стране и нас и русе и кинезе , видиш колко је руса умрло а колко их је болесно, све су то они американци католици закували, ђаво их однијо.

- Ма , да, тешко се живи , него да осветимо ми водицу , може?

- Па ајд , већ кад нећеш да дођеш на славу а спремијо сам јањетину прсте да полижеш и крме смо једно заклали, а веле ови наши педери да нам неће дати следеће године да кољемо, мајку им њиову, све због европе , кажу да неможе тако у европи , е дабогда никад не ушли у ту буђаву европу , ђе неможе чоек ни ракију пећи ни јање на ражањ метати.

Осветимо ми и ту водицу седнемо у кола и вози мишко, боже питам се-шта нас чека у следећој кући... 

 -Ало , појац јес ти?

- Да ја сам , ко је то ?

- Свештеник је .

- А , оче , благослови.

- Чуј треба да позовеш оне свечаре сутра за славу , ја нећу бити ту преко дана у селу па им јави да ћу доћи тако увече .

- Кад увече?

-Па шта знам , тако негде око седам , а, шта мислиш?

- Касно је то оче, галамићеду на мене.

-А шта има да галаме, колко има кућа?

-Па има једно десет кућа.

-А шта ти је десет кућа.

-Оче , знаш и сам да нико не воле да му се за славу долази увече , ем још дан раније.

-Па ти им објасни да је таква пракса и да је то древни обичај.

-Ма шта има ја да им објашњавам , ти си поп ти им објашњавај, мене ионако нећеду да слушају.

-Добро ајд онда тако око пет , може.

-Ајд пробаћу , па ћу ти јавити.

-Ај чујемо се.(ту-ту, ту-ту, ...)

-Ало , добро вече ,да ли то стан тај и тај...?

- Е , јесте. 

-Овде је црквењак, гоподин попа ме је замолио да вас обавестим да ће за водице доћи сутра предвече тако између 16 и 17 сати.

 - А јел би мого доћи прекосутра?

- Па , неће моћи.

- А што ми не дође за славу , шта ће ми дан раније?

- Не може господин , јер на дан славе служи се литургија, па би ви требали доћи за своју славу у цркву на литургију , таки је ред.

- А шта ме бриге за ред, мени гости долазе ...

-Та не долазе вам гости ваљда у 9 изјутра?

- Не долазе , тад печем прасе.

- Како печеш прасе кад је слава посна?

- Па не могу ја гостима одређивати да посте.

- Знам да не можеш , ваљда и сами знају.

- Јес ал ко ће неког натерати да пости.

- Добро , брате , стварно морам још и друге да зовем , ако вако наставим , нећу до ујутро завршити, него ето да знаш долази попа сутра да свети водицу , па ви ако сте кући кући сте ако нисте ником ништа.

- Биће неко кући, ето нек дође.(ту-ту, ту-ту , ...)

-Ало , добро вече ,да ли то стан тај и тај...?

- Добро вече , а ко је то?

- Овде црквењак , господин попа ме је замолио да вас обавестим да ће он доћи сутра да вам свети водицу за славу.

- Стани да зовем маму.(МАМА!...)

- ... Хало , ко је то?

- Црквењак је овде.

- Шта треба?

- Па ништа, да вас обавестим да  ће господин попа сутра доћи до вас да вам свети водицу за славу...

- Али нама је слава прекосутра, ево ти баба па види са њом.

- АЛО !?

- Помаже Бог бако , овде црквењак, господин попа ме је замолио да вас обавестим да ће сутра доћи до вас да вам свети водицу за славу.

-А који ћопа?!

- Не ћопа него поп , ПОП!!! Свештеник !!! Разумете ?!!

- А шта поп? Шта му треба?!!

- Треба да вам дође за славу да свети водицу!!!

- Па нек дође!!Али нама није сутра слава него прекосутра!!!

- Да али он оће да дође сутра да свети водицу!!!

- Ништа тебе баба не разуме, стан да зовнем газду!!!

- АЛО!Шта ош?!

-Овде црквењак као што рекох већ триред , поп треба да дође сутра до вас , да свети водицу , да ли ће ико бити кући око 16 сати?

- Биће баба и деца, нек дође , реци му да може слободно да дође , код Миће су увек врата отворена.

-Добро Мићо хвала  ти , довиђења.

-Довиђења...(ту-ту,ту-ту...)

- Ало добро вече јел то стан тај и тај?

- Добро вече , јесте изволте.

-Црквењак је овде...

-А ти би сад да најавиш попа?

-Да.

-Па ај најави.

-Па ето дошо би поп сутра тако имеђу 16 и 17 да свети водицу, наравно ако ће неко бити кући.

-Е па неће, мени тај лопов у кућу не треба.Ја сам с тим раскрстијо још 41, а и ти си вазда досадан сваке године зовеш у ово доба...(чује се бука) Ало , ко је то?

- Црквењак.

-Аааа доћи ће поп јел?

- Па сад не знам , како ви кажете.

-Ма пушти ђеда он је комуњара матора, а ја сам ти за вука.

- ???

- Мислим ја сам ти нацијоналиста у СПОЈу .

-Аха, па добро ето , шташ.

-А кад би дошо поп?

- Па господин попа би дошо тако између 16 и 17 сутра.

- Аааа шјутра, вече , добро , добро, нек дође , а ђеда ћемо да макнемо.

- Како год...

-А ђед је тако мало врнтав, немојте замјерит .

- Та нећемо и ја сам ти завука.Ајд...(ту-ту, ту-ту,...)

- Жено дај ми једну ракију наспи, леба ти.

-Шта је , опет су те возали?

- А, шта да радим.

-Па дај списак попу , па нек он зове.

-Ћути жено , не лупај.

-Јес кад би попа хтео да беседи с народом , него све теби будали ували па ти с њима кубури , а он се ил воза по селу у оном чамцу од аута ил је на пецању .

-Ћути и дај ми ту ракију , остало ми је још седам кућа да позовем. 

Дође нови поп у село, јел , стари ошо у пемзију, добијјјо три инфракта заредом , и то на гробљу у сред саране,па више није мого да ради.

Пошаље ти њега црква у пемзију , и сад ужива, што је пево пево је...

И тако , дође нови попа , неки млад , тек изашо из школе, нако пун елана, видим њему се баш ради нешто.

Мислим човек нако како је учио школу , па хоп ома у мантију јел, још није ни сватијјјо шта му се десило , а већ има парокију, и то не неку малу него нако велику, праву парокију, каку неки попови стекну тек после млого година службовања.

Умрла нека баба , то нам је био први сусрет мисим мени и попу( а не мени и баби), баба од скоро сто лета, и Господ Бог већ заборавио на њу , па су га ваљда ови њени што су је трпили јелте подсетили , а он је ондак узо. 

А господин попа на сву ону кишу и блато распричо се ко на партинском састанку , држи тако беседу , а народ га гледа па гледа, оно истина онај претходни стари попа није никад ништа ни говорио на саранама, само одпоји и смакне се да не смета, ваљда тако човек научио за време комуниста, а комунисти би ондак држали беседе , е да тако је то било ономад.Ал овај нови попа , мисим није био ни рођен док је стари ћопа ходао по земљи, па ти он ни не зна за те "наше" комунистичке народне обичаје. И тако заврши он једаред, а народу као да је пао неки камен са срца.

Враћамо се ми у капелу , улазимо , зима Бога ми, руке се смрзле , а на ципелама глине колко оћеш , све нако колач од глине око ципела, попа тресе ципеле ал немож да скине, а ја ни не марим, отпашће само.

Видим није му право , што је баш толко заглибио у глину, а кој му је крив кад је баш тео да беседи па се испо на хумку, мого је лепо и да стоји са стране.

Ту се ми мало угрејемо, а гробари увек имају добре ракије, ома крене крв и заборавиш и на кишу и на ладноћу и на бабу и на глину, ал јок попа никако да се помири с тим што је тако лепе нове ципеле замазо.

Гробари га нако меркају испод ока , па се смејуље, ал ћуте, лупежи су то.

Кренемо ми тако до кола, а он једнако се једи на глину. Уђемо у кола и вози мишко, кад је дошло да се растајемо , ја му велим штас једиш господине "иловача ни ја је неволем , ал таки нам посо."

Ето ја сам црквењак.