Многи мисле да деци није место у Цркви . Ови намргођени и горопадни из Цркве њима смета дечја дрека, ови антицрквени мисле да попови и луди верници киње децу у Цркви .

Неки руски светац, не могу да се сетим који , са децом је диванио озбиљно а са одраслима детињарио .Код Руса има тих јуродиваца светаца...

Најчешћа заблуда код црквених људи је да су деца безазлена .

Али деца имају нешто  што одрасли немају, а то је чиста вера и поверење, деца у Цркви то најбоље показују.

Мали чтец 

Мали чтец има 6 година, долази на сваку литургију , иако је то рано јутро он је ту пре многих старијих. Улази у олтар побожно крстећи се , узима свој стихар и прилази попу по благослов. Затим облачи стихар и чтецира све време потпуно усредсређен на свој посао .Све обавља  предано , озбиљно и одговорно. После једне литургије кад је посклањао ствари из олтара које је требао, прилази ми.

- Црквењак а где буде Бог кад ми ујутро уђемо у Цркву ?

- Сакрије се.

- Аха , а где?

- Па у олтар.

- А како кад ја увек стојим у олтару а никад га не видим.

- Знаш како, постане невидљив.

- Аха  , а како ја да знам где он стоји да му не би стао на ногу ?

- Лако , ти само пажљиво ходај и он ће се померити да ти не смета.

- А како то да Бог мени не смета?

- Па зато што ти служиш ту у Цркви а њему то пуно значи , разумеш ?

- Аха сад разумем.

И кез од ува до ува.

Сиромашни дечак

У Цркву је повремено долазио један јако сиромашан дечак . Ми нисмо знали да је он сиромашан и да нема ништа. Отац му је  био алкохоличар и породица је живела бедно. Повремено би пре школе са пуном ђачком торбом долазио и стајао неких 15-20 минута замишљен , а затим би одлазио.

Једног дана нека жена из његовог комшилука је рекла попу да је он јако сиромашан и поп је узео кесу од прилога и дао му те паре. 

Следећи дан дечак није дошао у Цркву. Није дошао ни наредних месец дана. Дошао је тек после два месеца , ишавши из школе , на брзину је ушао пољубио иконе и изашао. Поп га је зауставио на излазу и питао што га нема и да ли му нешто треба.

Дечак је одговорио да неће да долази у Цркву да не би љутио Бога, јер његов отац алкохоличар кад је видео оне паре што је дечак донео из Цркве терао га је да сваки дан иде у цркву и тражи паре. 

Девојчица која се увек смеје

У Цркву је долазила са мамом девојчица која је увек имала осмех на лицу , а после литургије би сијала од среће.  Никад нисам провалио у чему је фазон . Али причао сам са девојчицом и дете је потпуно нормално. Увек би се орасположио кад погледам у њу , ма у каквом стању да се налазим.

Банетов клинац

Бане је добар човек, прост и побожан, стално долази са својим малим Алексом  у Цркву. Мали је штоно каже народ "живо дете", немиран је и несташан до краја. Али није злобан. Послушан је углавном но и својеглав истовремено. Једаред на вечерњем богослужењу стари прота је био чредни . Изашо прота из олтара и стоји пред царским дверима и чита молитве кад утом отварају се царске двери а мали Алекса стоји на дверима и узвикне : "Танан !" , поваљали смо се од смеха а и прота је. Јадни Бане се избламирао , дотрчи и однесе клинца , после се дуго извињавао проти . А прота једнако виче "Ма нема везе , Христос је реко пустите децу к мени".