- Шта је ?!! Ти си умислио да си најпаметнији и идеш по селу и свима испираш мозак , а нема кер за чега да те уједе.

- Јел то мислиш ?

- То мислим Црквењак. Већ си ми се попео на главу , стално слушам те твоје приче о вери и Богу , шта ти мислиш да то некога уопште занима?

- Па некога и занима...

- Ма кога бре то занима, то су приче из претпрошлог века , то је теби само маркетинг јер од тога живиш , да живиш од њиве ти  би причао само о пољопривреди.

- Веруј ми да не би и даље би причао о Богу.

- Аха , као да ја тебе не знам...

- Па и не знаш ме Бобане.

- Ди ја да те не знам сваки дан те виђам.

- А зашто ме виђаш сваки дан ?

- Како зашто , па кад си кући сваки дан .

- А шта ћеш ти код мене кући сваки дан ? Кад сам ја код тебе кући задњи пут био ?

- Био си за славу пре годину дана.

- Ето видиш. И шта сад ти мислиш о свему томе ?

- Шта има да мислим ти си чудак...

- Аха , а шта ти радиш код чудака сваки божји дан?

- ... ???

- Чудиш се Бобане , јел ? Види да ти кажем нешто Бобане , ја обично о тим стварима не диваним, али знам Бобане да идеш по селу и причаш шта се код мене у кући дешава, знам да лажеш и измишљаш како ми ти дајеш паре и да ми не дајеш да би ја црко од глади , знам такође Бобане да ти код мене долазиш сваки дан , овде си ујутро на кафи у подне на ручку и увече на пиву. Ја код тебе нит долазим , нит једем , нит од тебе шта тражим. Мислиш да си ме зајебо Бобане, ал уствари си ти говно од човека. Зајебо си сам себе. Знам да причаш како сам ја верски фанатик и како је боље уместо што ме људи слушају да иду нешто паметно да раде. Па кад је тако Бобане увати се лепо врата и иди ти да не слушаш шта ја причам и не дангубиш више код мене. Озбиљно ти кажем, и збогом.

Бобан ме је послушао ухватио се врата и више није долазио. Тад ме је први пут у животу послушао.