-Ало , појац јес ти?

- Да ја сам , ко је то ?

- Свештеник је .

- А , оче , благослови.

- Чуј треба да позовеш оне свечаре сутра за славу , ја нећу бити ту преко дана у селу па им јави да ћу доћи тако увече .

- Кад увече?

-Па шта знам , тако негде око седам , а, шта мислиш?

- Касно је то оче, галамићеду на мене.

-А шта има да галаме, колко има кућа?

-Па има једно десет кућа.

-А шта ти је десет кућа.

-Оче , знаш и сам да нико не воле да му се за славу долази увече , ем још дан раније.

-Па ти им објасни да је таква пракса и да је то древни обичај.

-Ма шта има ја да им објашњавам , ти си поп ти им објашњавај, мене ионако нећеду да слушају.

-Добро ајд онда тако око пет , може.

-Ајд пробаћу , па ћу ти јавити.

-Ај чујемо се.(ту-ту, ту-ту, ...)

-Ало , добро вече ,да ли то стан тај и тај...?

- Е , јесте. 

-Овде је црквењак, гоподин попа ме је замолио да вас обавестим да ће за водице доћи сутра предвече тако између 16 и 17 сати.

 - А јел би мого доћи прекосутра?

- Па , неће моћи.

- А што ми не дође за славу , шта ће ми дан раније?

- Не може господин , јер на дан славе служи се литургија, па би ви требали доћи за своју славу у цркву на литургију , таки је ред.

- А шта ме бриге за ред, мени гости долазе ...

-Та не долазе вам гости ваљда у 9 изјутра?

- Не долазе , тад печем прасе.

- Како печеш прасе кад је слава посна?

- Па не могу ја гостима одређивати да посте.

- Знам да не можеш , ваљда и сами знају.

- Јес ал ко ће неког натерати да пости.

- Добро , брате , стварно морам још и друге да зовем , ако вако наставим , нећу до ујутро завршити, него ето да знаш долази попа сутра да свети водицу , па ви ако сте кући кући сте ако нисте ником ништа.

- Биће неко кући, ето нек дође.(ту-ту, ту-ту , ...)

-Ало , добро вече ,да ли то стан тај и тај...?

- Добро вече , а ко је то?

- Овде црквењак , господин попа ме је замолио да вас обавестим да ће он доћи сутра да вам свети водицу за славу.

- Стани да зовем маму.(МАМА!...)

- ... Хало , ко је то?

- Црквењак је овде.

- Шта треба?

- Па ништа, да вас обавестим да  ће господин попа сутра доћи до вас да вам свети водицу за славу...

- Али нама је слава прекосутра, ево ти баба па види са њом.

- АЛО !?

- Помаже Бог бако , овде црквењак, господин попа ме је замолио да вас обавестим да ће сутра доћи до вас да вам свети водицу за славу.

-А који ћопа?!

- Не ћопа него поп , ПОП!!! Свештеник !!! Разумете ?!!

- А шта поп? Шта му треба?!!

- Треба да вам дође за славу да свети водицу!!!

- Па нек дође!!Али нама није сутра слава него прекосутра!!!

- Да али он оће да дође сутра да свети водицу!!!

- Ништа тебе баба не разуме, стан да зовнем газду!!!

- АЛО!Шта ош?!

-Овде црквењак као што рекох већ триред , поп треба да дође сутра до вас , да свети водицу , да ли ће ико бити кући око 16 сати?

- Биће баба и деца, нек дође , реци му да може слободно да дође , код Миће су увек врата отворена.

-Добро Мићо хвала  ти , довиђења.

-Довиђења...(ту-ту,ту-ту...)

- Ало добро вече јел то стан тај и тај?

- Добро вече , јесте изволте.

-Црквењак је овде...

-А ти би сад да најавиш попа?

-Да.

-Па ај најави.

-Па ето дошо би поп сутра тако имеђу 16 и 17 да свети водицу, наравно ако ће неко бити кући.

-Е па неће, мени тај лопов у кућу не треба.Ја сам с тим раскрстијо још 41, а и ти си вазда досадан сваке године зовеш у ово доба...(чује се бука) Ало , ко је то?

- Црквењак.

-Аааа доћи ће поп јел?

- Па сад не знам , како ви кажете.

-Ма пушти ђеда он је комуњара матора, а ја сам ти за вука.

- ???

- Мислим ја сам ти нацијоналиста у СПОЈу .

-Аха, па добро ето , шташ.

-А кад би дошо поп?

- Па господин попа би дошо тако између 16 и 17 сутра.

- Аааа шјутра, вече , добро , добро, нек дође , а ђеда ћемо да макнемо.

- Како год...

-А ђед је тако мало врнтав, немојте замјерит .

- Та нећемо и ја сам ти завука.Ајд...(ту-ту, ту-ту,...)

- Жено дај ми једну ракију наспи, леба ти.

-Шта је , опет су те возали?

- А, шта да радим.

-Па дај списак попу , па нек он зове.

-Ћути жено , не лупај.

-Јес кад би попа хтео да беседи с народом , него све теби будали ували па ти с њима кубури , а он се ил воза по селу у оном чамцу од аута ил је на пецању .

-Ћути и дај ми ту ракију , остало ми је још седам кућа да позовем. 

Дође нови поп у село, јел , стари ошо у пемзију, добијјјо три инфракта заредом , и то на гробљу у сред саране,па више није мого да ради.

Пошаље ти њега црква у пемзију , и сад ужива, што је пево пево је...

И тако , дође нови попа , неки млад , тек изашо из школе, нако пун елана, видим њему се баш ради нешто.

Мислим човек нако како је учио школу , па хоп ома у мантију јел, још није ни сватијјјо шта му се десило , а већ има парокију, и то не неку малу него нако велику, праву парокију, каку неки попови стекну тек после млого година службовања.

Умрла нека баба , то нам је био први сусрет мисим мени и попу( а не мени и баби), баба од скоро сто лета, и Господ Бог већ заборавио на њу , па су га ваљда ови њени што су је трпили јелте подсетили , а он је ондак узо. 

А господин попа на сву ону кишу и блато распричо се ко на партинском састанку , држи тако беседу , а народ га гледа па гледа, оно истина онај претходни стари попа није никад ништа ни говорио на саранама, само одпоји и смакне се да не смета, ваљда тако човек научио за време комуниста, а комунисти би ондак држали беседе , е да тако је то било ономад.Ал овај нови попа , мисим није био ни рођен док је стари ћопа ходао по земљи, па ти он ни не зна за те "наше" комунистичке народне обичаје. И тако заврши он једаред, а народу као да је пао неки камен са срца.

Враћамо се ми у капелу , улазимо , зима Бога ми, руке се смрзле , а на ципелама глине колко оћеш , све нако колач од глине око ципела, попа тресе ципеле ал немож да скине, а ја ни не марим, отпашће само.

Видим није му право , што је баш толко заглибио у глину, а кој му је крив кад је баш тео да беседи па се испо на хумку, мого је лепо и да стоји са стране.

Ту се ми мало угрејемо, а гробари увек имају добре ракије, ома крене крв и заборавиш и на кишу и на ладноћу и на бабу и на глину, ал јок попа никако да се помири с тим што је тако лепе нове ципеле замазо.

Гробари га нако меркају испод ока , па се смејуље, ал ћуте, лупежи су то.

Кренемо ми тако до кола, а он једнако се једи на глину. Уђемо у кола и вози мишко, кад је дошло да се растајемо , ја му велим штас једиш господине "иловача ни ја је неволем , ал таки нам посо."

Ето ја сам црквењак.