Све се мења, али неке ствари се понављају, рецимо ова криза. Ми ко да никад нисмо ни изашли из 90-их, таман мало уватимо ваздуха а оно рецесија, сад опет ко деведестреће , само фали она луда инфлација.Мада она ни не треба , сви су у кредитима, има да грцају наредних 10 година најмање.

Народ се устего, ко има - има , ко нема Бога моли да му поп не уђе у кућу. Кад зовем на телефон пола њих сутра обавезно "иде негде", истина има заиста много болесних људи, то је туга, сваки пети иде у Каменицу на институт, не питам се зашто.

"Ништа ново под капом небеском, што је било то ће опет бити" - каже књига проповедника, значи можемо по тој логици да очекујемо неки рат, криза је већ ту, режим опет снобовски, народ озлојеђен и у дроњцима.

У кафани седимо Лале , Циле , Мики и ја. Ја пијем кафу по обичају, Лале цуга неку ракијештину, ова двојица цевче обичну воду. Сви сложили неке киселе фаце . Листамо новине , ја покушавам да нађем неку будалаштину у новинама па да мало распалим диван, али новине су толико досадне да нема ни будалаштина, ови политичари само се сликују те отварају неке фабрике , те питају сељаке јесули се кокоши смрзле , те најављују велкачке промене само да се домогнемо те јевропе. Све у свему значи це витамин.

Кад улази Маки у кафану.

- Ди си Маки сунце те огрејало , та нема те месецима?

- А ево јуче сам стиго.

- Де си био , на Тајвану јопет , а?

- Ма не овај пут сам ишо у Румунију.

- Тхе , па и ниси био тако далеко, зар те те твоје Швабе плаћају да идеш и у Румунију, штас тамо радио?

- Па исто ко и у Кини и на Тајвану и у Русији.

- Значи и Румунима требају те нове технолозије.

- Хм , право да ти кажем , неезнааам.

- Како не знаш јадан ?! - Улете Циле .

- Па ето .

- Ма добро , а шта иначе има у Румунији, ајд седи причај нам, нама је сад и Румунија преко света.- Пита Лале.

- Био сам тамо неких недељу ипо. У Трансилванији.

- У је , а јес видо Дракулу?

- Хахаха, нема Дракуле. Само Румуни.

- И шта раде Румуни, како је њима у Јевропи?

- Пази , ја сам њима подесио погон , који у сат времена обради 60 оваца , а они имају капацитет за 16 оваца недељно.

- Па који ће им онда те швапске справе, мислим што те Шваба тамо слао?

- Па ето , тутнули им европљани паре и они сад отварају погоне и траже људе за посао, а немају људи, значи запошљавају било кога.

- Дааај не сеее*иии .

- Озбиљно- Наставља Маки у свом уобичајеном лежерном и опуштеном тону своју причу- Добили су огромне новце од европе , покренули су фабрике, немају довољно радника, немају стручно оспособљен кадар, на крају немају ни потребу за тим фабрикама , јер они ни немају толику производњу.

- Па што су им онда дали те паре, боље да су их дали нама- Виче Циле.

- Шта знам , ваљда због Руса.

- Па и то што кажеш , има логике- Каже Лале.

- Ма какве логике - Дере се Мики - Нема логике, каквих Руса , Румуни су већ у НАТО-у , дали бре будалама кинту а ови немају појма бре !

- Добро и шта још има у Румунији , јес био код њијех у цркви? - Питам.

- Е јесам црквењак, ја ошо у 8 ујутро , видим пише литургија у 9 , ја мало прошетам ко велим има каде, дођем 15 до 9 дошле неке бабице и већ седе, а они имају оне клупе нако ко код шокаца, а ја стао тако на средину негде цркве, реко нећу ја да седим , ја сам Србин, шта знају Румуни шта је подвижништво. И стојим ја тако, стојим , а Румуни почели литургију, а народ само пристиже, прво сви поседаше по клупама који су дошли затим се попуни део цркве до олтара , затим средина где сам ја стајао , затим улаз тако да више нисам могао ни да изађем да сам хтео. Онда почеше Румуни да певају иљаду пута "Домње милујеште" (Господе помилуј) , брате никад краја , отегну се та литургија до подне једва изађох тако око дванес.

- Ма то мора да је била архијерејска - Велим.

- Е па није, служила нека два сеоска попа- Вели Маки.

- Ма дај , бре, ди бре два попа да служе од 9 до 12, па и код нас је сад недељом  у току поста Василијева литургија, мало дужа , неких 15-20 минута , ал није до 12- рекох.

- Није мајке ми, до 12 су служили , два обична попа , једва сам одстојао, видим ја онда шта ће њима све оне клупе по цркви.

- Добро , добро , ман се тих црквењачких прича, него вако како живе , како се веселе- Пита Лале.

- Види имали смо неку тамо прославу , поводом отварања те фабрике, и кад чујем ја иде мелодија "играле се делије на сред земље Србије" , реко ево и ови су почели да нас краду, и дође ми један Румун и почне да ми прича на лошем енглеском о тој песми, а ја плано, шта сад ти ту мени објашњаваш , то је бре наша музика ово оно. А каже Румун "Па да ја сам хтео да ти кажем како је то ваша музика, и како ми ту песму јако овде волимо, и видиш сви играмо уз њу, а зовемо је СРБА", ето а ја се био наједио сад ће реко да ми соли памет ко и сви ови остали суседи како је то њихово а не наше.И стварно сви играју уз СРБУ и јако се веселе.

- Хм Срба , добро је , макар нас Румуни поштују и воле.

- Ма ди бре, они нас воле, па њиова власт је сад кочила нашу кандидатуру , еј бре кандидатуру за јевропу ,знаш ти шта је бре кандидатура бре, тражили су  бре нека права за оне доле индијанце , оне Влахе што гатају на катанац.- Виче Циле.

- Циле зачепи, разбићу ти њушку! Моја баба је Влајна и нису ти то индијанци то је све наш народ- Издера се Лале- Него то су ови политичари нешто мували да изгледа како је ето тешко да се добије та глупа кандидатура, има дил овај наш са тим Румунима, кад год је у Србији густо он бега у Румунију.

- Е јес Лале потпуно си у праву и ја сам тако нешто мислио- Каже Циле , ко бајаги слажући се да не би добио по њоњи због индијанаца.

- И како те отправише Румуни , јесу те зезали ко Руси да нису браћа са нама? - упитах.

- Баш напротив, оно сам у Русији налетео на неке анархисте , па кад сам реко ди сте браћо они ме после зезали , ал овде нисам ништа казиво, него су сами Румуни мени викали да смо ми браћа и да смо увек били у добрим односима и да је најбоље тако и да остане.

- АХА , а што онда задиру у нашу цркву и крајину , шта бре , као браћа а овамо и они ко и остали!- Дере се Мики.

- Па незнам ,то је нека политика, можда их ови са запада хушкају, али народ је баш како да кажем онако ко наш председник просрпски оријентисан.-Рече Маки

- Човече можда је наш просрпски председник уствари Румун !- Смеје се Лале.

- Пре ће бити да је индијанац, хахахаха. - Додаје Циле да би се ушлихто Лалету и наравно опет је забрљавио.Лале се намршти и ућута. А Маки да прекине њихову чарку настави са диваном.

-  Отправили су ме Румуни , нако срдачно, ја их питам кад сам одлазио, оћете ли ви знати да укључите ове машине кад ја одем, а они слежу раменима, каже ми њихов директор а колико тебе Шваба плаћа, ја му кажем , а он каже ево ми ћемо ти дати дупло да останеш код нас...

- И?

- И ?!!

- И , шта ти ?!! - повикасмо сви.

- Па што би ја остајо тамо , кад ми је овде најбоље.

Ми га сви забезекнуто гледамо , ја мислим да смо сви мислили "КОЈА БУДАЛЕТИНА ОВАЈ МАКИ" .

- Попе ја би нешто да питам !

- Питај ћери.

- А шта ја да радим са оном свећом од прошле године, јел се ваља да је запалим поново или да је бацим?

- ... хм, па запалите је , мислим намените је неком покојнику и запалите је...

- Али то је свећа од славе , јел смем ја то тако?

- Па што не би смела, само је запали и намени је некоме.

- Аха , е још нешто би да питам , мени је остала водица од прошле године, нисам је потрошила шта са њом да радим ?

- Па потрошите је .

- Како да је потрошим имам буренце од 5 литара ?

- 5 литара ? ? !

- Па да, ја сам вазда досипала и сад имам 5 литара .

- Па немојте више досипати.

- Аха , значи ваља се да се то ове године троши или могу ја то да помешам са новом водицом?

- Па немојте, имајте ову сад што смо освештаи за ову годину , а ту стару узмите и залијте башту , свих 5 литара, тако ће бити најбоље.

- Аха , јаој како сте ви духовни , све знате да ми одговорите...

- Ето , ми сад морамо да идемо даље ... чекају нас људи ... мислим ... ајд збогом !

Следећа кућа. Исто освећење водице за васкрс. Снаша исто има да пита...

- Ја би оче нешто да питам.

- Питај.

- Ја би постила ову недељу јел има причешће у цркви ?

- Па има , имате средом и петком ујутро око 9 и имате суботом у 8 и недељом редовно у 9 .

- Е , а ја јел могу онда да постим до среде па да се причестим ?

- Па било би лепо да постите кад сте решили макар ту једну седмицу.

- А , да , него кад се причестим , како онда поново да постим ?

- Хм, па ви се онда причестите у суботу, јел може тако ?

- Па добро , ето тако ћу онда . Него хтела сам још нешто да питам, ја сад немам пара да вам платим , па сад незнам ...мислим ...

- Ма добро то, нема везе ...други пут ће бити .- Процеди господи себи у браду.

- А ми смо јуче кад смо почели да постимо побацали све месо што смо имали у фриждеру и саламе, видите како ми то строго постимо.

- Молим ?!

- Па да ми смо то што се може укварити све бацили на ђубар.

Господин је гледа у чуду  , није му баш јасно о каквој је строгоћи ту реч.

Следећа кућа. Исто освећење васкршње водице.

- Оче , ми се стварно извињавамо , ево овај пут само толико немамо више( 200 динџи) , али доћиће муж до цркве донеће још.

- Нема потребе, разумем, криза је.

Следећа кућа, заправо трећа кућа од оне где се бацају саламе на ђубар.Исто се свешта водица, деца у дроњцима, у кући нема струје , хладно је нема ни огрева, а нема изгледа ни хране. Жена и муж око 40 година, суви ко грана , деца жгољава, кућа оскудна , намештаја скоро и да нема, свукуда су некакве крпе на вратима на прозорима нагуране ваљда да им не буде превише хладно.Жена на крају вади неку сићу да да господину , он одбија , она се још мало снебива па враћа назад у џеп, муж погнуо главу, сиротиња је данас бити срамота, убица и лопов изгледа није.

Следећа кућа . Једна од оних имућнијих, али ове године утањили нешто са кинтом, нуде нас соковима, неким посним колачима, ракијом виљамовком, свим и свачим али пара нема.

- Јао господине како је криза ударила , ето ми баш тако размишљамо како ове године нећемо моћи ни на море отићи, а муж каже да би могли макар у неку бању, а ја баш неволем те бање. Поједе нас ова криза , сад смо за гас платили ове године преко 100 иљада, а како се ви грејете?

- Имамо централно у парохијском , шта знам није много , тако око 8 иљада месечно.- Каже господин .

- Па дааа ал скупи се то , видите ви како су сад и зиме некако дуже , никад краајааа , никад . ( ово последње "никад" рече некако одсечно као да ће тиме убрзати тај крај зиме) 

- А тешко је ето , кризна времена. - Додаје господин

- Јесте , ми смо баш неки дан сину платили генералку на колима , па то је скупо ко црни ђаво , а мораш због регистрације, ал скуууупооо , ужас.

- Ето , шта ћеш ...

Следећа кућа , а то је код Милета шибицара. Миле шибицар је попалио пола бивше Југе , и одлежо у ћорки неких 10 година сад се скрасио , нашо неку рускињу и рускиња инсистирала да попа долази у кућу.

- Помози Бог.- Каже рускиња , нако меко , како они говореду.

- Бог помого.

Освештамо водицу , рускиња и Миле стоје лепо мирно , а потом рускиња тутне мени неку кинту , а Миле се керебечи. А рускиња се љути на њега, ал га чини ми се ипак воле таквог какав је, а можда га и неволе ал нема бољег.Некако ми се чини да се те рускиње очас посла удају, па и ове друге рецимо албанке или румунке, а ове наше све ко неке фрајле , ако није Шваба ил Енглез неће да се удаду.

- А је ли попе .- Оте се Милету-идел посо ?

- Ево полако приводимо крају за данас .-Вели господин.

А Миле се опет керебечи, господин не зна Милета ни ко је ни шта је , па га се ни не дотиче питање. Ал мене се дотиче, јер га знам.

- Шта је Миле , ти више немаш посла.-Велим.

- Немам , криза је, док је народ имо пара и ја сам имо , сад више нема нико.-Рече Миле и умре од смеха.

Идемо даље. Следећа кућа. Опет иста прича , шта се ради са свећама од прошле године, ваља ли да се поново запале...