- Попе ја би нешто да питам !
- Питај ћери.
- А шта ја да радим са оном свећом од прошле године, јел се ваља да је запалим поново или да је бацим?
- ... хм, па запалите је , мислим намените је неком покојнику и запалите је...
- Али то је свећа од славе , јел смем ја то тако?
- Па што не би смела, само је запали и намени је некоме.
- Аха , е још нешто би да питам , мени је остала водица од прошле године, нисам је потрошила шта са њом да радим ?
- Па потрошите је .
- Како да је потрошим имам буренце од 5 литара ?
- 5 литара ? ? !
- Па да, ја сам вазда досипала и сад имам 5 литара .
- Па немојте више досипати.
- Аха , значи ваља се да се то ове године троши или могу ја то да помешам са новом водицом?
- Па немојте, имајте ову сад што смо освештаи за ову годину , а ту стару узмите и залијте башту , свих 5 литара, тако ће бити најбоље.
- Аха , јаој како сте ви духовни , све знате да ми одговорите...
- Ето , ми сад морамо да идемо даље ... чекају нас људи ... мислим ... ајд збогом !
Следећа кућа. Исто освећење водице за васкрс. Снаша исто има да пита...
- Ја би оче нешто да питам.
- Питај.
- Ја би постила ову недељу јел има причешће у цркви ?
- Па има , имате средом и петком ујутро око 9 и имате суботом у 8 и недељом редовно у 9 .
- Е , а ја јел могу онда да постим до среде па да се причестим ?
- Па било би лепо да постите кад сте решили макар ту једну седмицу.
- А , да , него кад се причестим , како онда поново да постим ?
- Хм, па ви се онда причестите у суботу, јел може тако ?
- Па добро , ето тако ћу онда . Него хтела сам још нешто да питам, ја сад немам пара да вам платим , па сад незнам ...мислим ...
- Ма добро то, нема везе ...други пут ће бити .- Процеди господи себи у браду.
- А ми смо јуче кад смо почели да постимо побацали све месо што смо имали у фриждеру и саламе, видите како ми то строго постимо.
- Молим ?!
- Па да ми смо то што се може укварити све бацили на ђубар.
Господин је гледа у чуду , није му баш јасно о каквој је строгоћи ту реч.
Следећа кућа. Исто освећење васкршње водице.
- Оче , ми се стварно извињавамо , ево овај пут само толико немамо више( 200 динџи) , али доћиће муж до цркве донеће још.
- Нема потребе, разумем, криза је.
Следећа кућа, заправо трећа кућа од оне где се бацају саламе на ђубар.Исто се свешта водица, деца у дроњцима, у кући нема струје , хладно је нема ни огрева, а нема изгледа ни хране. Жена и муж око 40 година, суви ко грана , деца жгољава, кућа оскудна , намештаја скоро и да нема, свукуда су некакве крпе на вратима на прозорима нагуране ваљда да им не буде превише хладно.Жена на крају вади неку сићу да да господину , он одбија , она се још мало снебива па враћа назад у џеп, муж погнуо главу, сиротиња је данас бити срамота, убица и лопов изгледа није.
Следећа кућа . Једна од оних имућнијих, али ове године утањили нешто са кинтом, нуде нас соковима, неким посним колачима, ракијом виљамовком, свим и свачим али пара нема.
- Јао господине како је криза ударила , ето ми баш тако размишљамо како ове године нећемо моћи ни на море отићи, а муж каже да би могли макар у неку бању, а ја баш неволем те бање. Поједе нас ова криза , сад смо за гас платили ове године преко 100 иљада, а како се ви грејете?
- Имамо централно у парохијском , шта знам није много , тако око 8 иљада месечно.- Каже господин .
- Па дааа ал скупи се то , видите ви како су сад и зиме некако дуже , никад краајааа , никад . ( ово последње "никад" рече некако одсечно као да ће тиме убрзати тај крај зиме)
- А тешко је ето , кризна времена. - Додаје господин
- Јесте , ми смо баш неки дан сину платили генералку на колима , па то је скупо ко црни ђаво , а мораш због регистрације, ал скуууупооо , ужас.
- Ето , шта ћеш ...
Следећа кућа , а то је код Милета шибицара. Миле шибицар је попалио пола бивше Југе , и одлежо у ћорки неких 10 година сад се скрасио , нашо неку рускињу и рускиња инсистирала да попа долази у кућу.
- Помози Бог.- Каже рускиња , нако меко , како они говореду.
- Бог помого.
Освештамо водицу , рускиња и Миле стоје лепо мирно , а потом рускиња тутне мени неку кинту , а Миле се керебечи. А рускиња се љути на њега, ал га чини ми се ипак воле таквог какав је, а можда га и неволе ал нема бољег.Некако ми се чини да се те рускиње очас посла удају, па и ове друге рецимо албанке или румунке, а ове наше све ко неке фрајле , ако није Шваба ил Енглез неће да се удаду.
- А је ли попе .- Оте се Милету-идел посо ?
- Ево полако приводимо крају за данас .-Вели господин.
А Миле се опет керебечи, господин не зна Милета ни ко је ни шта је , па га се ни не дотиче питање. Ал мене се дотиче, јер га знам.
- Шта је Миле , ти више немаш посла.-Велим.
- Немам , криза је, док је народ имо пара и ја сам имо , сад више нема нико.-Рече Миле и умре од смеха.
Идемо даље. Следећа кућа. Опет иста прича , шта се ради са свећама од прошле године, ваља ли да се поново запале...
