Много је званих...

Један дан Бата Рено се вратио са Дунава , провео је тамо око 10-ак година пустињског живота. Напрасно је нестао и тек после две године смо сазнали да је на Дунаву у некој бараци , лови рибу , плете мреже и дангуби.
Бата Рено је иначе био заслужни грађанин у времена она када је романтичарски патриотизам заносио најжешће момке и одводио их на ратиште где су најчешће губили главу а заслугом оних других који не знају за романтику.
Они други су сада успешни бизнисмени , пословни људи , угледни чланови садашњег друштва.
Бата је имао пара као салате , возио скупа кола, плаћао скупе курве у скупим хотелима , јер је Бата Рено био предратни поштени лопов и часни мафијаш.
Бата Рено никада никога није ударио ако овај то није заслужио, неки су код Бате заслужили метак , али их Бата није ни тако, јер Бата је имао велико срце .
Смејали смо се као клинци када бисмо видели Бату Реноа у градском бусу да устаје некој бабици да ова седне, ми млађи то нисмо чинили , али Бата је стара гарда , никада не би прошао поред комшије а да му не каже добар дан и ко год би му се обратио за помоћ добио би је, старије је поштовао као родитеље и тако се са њима опходио а млађе је гледао као своју децу ( коју никад није имао) свима би делио савете и надугачко моралисао.
Бата је своје одробијо у Митровици још пре 80-их година, прича се да је заклао човека , али нико га никада није смео питати да ли је то истина.
Код Бате су на стан долазили сви револуционарни опозиционари и каснији носиоци демократских власти, јербо је Бата имао добре везе са подземљем и био је веома поштован и угледан друг члан подземља.
Бату Реноа нису убили и то је начудније у његовом животу, јер из његове генерације мало је живих кримоса.
Бата је обишао пола света а опет се вратио овде .
Случајно сам сазнао да Бата долази редовно код једног фрушкогорског калуђера већ више година уназад , да се код њега исповеда и причешћује , никада не бих помислио да би Бату могао срести у Цркви. Кад вратим филм уназад капирам да уствари немам појма ко све може бити Хришћанин , јер по мојим људским критеријумима многима није место у Цркви, али Божији критеријуми су другачији , сећам се тако смо у једном кафићу пре 15-ак година водили жучну полемику о вери и комунизму , о Косовском боју и његовом смислу или бесмислу и тада су ме неки моји тобож пријатељи прогласили утопистом и будалом, Бата је седео за суседним столом , био је на неком краћем одсуству са ратишта , седео је сам и пажљиво слушао нашу причу , то сам приметио , али сам мислио да један кримос нема довољно мозга да схвати те приче а и ако има што би га било брига. На речи једног мог пријатеља како ја залуђујем људе средњевековним причама и како је Бранковић био у праву а Лазар да није био нормалан , Бата се окренуо према мени и само ме значајно упитао шта ја радим у друштву тих левичара .
Они су се скаменили и показали своје право кукавичје лице( сви су устали један по један , подвили реп и отишли) а мени је било необично да ми се Бата Рено обрати тек тако изнебуха.
Бата ме је тад позвао за свој астал , причали смо пар сати о свему и свачему а највише о политици, нисмо причали о вери нити је он показивао некакво интересовање за такве разговоре.
Необично је то да такви људи крију дубоко у себи неку религиозност и да је ретко показују , споља делују као сувопарни рационалисти или чак атеисти . Схватио сам да је за њих светиња светија него мени који сам свакодневно у близини светиње. Капирам да би на страшном суду њихово држање било и људскије и Хришћанскије од мога. Ти људи већ сад стоје на страшном суду , а нама који свакодневно конзумирамо веру , прича о страшном суду је неко далеко будуће време, које мислимо ми можда нећемо ни доживети, ставиће нас Мухамед под свој турбан и некако прокријумчарити у џенет , то ми подсвесно мислимо , док су нам уста пуна верских прича и туђих поука.

Мистерија је зашто је Бата Рено отишо на Дунаво и живео 10 година као пустињак.
Још већа мистерија је зашто се Бата Рено вратио из пустињаштва.
По селу се прича да је отишо на Дунаво да се сакрије од власти, да се склони док протутњи "револуција" , да се уплашио нових криминалаца и једноставно побегао , неки веле да је уцењен од власти да се склони , а неки просто мисле да је пуко.

Тек један дан седео сам тако пред Црквом и досађиво се дође Бата Рено , пешке, без бесних кола, без ћелавих пратилаца, сам самцијат и пешке...
- О брате Црквењак та ди си ти ?
- О Бато од куд тебе ?
- Требају ми неке инфомације Црквењак.
- Реци брате каке.
- Треба да ми погледаш у књигама крштених једно име и годину крштења.
- Ајд самном , саћемо погледати.
Нађемо ми тефтере за тих пар година када је Бата реко да се могло десити то крштење и после сат времена тражења нађемо то име и презиме , у питању је једна девојчица од старости две године.
Бата запише све информације , а мени ђаво не да мира, све ме црне мисли салателе, реко да неће некога да убије , ипак је то кримос. Упитах га најзад после неког мањег премишљања за чега му требају те информације, ипак није Црква обавештајна служба па кад већ тражи информације да ми објасни.

Бата очигледано није желео да се сазна то што је наумио , али неимајући куд рече ми о чему се ради. Наиме на ратишту је имао штоно каже Балашевић друга до гроба и хроничну упалу зглоба , а тог друга гроб је однео мало раније него се очекивало. Друг је пак имао ванбрачну заједницу са једном Маџарком која је родила ту ћеркицу и крстила је у православну веру , али су велика сиротиња и Маџарка се разболела од брига , добила је рак и сад умире . Некако је до Бате дошла ова информација и он је напустио своју пустињу , дошао у свет да своју имовину препише ћерки свог покојног друга , а потом се враћа у пустињу.
Оставио ме је без текста .
Размишљам шта би ја урадио у његовој ситуацији , али не видим себе да преписујем икоме своју имовину.
Бата се захвалио на добијеној адреси и "замолио" ме да ћутим о овоме, и ја сам ћутао три године , ко заливен , ипак ме је замолио , ни сад ја не би проговорио да ми нерече тај фрушкогорски калуђер како је пре пола године опојао Бату Реноа , великог приложника манастира , Србенду и Хришћанског крими пустињака.
Ипак већина кримоса прилоге даје због гриже савести ,али овај кримос је био покајани разбојник са десне стране крста.

 

Легални финансијски токови у СПЦ


Дошо господин попа с годишњег, треба поправити црквењачки буџет некако а никакви дешавања на видику у скорије време нема у тефтеру прибележених. Дође ми понекад да измишљам требе и упишем у тефтер , па тако размишљам како би то било да рецимо упишем рецимо Јанко Јанков слави завет свету Петку , те му ондак ја и господин банемо кући а он човек ни не зна да слави ... ал неиде тако, све је у Божијим рукама па чак и ми црквењаци.

Седим тако кући и бавим се нишчим, кад после пар дана зове госн попа вели имамо једну сарану. Штоно реко народ док неком не смркне црквењаку не сване. Сав хепи отрчим на мом тротинету до господина спремимо се и одемо те обавимо сарану. Муштерије задовољне , баба је ионако имала преко 90 година , али да плате ни говора.Обећали попи да ћеду доћи сутра. Од тог обећања прође тако једно недељу дана дође на ред и друга сарана а они први се не појављују. Кад и ови други дадоше обећање господин већ нервозан а немож ништа .
Тако две саране обавимо о свом грошу, а после недељу дана имадосмо једно крштење , међутим ни ту се нешто не овајдисмо, но то нам не би жао пошто је нека сиротиња у питању. Две недеље тако прођоше од попиног повраћаја из туризма а белог динара не видех. Потом прође и једно венчање где једва неку цркавицу напабирчисмо а и то је сазнало цело село ко да смо добили на лутрији иако искрено да кажем вако у поверењу кум је једва одрешио кесу а младожења чим се исликово одма је шмугно из Цркве ни довиђења није реко. Видим ја да господин није у елементу па реко да му предложим за следећи догађај да ја преговарам око плаћања. Он се мало вајко те оће-неће и на крају пристане. Ајде - вели он мени- овај пут ти преговарај па ако буде неке вајде онда ћеш ти вазда преговарати.
Иначе венчања се састоје из три дела , први део је сам чин венчања који траје од 20 минута до пола сата све зависи од попа,а други део је фотографисање са младенцима који траје исто толико у зависности од фотографа, и трећи део је вијање по цркви кумова и младенаца да плате венчање. Овај први део венчања никада ми није тешко падаo, други део ми је увек најтежи а трећи ми је занимљив јербо тад најбоље сазнам каки су ми мештани.



Тако једног лепог дана дође у порту један чича , паор , нако један од имућнијих, сав се нацифро тражи господина.

- Шта вам треба господин? - питам ја.
- Тео би нешто с њим да диваним.
- Јел да се исповедиш или да заказиваш нешто?
- Та шта имам ја да се исповедам кад нисам ништа згрешио, нормално оћу сину да закажем венчање.
- Аха значи венчање ?
- Та да.
- Па ево саћемо да га закажемо , ајд замном.
Отворим ја тефтере припремим једно пет оловака да изгледам важнији , узмем књигу венчаних као да ћу нешто да пишем тамо и узмем онај лист што се попуњава ко је ко и одаклен је и ди је крштен и да ли је, и ко је кум а ко младожења а ко су им родитељи и тако то.Све ја по реду али на тенане питам чичу а он одговара још полаганије све некако достојанствено ко да жени принца од Монака а не сина паорскога.
Е кад дођосмо до плаћања видим ја он би одма да му ја кажем колико то стоји па да се мало ценка , али нећемо се играти више тако по старим правилима.
-Јели чича то ће бити нако мање венчање како чујем у селу да се дивани?
- Ма ко то вели , да му ја *** ?!!
- Та шта знам , био сам јуче код Милета у кафани па чујем тако људи диване ...
- Е вала нека они *** колико год оће , али ја мом сину нећу правити сиротињску свадбу.
- Та добро шта се ома једиш , нисам те ја мислио вређати , него ко велим ако је тако...
- Ништа није тако да знаш , лажу кере сеоске , имаћу госте и из Америке а са њине стране (тј.младине) доћићеду њих 200 гостију а са наше још више...-излете се чича
- Уф па то мора да пуно кошта ?
- Нека кошта шта кошта!
- Онда вам неће бити пуно да дате и нама за Цркву неку цркавицу?
- Реци ти мени колико треба и немој ми ту сад увијати. - дрекну чича.
- Та шта знам , немамо ти ми ценовник зате ствари , то је ваша добра воља , ако немате сад , можете ви ...
- Шта бре немам сад , ево - И извади чича све црвене које је имо код себе и метну на астал .
- Полако бре чича , биће то пуно.
- Е вала неће бити пуно. Толико ја дајем за венчање мог сина , и немој да чујем по селу после да си причо како за Цркву нисам дао ни пребијене банке , ко што умеш да причаш.
-Не брини чича нећу , ја само причам онако како јесте , а сад јесте да није тако.
И тако оде чича сав пун себе и нарогушен .


Следеће венчање дођоше ми млада и младожења и младожењин отац.
- Помаже Бог - веле они мени.
- Бог помогао.
- Ево ми би да закажемо венчање .
- Ево саћу ја да припремим тефтере.- И отворим ја све књиге које су се нашле на столу као нешто треба у њима да видим , па гледам , гледам. - А извинте за кад је то венчање планирато?
- Та ми би сад у суботу у 14 сати.
-Ууууууу не знам како ћемо сад то , то је црвено слово , знате господин ујутро служи литургију а после подне му долази нека делегација , та стварно не зна да ли ће то моћи.
- Ајде црквењак види , немој сад да нас стављаш на муке, па све смо заказали и ресторан и госте , све живо , како сад да отказивамо ?
- Хм, не знам стварно шта ћемо сад, а велите и ресторан сте заказали?
- Па да већ смо и капарисали унапред и узели смо и конобаре све је заказано , како сад људима да откажемо они нам нећеду вратити новце.
- Е па јесте то је баш нако незгодно.
- А јел може та делегација да дође неки други дан ? -Улеће отац Младожење.
- А то неће моћи, знате то је једна врло важна државна делегација и они су се најавили још пре пола године.Ето да сте се ви најавили пре њих , ми би сигурно њих ондак померили.
- Па ко је знао пре пола године да ће бити свадба . - Излете се младожења, што ће рећи да је греда да се свадба што пре обави.
- Знате како неке ствари ипак треба млого раније заказивати.-Отежем га ја.
- Хм , та не знам шта сад да радимо црквењак.- Вели отац.
- Па не знам , мислим не би да вас уцењивам , али можда ако бисте оставили и господину неку капару , знате каки су попови , можда он ондак то не би одбио.
- Ајде , ајде молим те црквењак узми ти ево ти капара и реци господину да си ти узо паре унапред па сад немош да вратиш.- Вели отац и извади повећи бунт новаца.
- Јао па немојте молим вас , та како ћу ја сад то , мислим мож господин да ме најури .
- А ево црквењак узми ову ракију па му однеси кажи ти њему да се ми ето извињавамо , али тако је искрсло.
- Ајд , видећу некако да то изведем, али немојте се млого надати , а ако све буде како треба јавићу ја вама за сат или два , јел у реду ?
- У реду је црквењак , у реду је.
И одоше, ја прошетам мало око Цркве , одем попијем кафу, седнем запалим једну и позовем их :
- Ало, црквењак је овди.
- Реци брате шта си урадио ?
- Пази , попа је реко да може , али само да скратите сликовање , јер то обично најдуже траје како би он мого да стигне да се види са делегацијом.
- Ма нећемо ни довести фотографа у Цркву , нема никаквих проблема, фала ти брате црквењак, рачунај да смо ти дужни за ово.
- Та нема на чему, и ништа ми нисте дужни.

После пар недеља долазе ми неки гастарбајтери, сви наши гастоши су наоко побожни углавном честити људи , али у суштини више сујеверни него верни, исто оћеду да закажу венчање, али пошто су људи у годинама јасно је и мени и њима да цркви нећеду дати ни цвоњка.
- Јели црквењак колико то кошта ? - Среза матори младожења у старту.
- Знате то је вако како да вам кажем Божја воља.
- Како мислиш Божија воља? - Збуни се старожења.
- Па ето тако.
- Ма колико је то новаца?
- А немамо ми цену за то.
- Па ти реци оквирно.
- Оквирно је етооо.... колико Бог хоће.
- А колико је то колико Бог хоће?
- Бог зна.
- Уф цквењак , ти си мало звекнут човек, ево теби 200 евра , ја сад стварно не знам колико то Бог хоће , и ево ти још 50 евра да узмеш свеће за жртвеник , па ако сам погрешио колико то Бог хоће , макар да прислужим овим свећама, ето јел то доста?
- Доста , Божја воља!
Одоше .Тотално збуњени.

Још једно сам венчање заказиво и ондак је господин реко да је доста, да то не чиним више јербо су људи почели свашта да причају по селу а највише како је црквењак потпуно луд а попа му дао књиге да уписива, па вели ако дође до владике биће свашта.А то венчање сам вако заказиво:
- Ви сте отац младин?
- Да .
- Аха , а где је младожењин отац?
- Нема га , умро је.
- Аха, добро , значи неће то бити велика свадба?
- А што питаш?
- Знаш , ми имамо одма после венчања молебан за здравље , па ће ту доћи доста болесних људи па реко да не чекају.
- Неће бити велика свадба , биће нас тако око 40 све укупно.
- Аха , а јесте ли ви већ све заказали у општини и ресторану?
- Јесмо .
- А реци ми ако није тајна , колико вас је изашао ресторан , наиме мој сестрић би требо сад за који месец да се венчава па се распитује тако оквирно да зна?
- Па види 15 евра по особи , али све са салом и аранжманима .
- Па није то много , а ?
- Па и није, мислим да је већа свадба било би али вако за мању није много.
- А реци ми колико сте плаћали конобаре?
- 60 евра .
- Све конобаре 60 евра?
- Неее , сваки конобар је по 60 евра. - насмеја се отац младе.
- Хм, то ми је некако много.
- Па јесте али шта да радиш.
- Па ништа, него ево овако сад смо пописали све податке , и остаје још само да се договоримо око даривања Цркве тј. попа, ајде да не подцењујемо попа , ипак рецимо није за поредити један поп и један конобар, мислим немојте ме погрешно схватити не подцењујем ја конобарско звање, сваки частан посо је за похвалу но ипак свештеник је свештеник. Тако да ако сте за конобаре издвојили 60 евра ето ви се равнајте наспрам тога, мислим да не подцењујемо свештеника, јел.
- Пази мајку му црквењак , видиш никад нисам на овај начин размишљо , а у праву си , стварно ако смо конобаре платили 60 евра како онда попу да дамо три иљаде што смо мислили испада да је поп јефтинији и мање вредан од конобара , а без попа ни нема венчања.
- Па да, у праву си .

 

 

 

 

 

 

 

Није лак живот нас црквењака



Попа ошо на годишњи , нема га већ две недеље, а новчаник се утањио . Ови моји у селу вазда миследу да сам пун ко брод , јербо сматрају кад господин има пара имам и ја, а не виде да господин вози двоја кола а ја бицикли.
Зато нерадо тражим помоћ у селу , не вреди објашњавати...
Што би реко народ :"Усе и у своје русе" тако је мислим најпаметније.



И смислио сам ја неки мали бизмис за тај посни период кад господин оде нa море или у бању или већ где да се одмори од парокије. Направим тако неке сувенире па ондак однесем код мог другара оца Макарија , а он све то узме иако мислим да му то уопште и не треба , ал ето чисто да ми учини.
Него овај сам пут толико декинтиро да ни за пут нисам имо новци.
Седим тако и мислим шта да радим.А што више мислим то све мање решења на видику.
Обично кад сам у таким ситуацијама ја се ондак сетим и да читам мало Библију и тако те поповске књиге.Таки смо ми Срби без невоље нема Богомоље.
Узмем ти ја неку књигу дуовну и читам , читам , чито сам док нисам поштено огладнео, ајд реко да нешто једем, ја у флиждер а оно само сланиница, пу, шта сад да радим, у сред среде не могу јести сланиницу, та нисам ја онај поп из прича што једе сваки пут у неком другом селу сланиницу на велики петак. А посно немам ништа. Да закољем кокош , није посна, да усирим млеко сир није постан, кромпира нема , парадјз прошо , нема ништа.

Ништа кад си гладан и кад немаш ништа, најбоље је тад молити се Богу .
И тако станем ја пред икону и помолим се Богу , а ни сам не верујем да то што сам иско да ћу добити , уосталом ко сам ја да би ме Бог слушо...
Нема везе , Србин и ако није дуован ал јес тврдоглав а и то ће ваљда Господ Бог да му урачуна у неко добро дело.

Устанем раном зором , имо сам 100 динари у џепу и кренем ти ја на пут , а ти новци нису довољни ни за аутобусну карту, ма реко стопираћу па нек ми ваду бубрези шта ме брига , наиме чуо сам ти ја да неки тако стопирају па се никад не вратеду кући одвезу их негде и онда им изваде бубреге или тако нешто.

Идем шором раном зором до аутобусне станице , ма реко саћу да купим цигарете за ових сто банки шта ме брига, кад иде пита некиде и тефсија.




И таман ја на неких 100 метери до киоска кад испред мене стоји неки папир. Погледам учини ми се да је новац, сагнем се оно новац, погледам око себе , нигди живе душе , ја сам самцијат, узмем новци погледам кад оно 600 динари нако згужвано - у реко сад могу да купим и цигаре и новине за успут да видим шта се ради од државе , јесу ли је коначно упропастили а и за пиво једно ће бити пара .
И таман ја кренем према кисоску а некако се у том моменту осетим ( сад да не лајем пред децом) као издајица нека.
А ондак се сетим да сам се помолио Богу јуче , па ко велим и ако јесте и ако није од Бога ајд да не будем то што нећу да лајем.
Ништа станем ја уредно на станицу , нако ко прави, кад утом нама стигне автобус. Уђем ти ја у автобус ко прави и још и седем , платим карту и остане ми нешто ситно , таман за још један превоз до намастира.
Некако ми се све то учини ко да се и не дешава мени него неком другом или као да још спавам...



Стигнем где треба изађем на станицу и одем до железничке станице реко тако ћу ти ја брже и јептиније до намастира , ал на станици нема оне жене што продаје карте , та ди сад да узмем карту ...како да сазнам де стаје тај воз , нераду ни информације ники шалтер још није отворен, тотално сам се збунио, стојим тако и гледам а вата ме трема да сам џаба довде дошо.
Утом иде један момак и вели ево иде воз за тамо и тамо ја за њим и све до перона и пре него ћу ући у воз погледам ди је тај момак да му се зафалим , кад њега нигде нема , мора да је већ ушо у воз.

Уђем у воз и седнем у празан купеј , никог живог , празан воз скоро, тако ти је то код нас , сад се сви возе са автом шта ће коме воз и још кукају како је криза.

Кад негде на по пута улази неки момак код мене баш у купеј и пита јел има места.Та ди да нема места кад је воз празан.
И таман што је сео , ома је почо нешто да таврља, а мени некако све непријатно поред њега , ни сам не знам зашто.А момак нако фин , кујтуран па углађен а прича нашироко и надугачко а све некако ме мерка испод очију а очи му чудне скроз ко да нису његове , некако лукаве , а опет по спољашњости реко би да је из неке честите куће , ма то је мени од оне ракије од синоћ што ми је доно комшо маџар ко зна како је он њу пеко , па ми се сад привиђају којекакве глупости.
Пита мене тај момак куд идем.
Реко идем у тај и тај намастир код оцa Макарија .
А он вели да је баш јуче био његов пријатељ код њега који редовно иде код Макарија и да вели како је Макарије ошо на неки дужи пут. И ондак ме пита а шта ћу ја тамо , а ја му кажем. А он мени вели да се не секирам јербо има у суседном селу један човек који се тиме бави па на вашарима продаје те џиџабиџе и да је најбоље да одма продужим тамо да не губим време.
И таман кад то рече устаде и оде.
Ја заустио да га приупитам како се зове та улица у којој живи тај човек , да се макар колико толико оријентишем а он се већ изгуби. Ја изађи из купеја да видим ди је ошо , ал њега нема ни на коју страну . Ди год се окренем нема га.Обишо сам и суседни вагон ал нема га.
Свашта нешто одјутрос, баш чудно људи се појављују и нестају ко неке утваре.
Е сад седем поново у купеј и размишљам се куд ћу и шта ћу сад. Ипак сам џаба крено на пут , а гори ми под ногама, сад се ни вратити нити ићи даље, просто ми мозак стао.



Воз стиже на станицу где се излази за намастир а ја ни да изађем ни да останем , изађем из купеја , станем у ходник , гледам , не знам ни шта да радим , нити кога да питам кад никога ни нема.
Ипак ни сам не знам зашто, приђем ти ја излазним вратима , кад однекуд се створи онај момак што ми је јутрос показо перон , ја му се зафалим за то , а он ни пет ни шест него вели ми :
"Данас је велики празник у манастиру том и том , биће много света , веле да ће и владика доћи па је отац игуман припремио велику свечаност".
Како он то рече мене сунце огреја.
А он само то рече и опет заћута ко да никад није ни говорио у животу.
Кад воз стаде ја ђипи за врата , нако српски јуначки отворим их и излетим. За даљи пут ми нису потребни никакви новци , а срећан сам ко мали мајмун јербо сад знам да је игуман у манастиру и ту је мојој муци крај.Окренем се да видим куд је тај момак окрено , мислим се вероватно кад то све зна и он ће у намастир, кад њега нема нигде , ни у возу ни ван воза опет ко да је у земљу пропо.
О Боже , мислим се у себи , боље да сам позајмио неке новце и преспавао данашњи дан.

Долетим ја у манастир ко звезда , иако је пут од станице до манастира око 8 километара нисам ни приметио како време пролази.Ја у манастир кад оно стварно видим велике су припреме у току, калуђери лете на све стране , приђем једном и упитам га јел игуман туј а он вели:"Ено га у Цркви", уф среће моје , трк у цркву.
Нађем ти ја њега , све протекне у најбољем реду.
Каже мени игуман :" Одлично црквењак што си дошо , ови моји смотани калуђери немају благе везе ни о чему , ти ћеш сад да ми помогнеш око организације , ти знаш те ствари."
"Ма оћу оче како да нећу " - велим ја сав хепи.

Свечаност је била слава намастира, био је и владика и великачка литургија архијерејска , то је она што траје по пар сати и нико је неволе, и било је света млого и попова је било и ђакона . И тако у сред литургије стојим ја за певницом а ђакони служе владику додају му трикирије и дикирије а он благосиља народ кога истина није било баш пуно али таман да попуни цркву. А ја се топим од среће , ем сам добио кинту , ем ћу се причестити иако сам грешан ( тако ми наредио игуман- вели :"има да се причестиш па таман да си доручково, ја разрешају" ) , ем велика свечаност којој се нисам ни надо и баш чудно да на данашњи дан згодим у намастир још кад би нашо неког попа да ме превезе до села ди би ми биЈо крај , хахаха , е баш је човек проклетиња , кад му Бог учини мало он би онда још нешто , кад му је добро брзо заборави на лоша времена.
Излази владика на царске двери са јужне стране прилази му један ђакон са северне други ђакон , погледам кад северни ђакон исти онај момак од јутрос што ми је реко за перон.Мрднем главом лево десно ко да сам мамуран погледам поново сасвим неки други човек.

Седимо после литургије под тремом манастира , пијуцкамо кафицу , диване владика и игуман и калуђери о свему и свачему , тек ће на једном из чиста мира игуман окренувши се према мени рећи :
"Анђели и демони су увек присутни у нашим животима, некада нам се даје да то сагледамо , а најчешће је то сакривено од нас божјом милошћу , али од нас самих зависи кога ћемо послушати анђеле или демоне , наш избор је на крају потпуно слободан иако се то можда у неким моментима чини као да није , но Господ никада не допушта наметање из духовног света човеку, тако и ми људи треба да се угледамо на Господа и да се не намећемо другима , да ценимо људску слободу коју је човеку лично даровао Господ Бог."

Дођох кућама тај дан срећан и задовољан , и не прихватајући ичије наметање седнем на праг отворим пиво и запалим једну цигарету.