Легални финансијски токови у СПЦ
crkvenjak | 25 Октобар, 2011 23:43
Легални финансијски токови у СПЦ
Дошо господин попа с годишњег, треба поправити црквењачки буџет некако а никакви дешавања на видику у скорије време нема у тефтеру прибележених. Дође ми понекад да измишљам требе и упишем у тефтер , па тако размишљам како би то било да рецимо упишем рецимо Јанко Јанков слави завет свету Петку , те му ондак ја и господин банемо кући а он човек ни не зна да слави ... ал неиде тако, све је у Божијим рукама па чак и ми црквењаци.
Седим тако кући и бавим се нишчим, кад после пар дана зове госн попа вели имамо једну сарану. Штоно реко народ док неком не смркне црквењаку не сване. Сав хепи отрчим на мом тротинету до господина спремимо се и одемо те обавимо сарану. Муштерије задовољне , баба је ионако имала преко 90 година , али да плате ни говора.Обећали попи да ћеду доћи сутра. Од тог обећања прође тако једно недељу дана дође на ред и друга сарана а они први се не појављују. Кад и ови други дадоше обећање господин већ нервозан а немож ништа .
Тако две саране обавимо о свом грошу, а после недељу дана имадосмо једно крштење , међутим ни ту се нешто не овајдисмо, но то нам не би жао пошто је нека сиротиња у питању. Две недеље тако прођоше од попиног повраћаја из туризма а белог динара не видех. Потом прође и једно венчање где једва неку цркавицу напабирчисмо а и то је сазнало цело село ко да смо добили на лутрији иако искрено да кажем вако у поверењу кум је једва одрешио кесу а младожења чим се исликово одма је шмугно из Цркве ни довиђења није реко. Видим ја да господин није у елементу па реко да му предложим за следећи догађај да ја преговарам око плаћања. Он се мало вајко те оће-неће и на крају пристане. Ајде - вели он мени- овај пут ти преговарај па ако буде неке вајде онда ћеш ти вазда преговарати.
Иначе венчања се састоје из три дела , први део је сам чин венчања који траје од 20 минута до пола сата све зависи од попа,а други део је фотографисање са младенцима који траје исто толико у зависности од фотографа, и трећи део је вијање по цркви кумова и младенаца да плате венчање. Овај први део венчања никада ми није тешко падаo, други део ми је увек најтежи а трећи ми је занимљив јербо тад најбоље сазнам каки су ми мештани.

Тако једног лепог дана дође у порту један чича , паор , нако један од имућнијих, сав се нацифро тражи господина.
- Шта вам треба господин? - питам ја.
- Тео би нешто с њим да диваним.
- Јел да се исповедиш или да заказиваш нешто?
- Та шта имам ја да се исповедам кад нисам ништа згрешио, нормално оћу сину да закажем венчање.
- Аха значи венчање ?
- Та да.
- Па ево саћемо да га закажемо , ајд замном.
Отворим ја тефтере припремим једно пет оловака да изгледам важнији , узмем књигу венчаних као да ћу нешто да пишем тамо и узмем онај лист што се попуњава ко је ко и одаклен је и ди је крштен и да ли је, и ко је кум а ко младожења а ко су им родитељи и тако то.Све ја по реду али на тенане питам чичу а он одговара још полаганије све некако достојанствено ко да жени принца од Монака а не сина паорскога.
Е кад дођосмо до плаћања видим ја он би одма да му ја кажем колико то стоји па да се мало ценка , али нећемо се играти више тако по старим правилима.
-Јели чича то ће бити нако мање венчање како чујем у селу да се дивани?
- Ма ко то вели , да му ја *** ?!!
- Та шта знам , био сам јуче код Милета у кафани па чујем тако људи диване ...
- Е вала нека они *** колико год оће , али ја мом сину нећу правити сиротињску свадбу.
- Та добро шта се ома једиш , нисам те ја мислио вређати , него ко велим ако је тако...
- Ништа није тако да знаш , лажу кере сеоске , имаћу госте и из Америке а са њине стране (тј.младине) доћићеду њих 200 гостију а са наше још више...-излете се чича
- Уф па то мора да пуно кошта ?
- Нека кошта шта кошта!
- Онда вам неће бити пуно да дате и нама за Цркву неку цркавицу?
- Реци ти мени колико треба и немој ми ту сад увијати. - дрекну чича.
- Та шта знам , немамо ти ми ценовник зате ствари , то је ваша добра воља , ако немате сад , можете ви ...
- Шта бре немам сад , ево - И извади чича све црвене које је имо код себе и метну на астал .
- Полако бре чича , биће то пуно.
- Е вала неће бити пуно. Толико ја дајем за венчање мог сина , и немој да чујем по селу после да си причо како за Цркву нисам дао ни пребијене банке , ко што умеш да причаш.
-Не брини чича нећу , ја само причам онако како јесте , а сад јесте да није тако.
И тако оде чича сав пун себе и нарогушен .
Следеће венчање дођоше ми млада и младожења и младожењин отац.
- Помаже Бог - веле они мени.
- Бог помогао.
- Ево ми би да закажемо венчање .
- Ево саћу ја да припремим тефтере.- И отворим ја све књиге које су се нашле на столу као нешто треба у њима да видим , па гледам , гледам. - А извинте за кад је то венчање планирато?
- Та ми би сад у суботу у 14 сати.
-Ууууууу не знам како ћемо сад то , то је црвено слово , знате господин ујутро служи литургију а после подне му долази нека делегација , та стварно не зна да ли ће то моћи.
- Ајде црквењак види , немој сад да нас стављаш на муке, па све смо заказали и ресторан и госте , све живо , како сад да отказивамо ?
- Хм, не знам стварно шта ћемо сад, а велите и ресторан сте заказали?
- Па да већ смо и капарисали унапред и узели смо и конобаре све је заказано , како сад људима да откажемо они нам нећеду вратити новце.
- Е па јесте то је баш нако незгодно.
- А јел може та делегација да дође неки други дан ? -Улеће отац Младожење.
- А то неће моћи, знате то је једна врло важна државна делегација и они су се најавили још пре пола године.Ето да сте се ви најавили пре њих , ми би сигурно њих ондак померили.
- Па ко је знао пре пола године да ће бити свадба . - Излете се младожења, што ће рећи да је греда да се свадба што пре обави.
- Знате како неке ствари ипак треба млого раније заказивати.-Отежем га ја.
- Хм , та не знам шта сад да радимо црквењак.- Вели отац.
- Па не знам , мислим не би да вас уцењивам , али можда ако бисте оставили и господину неку капару , знате каки су попови , можда он ондак то не би одбио.
- Ајде , ајде молим те црквењак узми ти ево ти капара и реци господину да си ти узо паре унапред па сад немош да вратиш.- Вели отац и извади повећи бунт новаца.
- Јао па немојте молим вас , та како ћу ја сад то , мислим мож господин да ме најури .
- А ево црквењак узми ову ракију па му однеси кажи ти њему да се ми ето извињавамо , али тако је искрсло.
- Ајд , видећу некако да то изведем, али немојте се млого надати , а ако све буде како треба јавићу ја вама за сат или два , јел у реду ?
- У реду је црквењак , у реду је.
И одоше, ја прошетам мало око Цркве , одем попијем кафу, седнем запалим једну и позовем их :
- Ало, црквењак је овди.
- Реци брате шта си урадио ?
- Пази , попа је реко да може , али само да скратите сликовање , јер то обично најдуже траје како би он мого да стигне да се види са делегацијом.
- Ма нећемо ни довести фотографа у Цркву , нема никаквих проблема, фала ти брате црквењак, рачунај да смо ти дужни за ово.
- Та нема на чему, и ништа ми нисте дужни.
После пар недеља долазе ми неки гастарбајтери, сви наши гастоши су наоко побожни углавном честити људи , али у суштини више сујеверни него верни, исто оћеду да закажу венчање, али пошто су људи у годинама јасно је и мени и њима да цркви нећеду дати ни цвоњка.
- Јели црквењак колико то кошта ? - Среза матори младожења у старту.
- Знате то је вако како да вам кажем Божја воља.
- Како мислиш Божија воља? - Збуни се старожења.
- Па ето тако.
- Ма колико је то новаца?
- А немамо ми цену за то.
- Па ти реци оквирно.
- Оквирно је етооо.... колико Бог хоће.
- А колико је то колико Бог хоће?
- Бог зна.
- Уф цквењак , ти си мало звекнут човек, ево теби 200 евра , ја сад стварно не знам колико то Бог хоће , и ево ти још 50 евра да узмеш свеће за жртвеник , па ако сам погрешио колико то Бог хоће , макар да прислужим овим свећама, ето јел то доста?
- Доста , Божја воља!
Одоше .Тотално збуњени.
Још једно сам венчање заказиво и ондак је господин реко да је доста, да то не чиним више јербо су људи почели свашта да причају по селу а највише како је црквењак потпуно луд а попа му дао књиге да уписива, па вели ако дође до владике биће свашта.А то венчање сам вако заказиво:
- Ви сте отац младин?
- Да .
- Аха , а где је младожењин отац?
- Нема га , умро је.
- Аха, добро , значи неће то бити велика свадба?
- А што питаш?
- Знаш , ми имамо одма после венчања молебан за здравље , па ће ту доћи доста болесних људи па реко да не чекају.
- Неће бити велика свадба , биће нас тако око 40 све укупно.
- Аха , а јесте ли ви већ све заказали у општини и ресторану?
- Јесмо .
- А реци ми ако није тајна , колико вас је изашао ресторан , наиме мој сестрић би требо сад за који месец да се венчава па се распитује тако оквирно да зна?
- Па види 15 евра по особи , али све са салом и аранжманима .
- Па није то много , а ?
- Па и није, мислим да је већа свадба било би али вако за мању није много.
- А реци ми колико сте плаћали конобаре?
- 60 евра .
- Све конобаре 60 евра?
- Неее , сваки конобар је по 60 евра. - насмеја се отац младе.
- Хм, то ми је некако много.
- Па јесте али шта да радиш.
- Па ништа, него ево овако сад смо пописали све податке , и остаје још само да се договоримо око даривања Цркве тј. попа, ајде да не подцењујемо попа , ипак рецимо није за поредити један поп и један конобар, мислим немојте ме погрешно схватити не подцењујем ја конобарско звање, сваки частан посо је за похвалу но ипак свештеник је свештеник. Тако да ако сте за конобаре издвојили 60 евра ето ви се равнајте наспрам тога, мислим да не подцењујемо свештеника, јел.
- Пази мајку му црквењак , видиш никад нисам на овај начин размишљо , а у праву си , стварно ако смо конобаре платили 60 евра како онда попу да дамо три иљаде што смо мислили испада да је поп јефтинији и мање вредан од конобара , а без попа ни нема венчања.
- Па да, у праву си .
Дошо господин попа с годишњег, треба поправити црквењачки буџет некако а никакви дешавања на видику у скорије време нема у тефтеру прибележених. Дође ми понекад да измишљам требе и упишем у тефтер , па тако размишљам како би то било да рецимо упишем рецимо Јанко Јанков слави завет свету Петку , те му ондак ја и господин банемо кући а он човек ни не зна да слави ... ал неиде тако, све је у Божијим рукама па чак и ми црквењаци.
Седим тако кући и бавим се нишчим, кад после пар дана зове госн попа вели имамо једну сарану. Штоно реко народ док неком не смркне црквењаку не сване. Сав хепи отрчим на мом тротинету до господина спремимо се и одемо те обавимо сарану. Муштерије задовољне , баба је ионако имала преко 90 година , али да плате ни говора.Обећали попи да ћеду доћи сутра. Од тог обећања прође тако једно недељу дана дође на ред и друга сарана а они први се не појављују. Кад и ови други дадоше обећање господин већ нервозан а немож ништа .
Тако две саране обавимо о свом грошу, а после недељу дана имадосмо једно крштење , међутим ни ту се нешто не овајдисмо, но то нам не би жао пошто је нека сиротиња у питању. Две недеље тако прођоше од попиног повраћаја из туризма а белог динара не видех. Потом прође и једно венчање где једва неку цркавицу напабирчисмо а и то је сазнало цело село ко да смо добили на лутрији иако искрено да кажем вако у поверењу кум је једва одрешио кесу а младожења чим се исликово одма је шмугно из Цркве ни довиђења није реко. Видим ја да господин није у елементу па реко да му предложим за следећи догађај да ја преговарам око плаћања. Он се мало вајко те оће-неће и на крају пристане. Ајде - вели он мени- овај пут ти преговарај па ако буде неке вајде онда ћеш ти вазда преговарати.
Иначе венчања се састоје из три дела , први део је сам чин венчања који траје од 20 минута до пола сата све зависи од попа,а други део је фотографисање са младенцима који траје исто толико у зависности од фотографа, и трећи део је вијање по цркви кумова и младенаца да плате венчање. Овај први део венчања никада ми није тешко падаo, други део ми је увек најтежи а трећи ми је занимљив јербо тад најбоље сазнам каки су ми мештани.

Тако једног лепог дана дође у порту један чича , паор , нако један од имућнијих, сав се нацифро тражи господина.
- Шта вам треба господин? - питам ја.
- Тео би нешто с њим да диваним.
- Јел да се исповедиш или да заказиваш нешто?
- Та шта имам ја да се исповедам кад нисам ништа згрешио, нормално оћу сину да закажем венчање.
- Аха значи венчање ?
- Та да.
- Па ево саћемо да га закажемо , ајд замном.
Отворим ја тефтере припремим једно пет оловака да изгледам важнији , узмем књигу венчаних као да ћу нешто да пишем тамо и узмем онај лист што се попуњава ко је ко и одаклен је и ди је крштен и да ли је, и ко је кум а ко младожења а ко су им родитељи и тако то.Све ја по реду али на тенане питам чичу а он одговара још полаганије све некако достојанствено ко да жени принца од Монака а не сина паорскога.
Е кад дођосмо до плаћања видим ја он би одма да му ја кажем колико то стоји па да се мало ценка , али нећемо се играти више тако по старим правилима.
-Јели чича то ће бити нако мање венчање како чујем у селу да се дивани?
- Ма ко то вели , да му ја *** ?!!
- Та шта знам , био сам јуче код Милета у кафани па чујем тако људи диване ...
- Е вала нека они *** колико год оће , али ја мом сину нећу правити сиротињску свадбу.
- Та добро шта се ома једиш , нисам те ја мислио вређати , него ко велим ако је тако...
- Ништа није тако да знаш , лажу кере сеоске , имаћу госте и из Америке а са њине стране (тј.младине) доћићеду њих 200 гостију а са наше још више...-излете се чича
- Уф па то мора да пуно кошта ?
- Нека кошта шта кошта!
- Онда вам неће бити пуно да дате и нама за Цркву неку цркавицу?
- Реци ти мени колико треба и немој ми ту сад увијати. - дрекну чича.
- Та шта знам , немамо ти ми ценовник зате ствари , то је ваша добра воља , ако немате сад , можете ви ...
- Шта бре немам сад , ево - И извади чича све црвене које је имо код себе и метну на астал .
- Полако бре чича , биће то пуно.
- Е вала неће бити пуно. Толико ја дајем за венчање мог сина , и немој да чујем по селу после да си причо како за Цркву нисам дао ни пребијене банке , ко што умеш да причаш.
-Не брини чича нећу , ја само причам онако како јесте , а сад јесте да није тако.
И тако оде чича сав пун себе и нарогушен .
Следеће венчање дођоше ми млада и младожења и младожењин отац.
- Помаже Бог - веле они мени.
- Бог помогао.
- Ево ми би да закажемо венчање .
- Ево саћу ја да припремим тефтере.- И отворим ја све књиге које су се нашле на столу као нешто треба у њима да видим , па гледам , гледам. - А извинте за кад је то венчање планирато?
- Та ми би сад у суботу у 14 сати.
-Ууууууу не знам како ћемо сад то , то је црвено слово , знате господин ујутро служи литургију а после подне му долази нека делегација , та стварно не зна да ли ће то моћи.
- Ајде црквењак види , немој сад да нас стављаш на муке, па све смо заказали и ресторан и госте , све живо , како сад да отказивамо ?
- Хм, не знам стварно шта ћемо сад, а велите и ресторан сте заказали?
- Па да већ смо и капарисали унапред и узели смо и конобаре све је заказано , како сад људима да откажемо они нам нећеду вратити новце.
- Е па јесте то је баш нако незгодно.
- А јел може та делегација да дође неки други дан ? -Улеће отац Младожење.
- А то неће моћи, знате то је једна врло важна државна делегација и они су се најавили још пре пола године.Ето да сте се ви најавили пре њих , ми би сигурно њих ондак померили.
- Па ко је знао пре пола године да ће бити свадба . - Излете се младожења, што ће рећи да је греда да се свадба што пре обави.
- Знате како неке ствари ипак треба млого раније заказивати.-Отежем га ја.
- Хм , та не знам шта сад да радимо црквењак.- Вели отац.
- Па не знам , мислим не би да вас уцењивам , али можда ако бисте оставили и господину неку капару , знате каки су попови , можда он ондак то не би одбио.
- Ајде , ајде молим те црквењак узми ти ево ти капара и реци господину да си ти узо паре унапред па сад немош да вратиш.- Вели отац и извади повећи бунт новаца.
- Јао па немојте молим вас , та како ћу ја сад то , мислим мож господин да ме најури .
- А ево црквењак узми ову ракију па му однеси кажи ти њему да се ми ето извињавамо , али тако је искрсло.
- Ајд , видећу некако да то изведем, али немојте се млого надати , а ако све буде како треба јавићу ја вама за сат или два , јел у реду ?
- У реду је црквењак , у реду је.
И одоше, ја прошетам мало око Цркве , одем попијем кафу, седнем запалим једну и позовем их :
- Ало, црквењак је овди.
- Реци брате шта си урадио ?
- Пази , попа је реко да може , али само да скратите сликовање , јер то обично најдуже траје како би он мого да стигне да се види са делегацијом.
- Ма нећемо ни довести фотографа у Цркву , нема никаквих проблема, фала ти брате црквењак, рачунај да смо ти дужни за ово.
- Та нема на чему, и ништа ми нисте дужни.
После пар недеља долазе ми неки гастарбајтери, сви наши гастоши су наоко побожни углавном честити људи , али у суштини више сујеверни него верни, исто оћеду да закажу венчање, али пошто су људи у годинама јасно је и мени и њима да цркви нећеду дати ни цвоњка.
- Јели црквењак колико то кошта ? - Среза матори младожења у старту.
- Знате то је вако како да вам кажем Божја воља.
- Како мислиш Божија воља? - Збуни се старожења.
- Па ето тако.
- Ма колико је то новаца?
- А немамо ми цену за то.
- Па ти реци оквирно.
- Оквирно је етооо.... колико Бог хоће.
- А колико је то колико Бог хоће?
- Бог зна.
- Уф цквењак , ти си мало звекнут човек, ево теби 200 евра , ја сад стварно не знам колико то Бог хоће , и ево ти још 50 евра да узмеш свеће за жртвеник , па ако сам погрешио колико то Бог хоће , макар да прислужим овим свећама, ето јел то доста?
- Доста , Божја воља!
Одоше .Тотално збуњени.
Још једно сам венчање заказиво и ондак је господин реко да је доста, да то не чиним више јербо су људи почели свашта да причају по селу а највише како је црквењак потпуно луд а попа му дао књиге да уписива, па вели ако дође до владике биће свашта.А то венчање сам вако заказиво:
- Ви сте отац младин?
- Да .
- Аха , а где је младожењин отац?
- Нема га , умро је.
- Аха, добро , значи неће то бити велика свадба?
- А што питаш?
- Знаш , ми имамо одма после венчања молебан за здравље , па ће ту доћи доста болесних људи па реко да не чекају.
- Неће бити велика свадба , биће нас тако око 40 све укупно.
- Аха , а јесте ли ви већ све заказали у општини и ресторану?
- Јесмо .
- А реци ми ако није тајна , колико вас је изашао ресторан , наиме мој сестрић би требо сад за који месец да се венчава па се распитује тако оквирно да зна?
- Па види 15 евра по особи , али све са салом и аранжманима .
- Па није то много , а ?
- Па и није, мислим да је већа свадба било би али вако за мању није много.
- А реци ми колико сте плаћали конобаре?
- 60 евра .
- Све конобаре 60 евра?
- Неее , сваки конобар је по 60 евра. - насмеја се отац младе.
- Хм, то ми је некако много.
- Па јесте али шта да радиш.
- Па ништа, него ево овако сад смо пописали све податке , и остаје још само да се договоримо око даривања Цркве тј. попа, ајде да не подцењујемо попа , ипак рецимо није за поредити један поп и један конобар, мислим немојте ме погрешно схватити не подцењујем ја конобарско звање, сваки частан посо је за похвалу но ипак свештеник је свештеник. Тако да ако сте за конобаре издвојили 60 евра ето ви се равнајте наспрам тога, мислим да не подцењујемо свештеника, јел.
- Пази мајку му црквењак , видиш никад нисам на овај начин размишљо , а у праву си , стварно ако смо конобаре платили 60 евра како онда попу да дамо три иљаде што смо мислили испада да је поп јефтинији и мање вредан од конобара , а без попа ни нема венчања.
- Па да, у праву си .

