Ако кренем да пишем озбиљно буквално ћу звучати као Зоран Ћирјаковић.
С тим што је Ћира некрштени левичар, да не кажем комуЉара, а ја сам ти као неки верник.
И шта онда реално разликује њега и мене?
Ок, он се не труди да кроз сарказам опише друштвена дешавања. Текстови су му километарски. Не користи АИ. Добро, не користим ни ја.
Али кад погледам његове кукумавке на бившем Твитеру и моје тренутно расположење, нема много разлике.
Шта сам очекивао када сам започео овај блог?
Ево укратко:
1. повећање верске свести у народу - десило се
2. повећање литургијских хришћана - десило се.
3. боље разумевање улоге свештенства и Цркве - десило се.
4. разбијање комунистичког мита о мрачној Цркви и тмурним поповима - делимично се десило.
итд, итд
Па реално не бих требао да кукумавчим као Ћира јер блог је утицао на многе лаике и теологе па и свештенике да заузму другачији однос према народу, да га прихвате и да почну да јавно пишу о добрим и лошим стварима у Цркви и да тако приближе веру и Цркву народу. Многи квалитетни аутори су ми лично признали да им је овај блог послужио као инспирација и да им је разбио кочнице које су имали да почну да пишу.
Ипак, родило се и много скрибомана, који мисле да је њихово мишљење нешто битно. Баве се религијским темама, без душе, без инспирације, циљ им је да промовишу себе уместо да врше унутрашњу мисију. Но добро, то је било за очекивати.
У суштини, најјачи мотив за почињање овог блога ми је био инат. И то инат према незаинтересованим свештеницима за свој "посао". Толико су ме нервирали због млакости и одсуства срчаности да сам решио да пишем како би их искарикирао, али сам у међувремену схватио да је то неки њихов максимум па сам карикирање више окренуо у правцу корисности за читаност блога.
Тако да на неки начин и јесам и нисам Ћира.
Ћира је остао у свом свету, превише паметан да не примећује ствари, а без наде да ће се ишта променити али не може чоек да ћути. Ни ја нисам оптимиста, нити мислим да ће се нешто превише променити ствари на боље али ипак имам наду да ће бити користи од овог пискарања и да још увек се надам да има наде за Србе.
