Васкршње водице су у току.Млого кућа а малена снага, сирак тужни међ напаћет народ.
- Црквењак , шта радиш у суботу ?- Пита ме господин .
- Ништа , шта би радио, ватам зјале.-рекох грубо , наиме устао сам мамуран и није ми данас до посла , имо сам неке госте до касно синоћ а нигде не пише јел ракија посна или мрсна, па смо се убили ко звечке.
- Па добро како хоћеш.
- А шта хоћу, молићу лепо?
- Моли , моли и треба да молиш , грешна ти душа црквењачка.-Смеје се господин и задиркује ме .
- Реци шта ти треба.
- Ех какав си ти, кад год ти се обратим , ти питаш шта ми треба.
- Па таки сте ви попови , ви се не обраћате никоме ако вам нешто не треба.
- Е па не треба ми ништа, али мого би самном на пецање, па да имамо за Благовести рибе .
- Па не знам ти ја пецати , то је досадно, а и могу купити себи рибе колико ми треба, мада је ја нешто ни не љубим.
- Како оћеш , мислио сам мало да одморимо мозак , поред реке , од свих ових обавеза и послова, мени баш треба мало да се опустим, а ти оћеш оћеш , нећеш немораш, од воље ти .
- Ај видећу , добро би ми дошло мало да изађем из куће, ова зима ме је сморила начисто, ал не обећавам ти ништа.
Ал џаба , господин се већ смеши , зна да ми то значи да оћу.
- Значи у суботу ујутро , ти се спреми тако око шес пола седам. -Вели господин .
Пре него кренусмо у походе од куће до куће , господин рече да идемо још код оног тајфуна што је обећо ономад неку кинту за цркву па никад. Успут пролази његов брат колима , затим кад нас је видо у ком правцу идемо застаје. Ми прилазимо кући , кад на задњи улаз излеће тајфун ко тајфун.
- Кидно је ! - велим.
- Немам , појма.- Каже господин.-Ајмо у кућу да видимо.
- Ма кидно је , јасно је бураз му је сад јавио да долазимо! -рекох.
- Па шта сад... ништа... ајмо у кућу ипак.
- Џаба идемо , само ћемо се бламирати фор фри.
Ништа, излазимо из кола невољно, звонимо , нико се не јавља, чујем ипак неки жамор у кући, види се да се спремају да отворе и приде смишљају шта ће рећи.
- Ооо добар дан , тј. помаже Бог , очеее.- Отеже снајка , нако мало с цинизмом, брк јој се смеши истина нема брк ал се смеши.
- Бог помогао, ево ми дошли ... реко ако је Миле ту ... мислим звали смо га неколико пута,ал изгледа му је телефон покварен. -Саплиће господин.
- Па није покварен , променио је број .- Оте се снаши , па се онда досети .-Изгубио је стари број , деца се нешто играла па затурила...
- Аха , а јел можете да нам дате тај нови број , треба нешто да се чујемо.-Питам ја.
- Јој , ја сад немам тај број а тата је управо изишо , ошо је до Београда, неким тако послом, па ето нисам још регистровала број.
- Аха, хм, па добро , реците му ето да смо га тражили , па доћемо тако прекосутра , сад имамо неких обавеза па ето ...- Прича њојзи господин , а њу баш заболе шта он прича .
Ништа , окренемо се и у кола.
- Ето јесам ти реко да џаба идемо, они су бре ники људи, џаба ђонове трошимо, а ти ми попе сигурно неш купити нове ципеле.
- Ајде молим те немој ми стајати на муку, стварно си ти луд неки човек, кратки су ми рокови, а те паре би баш пуно значиле.Знаш у каквој сам габули са том црквом.Сад ме већ и прозивају шта сам до сад урадио.
- Које бре паре! Од овог тајфуна неш ти видети ни белу банку, тај ни пекару не плаћа леба, а не теби да да за цркву, ма иди...
- Па морамо досађивати, тешка су времена , ако не тражимо нећемо ни добити, како се каже "куцајте и отвориће вам се" .
- Јес ал не на свака врата, рецимо да си ти неки Јевреј и закуцаш на врата неког есесовца, која сврха да ти се отворе врата, боље да ти не отвара .
- Молим, какав Јевреј ? Јес ти пијо нешто одјутрос ?
- Ма само два пелинковца, ал мислим да је од притиска...( и пукох од смеха у себи)
Настављамо путешествије. Долазимо тако код једне баке , има сигурно око 90 лета.Сама у кући, кућа мало запуштена, баба је види се већ ван своје снаге , а нема изгледа никога сем ње у кући.
- Помаже Бог мајко .Ево ми стигли за водице.
- Ајте, ајте, овамо, ево овде ћемо.
Баба поставља неки мањи лаворчић, наточи једно три литре воде, мени то мало смешно, шта ће јој толка вода.Мало уклони ствари са стола, неки бели лук, и два тањирчића.Побриса мрве са стола својом кецељом.Баба онако гурава стаде ко војник, мирно.
Ми отпочесмо молитву, баба се крсти све прописно, ништа на празно. Стоји и даље ко војник, мало се исправила у односу на своју грбу колико је могла. На њој све неки стари дроњци , али чисти, опеглани и опрани.Погледам мало боље а баби повремено из ока изађе по једна мала суза, вероватно има неких проблема са очима, не делује ми да плаче. На крају молитве целива попу руку и крст.
Баба вади 500 динџи и пружа их господину.
- Нека мајко, не треба, хвала вам.
- Па нема баба више , заиста немам, немам ни пемзију, а и немам никога, дала би ја више , ал немам.
- Ма не кажем ја то бако зато што је мало, него не треба, имамо ми довољно , сачувајте то за себе.Купите унуцима бомобоне или тако нешто.
- Е сине ја моје унуке нисам дочекала. Мужа сам давно изгубила , а син јединац ми је таман завршио факултет, био је одличан ђак, све је велике оцене добијо, кад је избио онај рат, мобилисан је и погино је.Отад сам ти ја сама на овоме свету.
И опет баби изађе једна мала суза, али лице јој се не мења, некако благо лице, мало снуждено али ипак благо, није то плач, не знам како бих то описо, нисам то до сад видо.
- Јел баба , а што ће ти лавор освећене воде? - Рекох а још увек мамуран од синоћ, а господин ме цакну ногом .Умал му не рекох "што се цакаш ", ал онда сконтам да није уреду.
- Е па дете мени је црква далеко , нисам у стању да дођем ни да се причестим, па ја онда свако јутро попијем мало освећене воде, и кад потрошим чекам да ви опет дођете.
- Па мајко што нисте поручили по некоме дошао бих ја да вас причестим.-Вели господин.
- Хм , по коме да поручим , у овој улици су све безбожници , нит иду у цркву нит славе славу нити би ми дали телефон да вас назовнем, ја од њих ионако ништа не тражим, они мисле да сам луда и мени је тако боље.Могла сам по једној девојчици , она криомице иде у цркву , али нисам хтела дете да оптерећујем.
- Ево доћемо ми прекосутра ујутро ви се припремите и ми ћемо доћи да вас причестимо, сад се свакако служи сваке среде и петка служба у цркви , па ћемо одма после литургије доћи, јел може тако? - Рече господин.
- О хвала вам оче до неба , много вам хвала, спремићу се ја , ако оћете испећићу кромпира да доручкујете .
- Нека , неморате ви ништа спремати, ми ћемо свакако доћи.
Одосмо, ја бележим у тефтер , причешће та и та улица прекосутра, код тајфуна прекосутра, пецање можда, тачка.
Идемо у следећу улицу јер како каже баба у овој су безбожници , заиста нико нас ни не прима у овој улици.Улазимо код неке лујке, никад нисам провалио јели је луда или је на некој дроги.
- Помаажеее Бог поопее.-Виче лујка с прага, а иза ње чопор мачака.Ко у неком хорору с вештицом.Оно као Ивица и Марица, ал не мислим на овога министра него на бајку.
- Бог помогао, ево стигли ми.-Каже господин.
- А оче , оћемо да светимо водииицууу. -И лујка се смејуљи , шта то њој значи Бог свети зна.
- Па ми смо зато и дошли.
- А у коју ћемо собу пооопее. - Лујка се опет смејуљи а сад мислим да знам и зашто , чуј у коју ћемо собу , ма да она нас неснима будала, после ће да нас пушћа на радион или на интернет , има сад таквих неких будала па све снимају и пушћају на медијуме и изврћу.Уплаших се ја гадно јер никако не волим те медијуме.
- Где год ви кажете . -Вели господин , он ко да је оперисан од памети , уопште не види ово што ја видим, а ако нас снима угасили смо.
- Па ево може овде на кујну.-Вели лујка, а све мачке једнако трче за њом, ужас.
Освештамо ми водицу , она се бог зна како зафаљује, узма неку чудну флашицу сипа нешто у освећену воду ту пред нама. Затим све сасу у једну већу флашу.Испрати нас до врата са све оним чопором мачкетина.
Ми одосмо право у кола.
- Ова је нека вештица.- Рекох.
- Од куд ти то?- Пита господин.
- Па видиш није нормална, гарант ће сад да гата у водицу .
- Шта лупаш ти , ти си изгледа још увек мамуран ?!!
- Ма кеве ми , бре ова је вештица , видиш колико има мачака, шта ће јој те мачке , шта је сипала у водицу, што се тако клибери, шта јој је значило оно " у коју ћемо собу " , нису ту чиста посла !!!- рекох
- Е ти си стварно пуко, брате, теби треба одмор један озбиљан, мого би рецимо да ти дам отказ .-Наљути се господин.- Ако је у овом селу ико шашав то си ти црквењак.-Заједљиво ће поп.
- Е па добро ако је тако, стани овде да изађем па ти настави даље сам, ајд!- продерем се ја.
Ал шипак поп само додаде гас.
- Лепо ти кажем стани овде, или ћу излетети при овој брзини, доста ми те је више и твог Зизиуласа и твоје филозофије, и твог отказа, кад год ти се ћефне претиш ми отказом, ајд сад ево теби ја дајем отказ , досадио си ми .-Издерем се ја на господина.
Видим није му право што сам му то све реко, али брате он је претеро, па жена је бре лујка види се из авиона, а и да није шта има да ми прети отказом, ех попови, на вр главе су ми се попели.
- Полааакооо брате црквењак, што си на вр срца , шалио сам се а и нервозан сам мало, немој одма да замераш, поолааакооо.-Вели господин помирљивим тоном.
- Ма знаш бре шта ?! Стварно си ми се попео на главу, стао не стао с колима ја од сутра тражим други посо , увек си ти најпаметнији, најпоштенији, најхришћанскији, најнајнији, мислим и да си докторирао на 6 факултета џаба ти, ниси бре ништа бољи од других попова, само се трипујеш.
- Црквењак, пооолааакооо, нисам никад ни тврдио да сам најбољи , нити ме то занима, нервозан сам исто као и ти, ајде се смири.
Он вози кола , ћутимо тако једно 5 минута обојица, али тензија је остала ту.Идемо на следећу адресу , обојица смо се мало смирили.Истина је и он је на ивици живаца, црквена администрација га притиска, доста је незавршених послова остало, и други проблеми су ту, а и мени је кратак фитиљ, све се сакупило а и ђаво не спава и ето.
Обишли смо још једно 15 кућа, у некима се добро живи у другима лоше, у некима је сиротиња али ведрог духа у некима сиротиња чемерног духа, у некима буржуји ведрог духа, у некима буржуји чемерног духа и све тако.Нема правила за скалдан живот и срећу , све једно је имо немо пара , ако си намћор џаба ти паре.
Скрећемо у једну улицу већ је пао мрак , остала нам је та још једна кућа где се једна девојка пре неколико убила .Ту сам кућу оставио за крај , јер је мучна атмосфера у кући, родитељи су очајни и вероватно би им поп мого рећи коју да их утеши , мада ту нема утехе. А судити није тешко , ал која би будала сад судила тим људима , суд им је већ свакако у кући и у души.
Идемо полако колима , покушавам да у мраку потрефим број куће, кад утом звони телефон господину.
- Хало, помаже Бог оче. - Јавља се господин, одједном промени глас, знам кад вако промени глас да га зове неки од тијех поповских шефова, исто ти је то сине ко и у свакој фирми, имаш шефа над собом па кад те тај зове никад не знаш...
- Ко је то ?- питам радознало, он ми даје руком знак да ћутим.
- Да оче , ево сад завршавам водице за данас. Да, да, па остало је још две недеље да се иде.Аха, да,да. Чуо сам то, да знам , уреду. Е да баш сам вас слушао на радију, предивно сте говорили, јесте да, тешка је то тематика, па да, народ ко народ, јесте .Да , да, не , предао сам ја ту документацију. Ко ? Шта ? Не , није било тога.Не знам. Не, не знам. Никако, сачувај Боже , ма какви. Да разумем. Шта нисам чуо... МОЛИМ !
Затим тајац, видим господин променио изглед , вози кола по средини пута, омашили смо и кућу у коју треба да идемо и то смо прошли једно двајес кућа, он још држи телефон на увету, видим ја нешто се гадно десило али ми није јасно шта.Вичем му да успори , један човек претрчава пут умал га не ударисмо, он успорава кола, мрак је свакако се слабо види , а поп је потпуно изгубио контролу и над собом и над колима, вичем му да стане , он не стаје, пар пута понављам му да стане , он не капира потпуно је изгубљен , изгледа да ме чује али не разуме шта му говорим, млатарам рукама да се заустави , он једва на крају укапира и стаје некако.И даље држи слушалицу на увету, с друге стране се чује читав реферат , али нејасно ми је о чему се ради.Господин потпуно утањеног гласа наставља да прича.
- Да оче . Разумео сам. Кад је то? Па ето шта ћу.Добро оче, збогом, збогом.
Тајац.
Гледам у попа , он уватио волан обема рукама саго главу на волан и ћути.Ћутим и ја, сад већ наслућујем шта би могло бити.Та нисам толко глуп.
Окреће се према мени , некако има чудан израз лица, нешто између блажен и збуњен.
- Брате црквењак од сутра си слободан, премештају ме на другу парохију.
- Значи ипак је то.-Рекох.
- То је.-уздахну дубоко господин - Дали су ми пар дана да се спакујем и преселим.
- Па где те шаљу ?
- На једну мању парохију у то и то село.
- Хм, а зашто?
- Не знам, мислим да знам али не могу да схватим.
- Значи игумане путујеш - Оте ми се цинизам.
- Путујем брате . Шта да ти кажем. Ти припреми сву документацију парохије да предаш новом свештенику кад дође , па ћете ви наставити водице.Не знам тачно кад ће он доћи , не знам ни ко ће доћи.Вероватно нас ротирају.А можда дође и неко други, заиста не знам.
- Хм, нови господин...
- Да нови...
Седим сад и ја и ћутим, мислим какав је такав је, овога господина попу сам ипак добро познаво , јес да ми је ишо на живац , да је био досадан са том неком новом теологијом , да је вазда нешто филозофирао теоретисо и доказиво ко да је неки Ајнштајн а не поп , али не могу да грешим душу да кажем да је био лош поп .Значи ништа од причешћивања бабе, од виђења са тајфуном, од пецања у суботу ...
Боже мој какав ли ће сад господин доћи ...
